{"id":50283,"date":"2010-06-11T10:55:17","date_gmt":"2010-06-11T10:55:17","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=50283"},"modified":"2010-06-11T10:55:17","modified_gmt":"2010-06-11T10:55:17","slug":"moderni-i-bizarni-strahovi","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2010\/06\/11\/moderni-i-bizarni-strahovi\/","title":{"rendered":"Moderni i bizarni strahovi"},"content":{"rendered":"

Fobije su \u010dest oblik anksioznog poreme\u0107aja. Zahvataju ljude svih generacija, na svim geografskim širinama, svih kultura, nacija i rasa, i bogate i siromašne, i muškarce i \u017eene, s tim da se kod \u017eena javljaju nešto \u010deš\u0107e. Me\u0111u "boja\u017eljivima" ima i onih koje tišti ostrakonofobija (strah od školjki), arahibutirofobija (strah od maslaca od kikirikija), peladofobija (strah od \u0107elavih ljudi), aulofobija (strah od flauta), penterafobija (strah od \u017eenine majke), bibliofobija (strah od knjiga)…<\/em> <\/p>\n

"Srce mi lupa tako sna\u017eno da imam ose\u0107aj kao da \u0107e da mi pukne i isko\u010di iz grudi. Grlo mi se ste\u017ee i jedva dišem. \u010cini mi se da \u0107u da se ugušim. Usta mi se suše, dlanovi znoje. Imam utisak da \u0107u da se onesvestim. Umre\u0107u od straha… Da mi je pobe\u0107i negde, a ne znam gde bih…" <\/p>\n

Ovako, otprilike, osoba koja pati od neke fobije opisuje svoje stanje kad se susretne sa objektom ili situacijom koje se plaši. A to mogu biti sasvim uobi\u010dajene situacije poput vo\u017enje avionom, izlaska u šetnju, odlaska kod zubara, susreta sa psom ili nekom drugom \u017eivotinjom, ulaska u lift… Fobije predstavljaju iracionalni strah od ne\u010dega ili nekoga. Mogu se pojaviti u širokom spektru ja\u010dine, od manje nelagode i ekscentri\u010dnosti, pa sve do teške teskobe i duševne bolesti. <\/p>\n

Nauka, još uvek, ne mo\u017ee sa sigurnoš\u0107u da odgovori na pitanje "zašto se one razvijaju". \u010dini se da za to postoje i psihološki i biološki razlozi. Nasledni faktor tu tako\u0111e ima zna\u010daj, jednako kao i sama hemija mozga. Ponekad ih izazivaju stvarni doga\u0111aji ili traume (na primer, de\u010dak koga je ugrizao pas kasnije mo\u017ee da postane kinofob), a ponekad mnoge od njih nastaju bez nekog posebno uo\u010dljivog razloga. <\/p>\n

Nijedna fobija nije ista, ne izaziva jednako sna\u017ene simptome i ne uti\u010de na isti na\u010din na kvalitet \u017eivota. Na primer, ljudi koji se boje visine ili pauka takvu vrstu straha lako mogu kontrolisati izbegavanjem uzroka, te ih strah, uglavnom, ne ometa u svakodnevnom \u017eivotu. Strah postaje prava fobija kad ljude onemogu\u0107ava i sputava da normalno funkcionišu, ometaju\u0107i ih u uobi\u010dajenim \u017eivotnim aktivnostima u porodici, na poslu, u društvenom \u017eivotu. U ekstremnim slu\u010dajevima mo\u017ee \u010dak da dovede i do potpune nesposobnosti. <\/p>\n

