Šta bi se dogodilo kad bi svaka \u017eena mogla da, analizom gena, utvrdi da li njen budu\u0107i poseduje gen monogamije ili je, tako\u0111e genetski, sklon "vrdanju"?<\/p>\n
Odgovor na ovo pitanje se, mo\u017eda, nalazi u istra\u017eivanju uloge hormona vazopresin u organizmu \u010doveka i to od trenutka kad su geneti\u010dari otkrili da promene u kojima se pokazalo da receptori tog hormona mu\u017ejaka prerijskog vuka \u010dine potpuno monogamnim, a obi\u010dnog livadskog vuka promiskuitetnim, pravim "vu\u010djim Kazanovom".<\/p>\n
Serijski ljubavnici ili odani mu\u017eevi?<\/strong><\/p>\n Hormon vazopresin, tako\u0111e je otkriveno, povezan je sa oksitocinom, "supstancom ne\u017enosti i milovanja" – kako ga od milošte nazivaju lekari.<\/p>\n Izgleda da promene u sektoru gena koji predstavlja šifru receptora vazopresina u ljudi poma\u017eu da se odredi da li su muškarci "serijski ljubavnici" ili odani mu\u017eevi.<\/p>\n \u010clanovi istra\u017eiva\u010dkog tima geneti\u010dara Hasea Valuma iz poznatog Instituta Karolinska u Stokholmu, u Švedskoj, istra\u017eivali su razli\u010dite forme genetskog koda za receptor vazopresina u 552 osobe u Švedskoj koje su sve bile u heteroseksualnoj vezi. Oni su tako\u0111e analizirali i kvalitet njihovih odnosa.<\/p>\n Otkrili su da promene u sektoru gena pod šifrom RS3 334 pokazuju stepen privr\u017eenosti muškaraca njihovim partnerkama. Muškarci mogu imati jedan ili dva "primerka" RS3 334 u sektoru ili ga nemati uopšte ali što je ve\u0107i broj primeraka, to muškarac ima lošije ocene kad je re\u010d o odanosti i vernosti partnerki.<\/p>\n I ne samo to. Muškarci sa dva primerka RS3 334 gotovo po pravilu ostaju ne\u017eenje dok \u0107e njihovi ispisnici bez i jednog ili sa jednim primerkom stupati u brak. Ali ako se prvi ipak o\u017eene, dva puta \u010deš\u0107e \u0107e upadti u bra\u010dne krize.<\/p>\n A kako su sve istra\u017eivane osobe bile najmanje pet godina u ljubavnoj ili bra\u010dnoj vezi, istra\u017eiva\u010di su zaklju\u010dili da posedovanje više primeraka RS3 334 na neki na\u010din doprinosi da "vlasnik" muškarac ima probleme sa odanoš\u0107u i vernoš\u0107u.<\/p>\n A kako su rezultati prikupljani za dalja razli\u010dita istra\u017eivanja, tim nau\u010dnika nije mogao da naga\u0111a da li su muškarci verni u vezama – podsetio je Valum.<\/p>\n Dva motivaciona sistema<\/strong><\/p>\n Tako\u0111e još uvek nije jasno kako više primeraka RS3 334 uti\u010de na receptore vazopresina pa time i na najintimnije odnose. A to je, po mišljenju preofesora Tomasa Inzela, neuropshijatra i direktora ameri\u010dkog Nacionalnog instituta za mentalno zdravlje u Betezdi, u dr\u017eavi Merilend, "najinteresantnije pitanje koje tra\u017ei odgovor – kad je o \u010doveku re\u010d".<\/p>\n Jer, postoji teorija da kod nekih \u017eivotinja mozak ima dva "motivaciona sistema": jedan za "nagradu", drugi za socijalnu percepciju. Kod prerijskih vukova i marmoseta, vrste malih, repatih majmuna, receptori za oba sistema nalaze se u susednim \u0107elijama tako da je društvena aktivnost visoko cenjena što vodi ka monogamnosti.<\/p>\n A da bi se videlo da li je istovetan mehanizam na delu i kod \u010doveka, moralo bi da se analizira tkivo dobijeno obdukcijom kako bi se precizno utvrdilo gde se nalaze receptori vazopresina i kona\u010dno otkrilo da li su promene povezane sa brojem primeraka RS3 334.<\/p>\n Socijalni efekti RS3 334 obuhvataju šire podru\u010dje nego što je samo ono što povezuje partnere. Po\u010detkom ove godine otkriveno je da isti sektor gena uti\u010de na amigdal, re\u017eanj mozga "zadu\u017een" za ose\u0107aj poverenja. Tako\u0111e uporedno istra\u017eivanje otkrilo je da osobe sa autizmom, koga karakteriše neuobi\u010dajeno socijalno ponašanje, \u010desto imaju multiple primerke RS3 334.<\/p>\n Valumov kolega Pol Lihtenštajn je izneo, u izjavi za \u010dasopis Sajens, da je slede\u0107i zadatak njihovog istra\u017eiva\u010dkog tima testiranje kako nazalni sprej vazopresina uti\u010de na altruizam, ali i ljubomoru.<\/p>\n FoNet<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Šta bi se dogodilo kad bi svaka \u017eena mogla da, analizom gena, utvrdi da li njen budu\u0107i poseduje gen monogamije ili je, tako\u0111e genetski, sklon "vrdanju"?<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-50263","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/50263","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=50263"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/50263\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=50263"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=50263"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=50263"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}