Bojenje \u017eenskih usana staro je oko 5.000 godina.<\/p>\n
Prvi ru\u017e, odnosno smesa koju su \u017eene koristile za ukrašavanje prona\u0111ena je u Sumarijanu, oko 320 km ju\u017eno od Vavilona. Prvi karmini pravili su se od od biljki raznobojnih cvetova, koji su se drobili i ta smesa se nanosila na usne. <\/p>\n
Egip\u0107anke su pak, imale palete poput onih slikarskih na kojima su bile biljne smeše za celo telo. One su, tako\u0111e koristile razli\u010dite cvetove, a posebno ljubi\u010daste i narand\u017easte nijanse, pa im je lice uvek bilo kompletno našminkano.<\/p>\n
U staroj Gr\u010dkoj \u017eene koje su koristile šminku smatrane su prostitutkama, jer se mislilo da samo \u017eene laka morala boje usne. One malo hrabrije, pravile su ru\u017eeve od crvenih bobica i segmenta jakog crvenog vina. \u017dena cara Nerona, Pompea, iako prirodne lepote, za odr\u017eavanje svog izgleda zaposlila je 1.000 ljudi koji su joj uvek bili na usluzi. Za njenu šminku su se brinuli lekari koji su spravljali ru\u017e od crvenog vina i biljke fikus, za koju se kasnije ustanovilo da je otrovna. <\/p>\n
U kasnijim vekovima \u017eene su se slu\u017eile tkaninama i obojenim papirima od kojih je najve\u0107u popularnost stekao krep-papir. Danas nam je na raspolaganju mnogo ru\u017eeva u svim bojama. Oni se razlikuju po teksturi i bojama, ali svi imaju osnovne sastojke bez kojih ne bi bili odr\u017eivi. Razli\u010dite vrste ulja i voska (jojoba, ricinus, avokado), pigmenti boje, parfem, konzervans i komponente za zaštitu (pantenol, vitamini, UV filter) delovi su koji \u010dine svaki ru\u017e. <\/p>\n
Mat ru\u017eevi sadr\u017ee najviše pigmenta boje, kompaktni su i najbolje prekrivaju usne, dok sjajni ru\u017eevi sadr\u017ee ve\u0107i procenat ulja. Na radost svih \u017eena koje vole da se ulepšavaju kozmeti\u010dke ku\u0107e svakodnevno vode borbe oko toga ko \u0107e imati lepši, trajniji i privla\u010dniji ru\u017e za usne, što ih tera da iznova prave kvalitetnije proizvode. <\/p>\n
Crvena je oduvek bila najatraktivnija boja za usne. Još od davnina \u017eene su štipale usne kako bi privukle pa\u017enju suprotnog spola i u\u010dinile druge \u017eene zavidnima. Crvena je po\u017eeljna jer se u trenucima seksualnog uzbu\u0111enja poja\u010dava protok krvi u usnama pa one postaju rumenije. Veruje se da se upravo zbog toga i po\u010delo s bojenjem usana, i to baš crvenom bojom. <\/p>\n
Koja boja ru\u017ea za usne najviše nekome odgovara zavisi pre svega od tena, kose i zuba, a svaka \u017eena treba da prona\u0111e nijansu za sebe. Plavuše treba da odaberu ru\u017eeve boje mesa, breskve, svetle cigle ili koralno crvene. Sme\u0111okose mogu odabrati sve nijanse ru\u017ei\u010daste, ciklame i prozra\u010dno crvene ru\u017eeve, ali i boju lubenice i narand\u017easto-rozu. Crvenokose mogu u\u017eivati u svim nijansama crvene. Bakarni, narand\u017easti, svi zlatno sme\u0111i i narand\u017easto \u017euti tonovi pristaja\u0107e uz crvenu boju kose. <\/p>\n
Vestionline <\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Bojenje \u017eenskih usana staro je oko 5.000 godina.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-50390","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/50390","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=50390"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/50390\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=50390"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=50390"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=50390"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}