Fobije su, dakle, \u010dest oblik anksioznog poreme\u0107aja. Zahvataju ljude svih generacija, na svim geografskim širinama, svih kultura, nacija i rasa, i bogate i siromašne, i muškarce i \u017eene, s tim da se kod \u017eena javljaju nešto \u010deš\u0107e. Prema istra\u017eivanjima ameri\u010dkog Nacionalnog instituta za mentalno zdravlje izme\u0111u pet i 12 odsto Amerikanaca pati od neke fobije, a sli\u010dna situacija je i u zapadnoj Evropi. \u010dak 10 odsto ljudi godišnje oseti strah zbog letenja, odlaska zubaru, ili usled prizora krvi. Takve reakcije opisuju se kao jednostavne fobije. Socijalne fobije su nešto re\u0111e i poga\u0111aju 25 od 1.000 osoba. Agorafobiju (strah od otvorenih prostora) ima 30 od 1.000 ljudi, a \u010deš\u0107a je kod \u017eena. Napadi panike \u0107e nastupiti kod 10-30 od 1.000 ljudi u toku godine, otprilike dva puta \u010deš\u0107e kod \u017eena. <\/p>\n

Postoji na stotine razli\u010ditih vrsta fobija. Neke od najpoznatijih i naj\u010deš\u0107e pominjanih fobija su klaustrofobija (strah od zatvorenih prostora), dentofobija (strah od zubara), agorafobija (strah od otvorenih prostora), akrofobija (strah od visine), ksenofobija (strah od neznanaca i stranaca)… No, postoji i niz novokomponovanih, iracionalnih i bez sumnje bizarnih strahova koji najviše govore o društvu u kojem \u017eivimo, te "uvrnutim" civilizacijskim tokovima koji nas prate. Do sada su barem jednom dijagnostikovane ostrakonofobija (strah od školjki), arahibutirofobija (strah od maslaca od kikirikija), peladofobija (strah od \u0107elavih ljudi), aulofobija (strah od flauta), penterafobija (strah od \u017eenine majke), bibliofobija (strah od knjiga)… <\/p>\n

Bez obzira na to što su svesni da je njihov strah preteran i nerazuman, te da ih drugi zbog toga ismejavaju, ljudi koji su skloni ovakvom nebuloznom fobi\u010dnom ponašanju ipak ne mogu da se savladaju. Tako se tridesettrogodišnji Japanac Vu plaši, ni manje ni više, Adamove jabu\u010dice(!?) "Znam da je to neobi\u010dno, ali kad vidim kako se tokom gutanja ta ‘kuglica’ pomera na ne\u010dijem vratu jednostavno mi pozli", otkriva Japanac koji uzrok svog straha vidi u no\u0107nim morama koje je imao još kao de\u010dak. "Sanjao sam da mi Adamova jabu\u010dica raste poput balona i to me u\u017easavalo". Ništa bolja od njega nije ni D\u017eesika sa Floride koja se boji hamburgera. <\/p>\n

Kad joj je bilo šest godina sanjala je da je napada ogromna pljeskavica koja pokušava da je proguta. Iako je svesna da je to bila samo no\u0107na mora, D\u017eesika se i danas boji tog sendvi\u010da. Britanka Kajli pati od trihofobije (straha od kose). Njoj u\u017eurbano po\u010dne da lupa srce, gubi dah i nekontrolisano se znoji kad joj neko dotakne kosu. Razlog tog iracionalnog straha je ptica koja joj se jednom zaplela u kosu i pokušavala da se raspetlja, a Kajli je za to vreme tr\u010dala u krug i vrištala od straha. Dok ve\u0107ina dama u\u017eiva u nošenju zlatnog nakita, jedna Nemica s takvim \u017eenama ne mo\u017ee ni da se rukuje. Njena fobija naziva se aurofobija ili strah od zlata. Jedna Austrijanka i u vreme leta nosi kapu na glavi, ali ne zbog mode ve\u0107 zarad pani\u010dnog straha da \u0107e drugi mo\u0107i da joj \u010ditaju misli ako je ne nosi. Osim straha da bi svi mogli da saznaju šta joj se mota po glavi, ona se boji i rupa, a plaše je i pore na tu\u0111em licu. <\/p>\n

Da fobije mogu da budu i razlog prekida veze dokazuje slu\u010daj jednog njujorškog para. Naime, njihovoj ljubavi na put su stali sve\u017ei krastavci! Ona je u\u017eivala u šargarepi, jabukama, \u010dipsu i ostalim namirnicama koje hrskaju u ustima, a on je dobijao napade panike kad bi \u010duo te zvuke. <\/p>\n

