Rani znaci raka plu\u0107a naj\u010deš\u0107e se ne prepoznaju, ali psi mogu da ga "nanjuše" po zadahu pacijenata. <\/p>\n
Postoje studije sa psima koji su prošli vrlo specifi\u010dnu obuku i koji sa velikom sigurnoš\u0107u mogu da prepoznaju obolele od raka plu\u0107a po njihovom zadahu", objašnjava Feliks Hert, specijalista za plu\u0107a na "Thorax" klinici Univerziteta u Hejdelbergu. <\/p>\n
Specijalizovan je za istra\u017eivanje i analizu gasova, koje ljudi izdišu. Cilj njegovog rada je da prona\u0111e supstance koje mogu da poslu\u017ee kao indikator za rak plu\u0107a. Me\u0111utim, u njegovoj laboratoriji još uvek nema pomenutih pasa, on se radije oslanja na modernu tehnologiju, nego li u pse\u0107e \u010dulo mirisa. On veruje u sposobnost pasa, ali ih ne smatra dobrim sredstvom za otkrivanje raka kod pacijenata.<\/p>\n
Austrijska njuškala raka<\/strong><\/p>\n Verner Glajhvajt ne deli njegovo mišljenje. Ranije je vodio policijske pse, a danas radi kao predsednik austrijskog Udru\u017eenja pasa za detekciju, istra\u017eivanja, koriš\u0107enje. Neke od njegovih \u017eivotinja trenirane su upravo za prepoznavanje raka plu\u0107a po zadahu \u010doveka. Trening traje pet meseci. Prilikom izbora pasa, pa\u017enja se obra\u0107a na njihove njuške i zaigranost. Jer što je njuška du\u017ea, tvrdi Glajhvajt, to psi imaju izra\u017eenije i osetljivije \u010dulo mirisa. Verner Glajvajt ne sumnja u sposobnosti svojih pasa. U studiji sprovedenoj po\u010detkom 2010. godine, pouzdanost pasa bile je na nivou od 93,2 procenta.<\/p>\n Udru\u017eenje se odlu\u010dilo da pregled daha i zvani\u010dno ponudi kao uslugu. Ko \u017eeli pregled, sasvim jednostavno na internetu mo\u017ee da poru\u010di set za rak plu\u0107a. Paket sadr\u017ei jedan balon i cev\u010dicu. Pacijent najpre mora da naduva balon, a potom da dah iz balona pusti kroz cev\u010dicu. Poenta je u tome, što \u0107e cev\u010dica zabele\u017eeti tragove svih supstanci koje se zateknu u zadahu. Cev\u010dica se zatim zatvori, preda u poštu – i gotovo. Rezultati testa mogu se o\u010dekivati nakon šest sedmica. <\/p>\n Udru\u017eenje je pregledalo ve\u0107 nekoliko stotina osoba. "Jedan od njih imao je tumor veli\u010dine \u010detiri milimetara na plu\u0107ima, a na rentgenu se nije mogao videti", ka\u017ee Glajhvajt, "tek kasnije, zahvaljuju\u0107i ra\u010dunarskoj tomografiji, uspeli su ga uo\u010de." \u010covek se na drugi pregled odlu\u010dio samo zbog \u010dinjenice da su psi nanjušili tumor.<\/p>\n Uprkos uspesima, hajdelberški lekar Feliks Hert i dalje je skepti\u010dan: "Poslati svoj zadah u nekakvoj cev\u010dici kroz celu dr\u017eavu, pa u Austriju, \u010dini mi se nemogu\u0107im", naglašava Hert. Specijalista za plu\u0107a se umesto u balone i pse, radije oslanja u tehni\u010dke ure\u0111aje. Za njega je va\u017ena mogu\u0107nost pore\u0111enja i izvesni standardi pri pregledu – mogu\u0107nost reprodukcije, ukratko re\u010deno. Njegovi ure\u0111aji tako\u0111e treba da omogu\u0107e prepoznavanje raka na osnovu daha. Hert ih je zamislio kao sprave veli\u010dine mobilnog telefona, koje funkcionišu po principu testova alkohola u saobra\u0107aju.<\/p>\n Fri\u017eideri u slu\u017ebi nauke<\/strong><\/p>\n Da bi to radilo, mora se najpre razjasniti koje materije uopšte dolaze u obzir kao indikatori za rak plu\u0107a. Još uvek je nejasno šta psi zapravo nanjuše u dahu. Da bi se taj princip mogao primeniti, neophodno je posegnuti za drugim metodama. "Prema onome što do sada znamo, najpre se moraju izvršiti detaljna istra\u017eivanja da bi bilo kakva analiza bila mogu\u0107a", isti\u010de Hert. Supstance koje treba analizirati iz zadaha na\u017ealost su vrlo isparljive.<\/p>\n Zato u njegovim istra\u017eivanjima fri\u017eideri igraju bitnu ulogu. Pacijent duva u napravu, koja njegov zadah ledi na minus 100 stepeni. Tako gas postaje te\u010dnost. Na taj na\u010din isparljive supstance su mnogo postojanije, što znatno olakšava njihovu analizu i \u010duvanje. Uprkos tome, pregledi su teški i kompleksni, pa se o mnogim aspektima još dobro treba razmisliti. Na primer: Šta pacijent sme da pojede pre nego što ode na jedno ovakvo testiranje? Postoje namirnice koje mogu sna\u017eno da uti\u010du na dah. Za sada svaka laboratorija ima sopstvena pravila – u Hejdelbergu su "pod zabranom", na primer, crveno meso, alkohol i beli luk. <\/p>\n Ote\u017eavaju\u0107a okolnost je što su pregledi skupi, a farmaceutska industrija prili\u010dno suzdr\u017eana u pru\u017eanju podrške. "Trenutno se finansiramo iz nacionalnih fondova za nauku. Industrija još uvek ne pru\u017ea veliku podršku, valjda, jer još uvek nije prepoznala potencijal ove metode", ka\u017ee Hert.<\/p>\n Rutinsko duvanje<\/strong><\/p>\n Hert je uveren da potencijal definitivno postoji. Kada pacijenti osete tegobe i potra\u017ee pomo\u0107 lekara, obi\u010dno je ve\u0107 prekasno. "Ne postoje metode za rano otkrivanje raka plu\u0107a", objašnjava Hert, "kompjuterska tomografija je najpouzdanija, ali pacijente izla\u017ee nezdravom zra\u010denju. Ukoliko jednom godišnje odlazite na takav pregled, veliki je rizik da \u0107e pacijent samo od toga oboleti od raka."<\/p>\n Vizija Feliksa Herta je rutinsko duvanje u aparate. To bi, prema njegovom mišljenju, bilo jeftino, dostupno i bezopasno, jer disanje ne boli. Nauka na\u017ealost još uvek nije daleko odmakla u razvoju "elektronskih noseva". Hert procenjuje da bi moglo potrajati još pet godina pre nego što do\u0111e do široke upotrebe takve tehnologije. Ve\u0107 je smislio i moto – "Nakon 100. cigareta Marlboro, dobijate besplatni test."<\/p>\n Do tada \u0107e se zainteresovani i dalje morati da se obrate Verneru Glajhvajtu i njegovim psima. On odlu\u010dno pori\u010de da radi samo zbog profita, a ne u duhu nauke, On \u017eeli da pomogne pri što ranijem otkrivanju raka plu\u0107a: "Da bih mogao ljudima re\u0107i – \u010dove\u010de, idi kod lekara, nešto nije u redu."<\/p>\n