Nova studija ustanovila je da 46 od 50 testiranih konzervi hrane sadr\u017ei visok nivo BPA, koji se koristi se za produ\u017eenje roka trajanja konzervirane hrane.<\/p>\n
Nova studija koalicije koja zagovara zdravu \u017eivotnu sredinu navodi se da uobi\u010dajena konzervirana hrana mo\u017ee da sadr\u017ei zabrinjavaju\u0107e nivoe bisfenola A, hemikalije koja se \u010desto povezuje sa brojnim zdravstvenim problemima. <\/p>\n
Nacionalna radna grupa za bezbedna tr\u017eišta i ameri\u010dka senatorka Dajan Fajnstajn, predstavili su to istra\u017eivanje na konferenciji za novinare u Vašingtonu po\u010detkom nedelje.<\/p>\n
Re\u010d je o najnovijoj bici protiv bisfenola A, ili BPA, hemikalije koja se koristi za oblaganje unutrašnjeg zida konzervi s hranom. Senatorka Dajan Fajnstajn iz Kalifornije ka\u017ee: <\/p>\n
"Bisfenol prodire u hranu koja ulazi u vaš \u017eeludac".<\/p>\n
Nova studija ustanovila je da 46 od 50 testiranih konzervi hrane sadr\u017ei visok nivo BPA, koji se koristi se za produ\u017eenje roka trajanja konzervirane hrane, a oni koji podr\u017eavaju industriju hrane ga smatraju bezbednim. Me\u0111utim, Liz Hi\u010dkok, direktorka ameri\u010dke Grupe za istra\u017eivanje javnog interesa se ne sla\u017ee. Ona je izrazila zabrinutost zbog uticaja bisfenola A na nero\u0111enu decu.<\/p>\n
"Uzimanjem samo razumne koli\u010dine hrane iz konzerve, trudnica stara dvadeset i nešto godina mo\u017ee da unese koli\u010dinu bisfenola, koja se u laboratorijskim testiranjima pokazala kao nebezbedna", ka\u017ee Hi\u010dkok.Centri za kontrolu i prevenciju bolesti navode da se bisfenol nalazi u organizmu 93 odsto Amerikanaca. <\/p>\n
Osim u konzervama, ta hemikalija mo\u017ee se prona\u0107i u mnogim plasti\u010dnim proizvodima i proizvodima za bebe. Nensi Bjuermajer, iz Fondacije za borbu protiv raka dojke objašnjava:<\/p>\n
"Postoji velika zabrinutost ne samo zbog raka dojke, ve\u0107 i za pojavu raka prostate, dijabetesa, gojaznosti, poreme\u0107aja u\u010denja i drugih neuroloških problema".<\/p>\n
Elizabet Krou, direktorka Fondacije za \u017eivotnu sredinu dr\u017eave Kentaki, ka\u017ee da roditelji nisu uvek upoznati sa hemikalijama u proizvodima, koje mogu da naškode deci:<\/p>\n
"Velika konzerva graška kupljena u lokalnom supermarketu sadr\u017ei drugi po redu najviši nivo bisfenola, od svih konzervi koje smo testirali. Najviši nivo bio je u konzervi boranije, kompanije DelMonte".<\/p>\n
Studija je ispitivala konzerve hrane iz 19 ameri\u010dkih dr\u017eava, a uklju\u010dene su bile konzervirana riba, vo\u0107e, povr\u0107e i gazirana pi\u0107a. Pre dve godine, Kongres je preispitivao nau\u010dne studije koje upozoravaju na upotrebu bisfenola u kutijama od providne plastike. Šest dr\u017eava zabranilo je upotrebu BPA u flašicama za bebe i nekim de\u010djim proizvodima. Senatorka Fajnstajn predstavila je zakonski predlog, kojim se zabranjuje upotreba bisfenola u svoj ambala\u017ei za hranu i pi\u0107e, ali kako je rekla, mnoge industrije protive se daljim ograni\u010denjima: <\/p>\n
"Mora\u0107emo da se borimo, jer postoje veoma mo\u0107ne interesne grupe koje ne \u017eele da zakon bude usvojen. Mislim da troše milione dolara da bi kod \u010dlanova kongresa lobirali da ne glasaju za to".<\/p>\n
Jedna od tih mo\u0107nih intersnih grupa – Udru\u017eenje proizvodja\u010da hrane, izdala je saopštenje 18. maja da je bisfenol A bezbedan i da se ve\u0107 više od 30 godina koristi za poboljšanje kvaliteta hrane i pi\u0107a. Udru\u017eenje je navelo da se u izveštaju Nacionalne grupe za bezbednost tr\u017eišta ne nude novi nau\u010dni podaci. Me\u0111utim, ta grupa isti\u010de da bi industrija hrane trebalo da prestane da upotrebljava otrovne hemikalije i preporu\u010duje da se više koriste sve\u017ea hrana i bezbedniji plasti\u010dni proizvodi.<\/p>\n
VOA<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Nova studija ustanovila je da 46 od 50 testiranih konzervi hrane sadr\u017ei visok nivo BPA, koji se koristi se za produ\u017eenje roka trajanja konzervirane hrane.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-50262","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/50262","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=50262"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/50262\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=50262"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=50262"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=50262"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}