Neko vreme dok je ona u\u017eivala u omiljenoj hrani on bi poja\u010dao ton na televizoru do kraja. Vezi je došao kraj kada je devojka zaboravila da napomene partneru da se sprema da zagrize sve\u017e krastavac. <\/p>\n

Ovom društvu svakako pripada i Britanka Danijel Vinsli koja ima strah od vo\u0111enja ljubavi u toplini svoga doma. "Nije da nisam pokušala, ali uhvati me panika, po\u010dnem se gušiti i mislim da \u0107u da se onesvestim", veli Danijel koja je problem otkrila sa 18 godina. Tada je prvi put spavala s de\u010dkom. Stoga više preferira javne parkove i haube automobila. "U po\u010detku sam zabavna momcima, jer im je izazovno voditi ljubav na otvorenom, na klupici u parku ili na haubi auta, ali posle im dosadi, posebno ako pada kiša, pa me ostave".<\/p>\n

Koumpounofobija poga\u0111a jednu od 75.000 osoba i predstavlja strah od dugmadi. U toj se grupi našla i D\u017eilijan iz Velike Britanije. Ta dvadesettrogodišnjakinja ne mo\u017ee \u010dak ni da boravi u istoj prostoriji sa onima koji imaju plasti\u010dnu dugmad na ode\u0107i. Od sedme godine D\u017eilijan nosi patentne zatvara\u010de, a za njen strah prema plasti\u010dnim dugmi\u0107ima u po\u010detku je znala samo njena porodica koja je dugo mislila kako D\u017eilijan nije normalna. Iako je isprobala mnoge metode da bi se rešila tog straha, uklju\u010duju\u0107i i terapiju hipnozom, ništa nije pomoglo. Kad vidi plasti\u010dno dugme hvata je panika. <\/p>\n

Pomenu\u0107emo i krematofobiju (strah od nov\u010danica i kovanica). Javlja se \u010deš\u0107e nego što se na prvi pogled \u010dini, a kod obolelih izaziva ose\u0107aj ga\u0111enja od kovanog i papirnog novca i bakterija koje se na njima nalaze, ali i lahanofobiju, odnosno strah od povr\u0107a. <\/p>\n

\u010cudne fobije ne obuzimaju samo obi\u010dne smrtnike, ve\u0107 i svetske "selebritije". Najseksepilnija \u017eena u svetu Megan Foks boji se lošeg zadaha drugih ljudi. Karmen Elektra strahuje od vode. "Dobijem napade panike \u010dak i ako se samo pribli\u017eim nekoj vodenoj površini", priznala je Elektra. Vode i vodenih \u017eivotinja plaši se i Rijana. Neverovatnom se \u010dini i fobija Lejdi Gage – ona ima strah od seksa iako je svoju pojavu izgradila upravo na njemu. "što se ti\u010de muškaraca, uopšte nemam samopouzdanja", otkrila je u jednom intervjuu. D\u017eoni Dep i zvezda serijala o mladom \u010darobnjaku Hariju Poteru Danijel Redklif, dele istu fobiju i to od klovnova. Prsata Keti Prajs, poznatija kao D\u017eordan, strahuje da ide u toalet sama. Verovatno naj\u010dudniji od svih je Dejvid Bekam. Poznati fudbaler broji limenke pepsi kole kako ne bi prepunio svoj fri\u017eider, a ako vidi da ih ima previše odvadi one koje su višak. <\/p>\n

Raznovrsni, više ili manje \u010dudni i sveprisutni strahovi homo sapiensa 21. veka inspirisali su Tima Lihoreaua da napiše knji\u017eicu "Moderne fobije", upravo o savremenim strahovima. Predstavljaju\u0107i se kao "La\u017eni lekar" on ka\u017ee da verovatno svaki \u010dovek ima barem jednu od modernih fobija iz njegovog pisanija. "Na primer, ko mo\u017ee iskreno re\u0107i da u nekom trenutku u svom \u017eivotu nije osetio blagi ose\u0107aj da nešto mo\u017eda nije u redu dok se pribli\u017eava bankomatu pri kraju meseca (akrofobija). <\/p>\n

