{"id":50255,"date":"2010-05-17T10:21:11","date_gmt":"2010-05-17T10:21:11","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=50255"},"modified":"2010-05-17T10:21:11","modified_gmt":"2010-05-17T10:21:11","slug":"naucna-otkrica-za-koja-bolje-da-nikada-nismo-ni-saznali","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2010\/05\/17\/naucna-otkrica-za-koja-bolje-da-nikada-nismo-ni-saznali\/","title":{"rendered":"Nau\u010dna otkri\u0107a za koja bolje da nikada nismo ni saznali"},"content":{"rendered":"

1. Zemlja nije centar univerzuma<\/strong> – Iako se ve\u0107 više od 400 godina navikavamo na tu \u010dinjenicu, i dalje je prili\u010dno uznemiruju\u0107a. Kada je Kopernik (1473-1543) izneo tezu da se Zemlja i druge planete kre\u0107u oko Sunca, njegovi savremenici su tezu nazvali apsurdnom. Galilej (1564-1642) je prošao još gore i zbog svojih otkri\u0107a deo \u017eivota proveo u pritvoru. <\/p>\n

2. Mikrobi nas osvajaju<\/strong> – Antibiotici i vakcine spasli su milione \u017eivota. Ipak, pojedini mikrobi evoluiraju br\u017ee nego što mi mo\u017eemo da na\u0111emo na\u010din da se protiv njih borimo, kao što su virus gripa ili bakterija Stafilokoka, a pojedine bolesti prelaze s \u017eivotinja na ljude. U 21. veku mogu\u0107e je umreti od tuberkuloze koja je ubila Šopena. <\/p>\n

3. Šesto masovno uništenje –<\/strong> Paleontolozi su identifikovali pet klju\u010dnih ta\u010daka u istoriji Zemlje kada su usled pada asteroida, vulkanskih erupcija i klimatskih promena mnoge vrste istrebljene. Mnogi biolozi veruju da smo trenutno usred šestog velikog uništenja. Kako su se ljudi selili s kontinenta na kontinent, velike vrste koje su opstajale milionima godina po\u010dele su da nestaju. Ljudi u\u010destvuju u istrebljenju lovom, uništavaju\u0107i okolinu, proizvode\u0107i invanzivne vrste i širenjem bolesti. <\/p>\n

4. Ukusne stvari su loše po nas –<\/strong> Istra\u017eivanje zapo\u010deto 1948. godine, koje danas uklju\u010duje unuke prvobitnih dobrovoljaca, pokazalo je da jedan od naj\u010deš\u0107ih uzroka sr\u010danih oboljenja, nekih vrsta kancera i još nekolicine bolesti jeste – ukusna hrana kao što su šnicla i slani pomfrit. Iako se potreba za masno\u0107ama razvila u vreme naših predaka lovaca, to je tada i imalo smisla, ali danas u vreme kada dan provedemo sede\u0107i, to nije preporu\u010dljivo. <\/p>\n

5. E=mc2 –<\/strong> Ajnštajnova jedna\u010dina je jedno od najbriljantnijih otkri\u0107a, ali i jedno od najuznemiruju\u0107ih. Ako znamo da je u ovoj jedna\u010dini „c" brzina svetlosti od 299.792.458 metara u sekundi, shvatamo da nije potrebna velika masa da bi se dobila i velika sila. Tako samo komadi\u0107 plutonijuma mo\u017ee da stvori energiju dovoljnu da uništi jedan ceo grad. <\/p>\n

6. Vaš um nije samo vaš –<\/strong> Frojd je mo\u017eda pogrešio u detaljima, ali njegova glavna teza da je ve\u0107ina naših postupaka, uverenja i emocija vo\u0111ena gaktorima kojih nismo svesni – izgleda da je ta\u010dna. Ako ste sre\u0107ni i optimisti\u010dni, proverite vreme. Sun\u010dani dani ljude \u010dine sre\u0107nijima. Naši zaklju\u010dci \u010desto su pogrešni jer na osnovu nekoliko \u010dinjenica generalizujemo stvari i pogrešno tuma\u010dimo informacije kako bismo podr\u017eali sopstvene predrasude. <\/p>\n

7. Svi smo mi majmuni –<\/strong> Darvinova teorija evolucije prirodnom selekcijom mo\u017ee biti inspirativna. Sposobnost da shvatimo prirodu nas \u010dini posebnima, ali zapravo omogu\u0107ava nam da shvatimo da smo samo poslednja varijacija primata. Imamo kapacitet za apstraktne misli za razliku od šimpanze, ali smo slabiji od gorile i manje agilni na drve\u0107u od orangutana. <\/p>\n

8. Kultura poti\u010de od rit ualnog \u017ertvovanja ljudi –<\/strong> Šta biste poneli sa sobom za \u017eivot posle smrti? Da ste egipatski faraon vaši pot\u010dinjeni bi bili ubijeni i sahranjeni u grobnici pored vas. Konkubine su bile \u017ertvovane u Kini, a pojedine indijske sekte zahtevaju ljudske \u017ertve. Asteci su pobili desetine hiljada ljudi na otvranju Velike piramide, a tim koji je gubio u svetoj igri Maja bio je ubijan. Arheološka otkri\u0107a dokazuju da su se ljudi ubijali zbog rituala, pa i jeli me\u0111usobno. <\/p>\n

9. Promenili smo klimu –<\/strong> Posledice klimatskih promena su ve\u0107 vidljive – gle\u010deri se tope br\u017ee nego ikad pre, cve\u0107e ranije cveta, a biljke i \u017eivotinje se pomeraju ka hladnijim predelima. Tek smo po\u010deli da uvi\u0111amo efekte uticaja \u010doveka na klimu, a predvi\u0111anja za ono što dolazi je u rasponu od strašnog do katastrofalnog. <\/p>\n

10. Razumemo li Svemir? –<\/strong> Kada razmišljate o univerzumu, verovatno jedino mislite na planete, zvezde, galaksije i crne rupe, a to \u010dini samo \u010detiri procenta. Ostatak su tamna materija, koja \u010dini 23 procenta svemira, i tamna energija – 73 procenta. Nau\u010dnici pretpostavljaju šta bi tamna materija mogla da bude, ali teško mogu da doka\u017eu i tamnu energiju. Nau\u010dnici znaju da kosmos raste i da se razvija dok se ne bude ohladio. \bik |||| <\/p>\n

24sata<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

1. Zemlja nije centar univerzuma – Iako se ve\u0107 više od 400 godina navikavamo na tu \u010dinjenicu, i dalje je prili\u010dno uznemiruju\u0107a. Kada je Kopernik (1473-1543) izneo tezu da se Zemlja i druge planete kre\u0107u oko Sunca, njegovi savremenici su tezu nazvali apsurdnom. Galilej (1564-1642) je prošao još gore i zbog svojih otkri\u0107a deo \u017eivota […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-50255","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/50255","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=50255"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/50255\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=50255"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=50255"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=50255"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}