Na\u010din na koji su neuroni povezani mogao bi da pomogne nau\u010dnicima da utvrde kako dolazi do njihovog kolektivnog ponašanja. <\/p>\n
<\/p>\n
Naime, jedno novo istra\u017eivanje pokazalo je da je mozak poput široko povezane mre\u017ee veoma sli\u010dne Internetu što se kosi sa dosadašnjim shvatanjem o strukturi mozga kao hijerarhijski organizovanoj kompaniji.<\/p>\n
Nova tehnika pra\u0107enja signala u pojedinim delovima mozga pokazala je da postoje veze i izme\u0111u naizgled nepovezanih delova mozga.<\/p>\n
Istra\u017eivanje, objavljeno u \u010dasopisu Proceedings of the National Academy of Sciences, moglo bi da poslu\u017ei za mapiranje celokupnog nervnog sistema.<\/p>\n
Lari Svanson i Ri\u010dard Tomson sa Univerziteta Ju\u017ene Kalifornije u Los An\u0111elesu, uspeli su da izoluju mali deo mišjeg mozga u predelu pod nazivom nucleus a\u010dumbens koji se povezuje sa do\u017eivljavanjem zadovoljstva.<\/p>\n
Njihova tehnika zasniva se na ubrizgavanju u ta\u010dno odre\u0111enim ta\u010dkama mo\u017edanog tkiva tzv. trejsera, molekula za pra\u0107enje koji ne uti\u010du na kretanje signala kroz tkivo, ali se mogu osvetliti i identifikovati pomo\u0107u mikroskopa. <\/p>\n
Istra\u017eiva\u010di su istovremeno ubrizgali dva trejsera u udre\u0111enu ta\u010dku: jedan koji pokazuje gde signali odlaze i drugi koji pokazuje odakle signali dolaze. Ovaj pristup pokazao je \u010detiri nivoa povezivanja. <\/p>\n
Da mozak ima hjerarhiski organizovanu strukturu poput neke velike kompanije, kao što su neurolozi dugo verovali, dijagrami bi pokazivali prave linije iz nezavisnih delova ka jednom centru za procesuiranje podataka, do "direktora kompanije". <\/p>\n
Dvojica ameri\u010dkih nau\u010dnika su, me\u0111utim, uo\u010dila da postoje svojevrsne "petlje" kojima se direktno povezuju delovi mozga za koje se dosad nije znalo da me\u0111usobno komuniciraju što više odgovara modelu široke mre\u017ee kakav je Internet.<\/p>\n
Deo mozga koju su istra\u017eiva\u010di prou\u010davali ukazuje na postojanje mre\u017ee kojom su obuhva\u0107eni delovi koji se povezuju sa stresom, apetitom i depresijom.<\/p>\n
Ovako gusto povezana struktura mozga mogla bi da predstavlja mo\u0107no sredstvo u analizi rada mozga pri procesuiranju informacija. O ovakvoj strukturi su se ve\u0107 neko vreme iznosile hipoteze u nau\u010dnom svetu, ali ona dosad nije bila eksperimentalno demonstrirana. <\/p>\n
Istra\u017eivanje je pomoglo da se rasvetli tek jedan od ogromnog broja konekcija prisutnih \u010dak i u mozgu malog sisara. Postepenim mapiranjem regija u mozgu do\u0107i\u0107e se do daleko ve\u0107e slike, navode nau\u010dnici. <\/p>\n
Ovakav dijagram bi nesumnjivo bio izuzetno komplikovan i veliko je pitanje u kom stepenu bi mogao da rasvetli delikatna pitanja svesti i spoznaje.<\/p>\n
"Zasad nemamo nikakvu ideju, ali postoji direktna analogija sa Projektom ljudskog genoma – vera da bi poznavanje celog niza ljudskog DNK mogla da bude kamen temeljac biologije bez obzira koliko bi u praksi trajala realizacija tog saznanja", kazao je Svanson. <\/p>\n
BBC\/Tanjug<\/em> <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Na\u010din na koji su neuroni povezani mogao bi da pomogne nau\u010dnicima da utvrde kako dolazi do njihovog kolektivnog ponašanja. <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-50347","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/50347","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=50347"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/50347\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=50347"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=50347"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=50347"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}