Koji muškarac mo\u017ee da stavi ruku na svoje pantalone i ka\u017ee da mu se zenice nikad nisu razroga\u010dile zbog prve uskomešanosti koja vodi supturofobiji (strah od erekcije u javnosti)? \u010cak sam i ja sa svim svojim godinama la\u017enog medicinskog iskustva bio poznat po tome što sam odre\u0111ene izmišljene pacijente le\u010dio na razli\u010dit na\u010din zbog svojih ilenomofobnih sklonosti (strah od odre\u0111enog imena). Bojim se da i u javnom \u017eivotu postoji mnogo ljudi koji pate od svih vrsta modernih fobija. Za k\u0107er poznate pop peva\u010dice Madone Lurd \u010cikone ka\u017eu da je paremuzofob (strah od muzike svojih roditelja). <\/p>\n

Na svu sre\u0107u, neke poznate li\u010dnosti ipak uspevaju da nadvladaju svoje strahove – D\u017eord\u017e Majkl sigurno više nije forlatrifob (strah od javnih toaleta)". Me\u0111u brojnim strahovima i njihovim obrazlo\u017eenjima koji se spominju u Timovim spisima izdvojili smo neke, malo blesavije od ostalih: <\/p>\n

Abcelofobija <\/strong>(strah od napuštanja WC kabine) – Abcelofobi obi\u010dno smatraju da simptomi po\u010dinju kad, ve\u0107 u odeljku, \u010duju kako ulazi njihov nadre\u0111eni. "Golema \u017eelja za anonimnoš\u0107u" tera ih da ostanu u kabini onoliko dugo koliko je potrebno da se "put raš\u010disti". Mnoge unutra zadr\u017eava strah da \u0107e morati otvoreno da preuzmu krivicu za ogavni smrad. Ako su dovoljno sre\u0107ni da izbegnu klozet te nadre\u0111enog sretnu ispred kabina, neki imaju potrebu da beskona\u010dno \u0107askaju s njim pre nego što \u0107e izre\u0107i re\u010denicu koja mo\u017ee da naškodi njihovoj karijeri: "Radije bih pri\u010dekao deset minuta pre ulaska". <\/p>\n

Antefamafobija<\/strong> (strah da su ljudi pri\u010dali o vama, ali su prestali u trenutku kada ste ušli u sobu) – Dugotrajan strah, ali takav da svoje \u017ertve u trenutku ostavlja bez re\u010di i tera ih da se neprijatno premeštaju s noge na nogu. Iznena\u0111uju\u0107i broj ljudi pati od nje, i to ne samo prose\u010dni paranoici. Zapravo, mnogi verovatno mogu da navedu vreme kada su, posle ulaska u sobu punu ljudi koje poznaju, imali više nego neodre\u0111en ose\u0107aj da su prisutni jednostavno za\u0107utali i potom nervozno nameštali kosu ili zvi\u017edali jednu od pesama bez melodije koje taksisti obo\u017eavaju. Antefamafobija je tu\u017ena bolest i nije nepoznanica da se antefamafobi raspla\u010du gledaju\u0107i stare vesterne, u trenutku kad se pojavi scena u kojoj pijanista prestaje da svira kada stranac ulazi u salun. <\/p>\n

Civilofobija<\/strong> (strah od politi\u010dara) – \u010cesto se šaljivo ka\u017ee da \u0107e u bilo kojem slu\u010dajnom istra\u017eivanju od troje ljudi dvoje biti civilofobi, a tre\u0107i politi\u010dar. Simptomi uklju\u010duju visok nivo skepti\u010dnosti, averziju prema televizijskom programu u nedelju u doba ru\u010dka i \u010destu \u017eelju za odmorom tokom parlamentarnih izbora. Poznato je da se neki bolesnici gr\u010devito trzaju u blizini strana\u010dkih bed\u017eeva. <\/p>\n

Donokulofobija <\/strong>(strah od gledanja u o\u010di) – samo mali deo društva do\u017eivi donokulofobiju u naj\u010distijem obliku, kao jednostavan, neobjašnjiv strah od gledanja u o\u010di, usled kojeg bolesnik zuri u plafon dok razgovara s nekim, ili alternativno, stalno pretra\u017euje pogledom pod kao da je izgubio kontaktna so\u010diva. <\/p>\n

Duksofobija (<\/strong>strah od vlastitog šefa) – Bez obzira na to koliko se dobro sla\u017eete sa svojim šefom ili se ponosite posebnim odnosom, vi nikada ne mo\u017eete zaista biti prijatelji. Uvek postoji mogu\u0107nost da je jednog dana vaš šef mo\u017eda ustao na levu nogu i pomislio: "Mmm, ove kukuruzne pahuljice su malo \u017eilave… Mislim da \u0107u da otpustim onog-kako-li-se-ve\u0107-zove…". Bilo koji broj \u010dinilaca mo\u017ee uticati na mišljenje koje šef ima o vama: automobil koji vozite, rasprava koju je imao sa svojom partnerkom, na\u010din na koji ste rekli "dobro jutro" kad ste ušli u lift. Kao posledica toga, ve\u0107inu radnih odnosa zaokuplja duksofobija. U umerenom obliku je savladiva. Neki bi \u010dak rekli da je i zdrava. U prekomernom obliku, me\u0111utim, mo\u017ee da dovede do svakojakih problema, te vi postajete poput ministra u vladi Margaret Ta\u010der. <\/p>\n

Ekspelofobija<\/strong> (strah od odlaska u toalet u tu\u0111oj ku\u0107i) – Brojni ljudi su do\u017eiveli da im predivno ve\u010de van ku\u0107e uništi ekspelofobija. \u010cak i ako se ekspelofobi nekada i usude da koriste tu\u0111i toalet (bilo koji osim njihovog sopstvenog), prvo \u0107e neko vreme unapred prou\u010davati formu. Neki \u0107e osmatrati obrasce odlaska gostiju u toalet, u glavi bele\u017ee\u0107i du\u017einu vremena provedenog u toaletu, intervale itd. više od pola ve\u010deri, pre nego što su spremni da povuku potez. Kada se jednom odlu\u010de, \u010desto \u0107e ostati u odaji \u010ditavu ve\u010dnost pre nego što se usude da se ponovo pojave. Bolesnici tipa "umri muški" jednostavno nikada ne koriste WC izvan ku\u0107e nego se radije cerekaju i trpe. Svaki ekspelofob koji sebe uva\u017eava uvek \u0107e odbiti da ode u toalet ako poseti prizemnu ku\u0107u. Finhartafobija (strah da \u0107e ponestati toalet papira) – Neki lekari odbijaju da priznaju da ova fobija postoji jer, kako ka\u017eu, u najboljem slu\u010daju to je slutnja da se zapravo niko ne boji da \u0107e ponestati toalet papira. Pogrešno. Razmislite: na neprijateljskoj ste teritoriji (u tu\u0111oj ku\u0107i) i upravo ste obavili veliku (nu\u017edu). Tek posle toga shvatite da je ostala samo odre\u0111ena koli\u010dina toalet papira. Stoga ga po\u010dinjete presavijati, radije nego gu\u017evati. Racionališete strogo, dva komada za svaki put i pa\u017eljivo s njim. Ako se situacija pogorša razdeljujete papir u dva sloja. Ako baš imate peh da sti\u017ee "poja\u010danje" (kako grupe za samopomo\u0107 zovu drugi deo isporuke koja dolazi iz pozadine), onda \u0107e vam biti drago što ste nau\u010dili kako pa\u017eljivo da razdvojite i da koristite kartonsku rolnicu na kojoj je namotan toalet papir tokom televizijske epizode kreativne radionice iz detinjstva. <\/p>\n

Halitofobija <\/strong>(strah da vam smrdi iz usta) – To je jedan od onih strahova koji su skloni da proteknu nele\u010deni, ve\u0107inom zbog toga što bolesnici ne \u017eele da ga priznaju. Simptomi uklju\u010duju stalno stavljanje dlana preko usta, iza \u010dega sledi oštri zadah, obi\u010dno pre izlaska. Neki bolesnici stalno mumlaju, kao domino efekt, zbog pokušaja da razgovaraju bez prevelikog otvaranja usta. Mnogi pokazuju preteranu sklonost prema mentol bombonama. Halitofobi više strahuju od \u010dinjenice da bi svako mogao da zna da im smrdi iz usta, nego od \u010dinjenice da im smrdi iz usta. Halitofob prime\u0107uje da ljudi, kada s njim razgovaraju, iako ih on gleda u o\u010di, dr\u017ee lice okrenuto na levu ili desnu stranu od njegovog. Vrlo je \u010dudno što kad halitofob primeti zadah iz usta kod drugih ljudi to im ne ka\u017ee. <\/p>\n

Holufobija <\/strong>(strah od senilnosti) – Ne iznena\u0111uje \u010dinjenica da je ve\u0107ina holufoba u drugoj polovini \u010detrdesetih i pedesetih godina, u dobu kad prvi put po\u010dinju da uvi\u0111aju da "skijaška trka njihovog \u017eivota" nije predaleko od poslednje faze: spusta nizbrdo. Holufobiju \u010desto aktivira slu\u010dajni doga\u0111aj, naj\u010deš\u0107e kada se zateknete kako vra\u0107ate mleko u rernu umesto u fri\u017eider, što osobu mo\u017ee uveriti da je kraj blizu i da \u0107e uskoro sliniti po mekanom, kariranom \u0107ebencetu, a neko \u0107e je ispitivati kako se zove premijer. Holufobi \u010desto po\u010dinju da rešavaju ukrštenice ili sudoku i u ekstremnim okolnostima upisuju se na \u010dasove salse. <\/p>\n

Indensofobija<\/strong> (strah da vam je zapelo nešto me\u0111u zubima) – Od ove fobije, dakle, patite strahuju\u0107i da su vam se ostaci hrane zaka\u010dili izme\u0111u zuba. Upravo ste na vrlo otmenom prijemu u puloveru i majici od istog materijala i iste boje, sa biserima oko vrata. Pokušali ste da se nasmešite prema vinskoj \u010daši kako biste videli svoj odraz. Pokušali ste da mašete svom partneru i da mu pokazujete brzi, preterano rašireni osmeh, ali on je pomislio da ste, zapravo, samo: pohotni ili pijani… ili i jedno i drugo. Tako kre\u0107ete hrabro i gurnete prste u usta. Nema više kineskog kupusa, zaostalog od predjela, koji tamo trune. Izle\u010deni ste! Sli\u010dan je i strah da vam je nešto zaka\u010deno za le\u0111a, od \u010dega uglavnom pate nastavnici. <\/p>\n

Malventofobija <\/strong>(strah da vaš prde\u017e smrdi lošije od bilo \u010dijeg tu\u0111eg) – Nije uobi\u010dajen strah, prema nekim standardima, ali svejedno je iscrpljuju\u0107i, a ako smo pravedni, uopšteno nedopušten. Malventofobi ne mogu jednostavno da pokrenu razgovor o toj temi, a neki terapeuti su odbili da ih prihvate u svoju evidenciju, ne zbog toga što ih ne shvataju ozbiljno, ve\u0107 zato što bi soba mogla da postane zagušljiva za idu\u0107eg pacijenta. Ironi\u010dno, zbog potajne prirode te fobije mnogi malventofobi nikada ne\u0107e mo\u0107i da prime vest da je njihov strah neutemeljen. <\/p>\n

Obsoletofobija<\/strong> (strah da svako ima bolji mobilni telefon od vas) – Istinski moderan strah koji sve više prevladava. Na po\u010detku je obsoletofobija napadala samo one koji nisu imali izvrstan mobilni telefon. Zatim je izdvojila one bez slikovnog prikaza podataka u boji. Sada se širi i ne poznaje ograni\u010denja. Lekari predvi\u0111aju mogu\u0107u epidemiju ako se sadašnji trendovi nastave. Nije re\u010d više samo o grafici ili kameri. Neke pacijente i njihova deca mogu ozbiljno spre\u010diti u procesu isceljenja, jer ako vaš potomak zahteva da hodate dva metra ispred njega zbog tih "gvozdenih plu\u0107a koja nosite", to mo\u017ee da zaboli. <\/p>\n

Ne sumnjamo da su se mnogi pronašli u nekim od navedenih fobija, ili se pak upoznali sa onima za koje nikada nisu ni znali da ih mogu imati. A oni koji još uvek nisu neka se trude da prate trendove i budu in, te odaberu neki od modernih strahova. I lagano, i u velikom stilu, po\u010dnu da drhte! <\/p>\n

Le\u010denje je mogu\u0107e<\/strong> <\/p>\n

Japanski stru\u010dnjaci tvrde da \u0107e mnoge fobije u budu\u0107nosti mo\u0107i da budu izle\u010dene i jednostavnim ubrizgavanjem anestetika lidokain u mali mozak. Oni su otkrili da ljudski mozak mo\u017ee da bude "reprogramiran" kako bi prevazišao neke od naj\u010deš\u0107ih strahova. S obzirom na to da je strah ste\u010dena navika, mo\u017ee se "isklju\u010diti" deo mozga u kojem on nastaje, i to jednostavnim ubodom igle. Njihova istra\u017eivanja pokazala su da zlatna ribica kojoj je data doza lidokaina ni\u010dega nije mogla da se uplaši. <\/p>\n

Dalja istra\u017eivanja uticaja lidokaina na ose\u0107anje straha mogla bi da pru\u017ee olakšanje ljudima koji ne mogu normalno da \u017eive zbog razli\u010ditih fobija. "Iracionalni strahovi mogu postati deo prošlosti. Zamislite da se mogu izle\u010diti jednom injekcijom. Naše istra\u017eivanje je pokazalo da \u0107e to jednog dana postati stvarnost", izjavio je profesor Masajuki Jošida sa univerziteta u Hirošimi. On je, koriste\u0107i oblik u\u010denja poznat kao klasi\u010dno uslovljavanje, prilikom kojeg nastaje uslovni refleks izazvan neutralnim stimulansom, nau\u010dio zlatnu ribicu da se plaši svetlosti usmerene u njene o\u010di. <\/p>\n

"Svaki put kad smo usmerili svetlost ribici u o\u010di izlo\u017eili bismo je elektri\u010dnom udaru niskog napona, tako da je nau\u010dila da pove\u017ee pojavu svetlosti sa elektri\u010dnim šokiranjem. Posle izvesnog vremena po\u010dela je da pokazuje simptome straha od svetlosti, jer je nau\u010dila da o\u010dekuje elektri\u010dni šok posle nje. Strah je kod \u017eivotinje uo\u010den zahvaljuju\u0107i usporavanju pulsa, dok se kod nas ubrzava kad nas neko uplaši", ispri\u010dao je profesor Jošida. Kada su u mali mozak ribice ubrizgali dozu lidokaina puls joj se privremeno vratio u granice normale, a kada su joj nau\u010dnici ponovo usmerili svetlost u o\u010di više nije pokazivala strah. <\/p>\n

Masajuki Jošida je rekao da \u0107e zbog sli\u010dnosti malog mozga kod zlatne ribice i sisara, daljim istra\u017eivanjima biti omogu\u0107eno razumevanje bioloških i hemijskih procesa koji uti\u010du na strah, kao i na njegovo le\u010denje.<\/p>\n

Magazin Status\/B92<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Fobije su \u010dest oblik anksioznog poreme\u0107aja. Zahvataju ljude svih generacija, na svim geografskim širinama, svih kultura, nacija i rasa, i bogate i siromašne, i muškarce i \u017eene, s tim da se kod \u017eena javljaju nešto \u010deš\u0107e. Me\u0111u "boja\u017eljivima" ima i onih koje tišti ostrakonofobija (strah od školjki), arahibutirofobija (strah od maslaca od kikirikija), peladofobija (strah […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-50283","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/50283","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=50283"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/50283\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=50283"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=50283"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=50283"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}