Postoji devet re\u010di koje bi svaki zaposleni trebalo da izbaci iz re\u010dnika ako ne \u017eeli da ostavi utisak nepouzdanog saradnika <\/p>\n
Neke re\u010di i fraze \u010desto se koriste da bi se dobilo na vremenu, izbeglo davanje odgovora ili da bi se pobeglo od obaveza. <\/p>\n
Kolumnistkinja Linda Dure u svojoj kolumni „Kako izbe\u0107i toksi\u010dno radno mesto" objavila je devet re\u010di koje bi svaki zaposleni trebalo da izbaci iz svog poslovnog re\u010dnika jer ostavljaju utisak da je re\u010d o nepouzdanim saradnicima.<\/p>\n
Pokušati…<\/strong> To je dvosmislena re\u010d koja zapravo zna\u010di da nema stvarne namere da se izvrši zadatak. \u010cak i Joda u „Ratovima zvezda" ka\u017ee Luku: „Uradi ili nemoj uraditi – nema pokuša\u0107u". Treba dati sve od sebe kako bi se nešto uradilo, a ako se ne uspe, treba po\u010deti iz po\u010detka. Bitno je uneti se u posao i znati da smo dali sve da uspe, pa ako i ne bude tako.<\/p>\n Štagod…<\/strong> Ova re\u010d je tipi\u010dna u slu\u010dajevima kada neko \u017eeli da vas se reši ili da umanji zna\u010daj onoga što ste rekli. To je uvreda i verbalni šamar, odgovor bez odgovora, podizanje zida izme\u0111u vas i sagovornika.<\/p>\n Mo\u017eda i ne znam…<\/strong> Ljudi \u0107e ponekad izbegavati donošenje odluka i sakrivati se iza re\u010di i fraza kao što su „mo\u017eda" i „ne znam". Postoji razlika izme\u0111u neznanja i koriš\u0107enja ovih re\u010di zbog izvinjenja. Ponekad tokom konfrontacije ljudi tvrde da nešto ne znaju samo da bi izbegli da budu u centru pa\u017enje. Ako je tako, treba ih pitati kada \u0107e i kako saznati odgovor.<\/p>\n Javi\u0107u ti…<\/strong> Kada ljudi \u017eele da kupe vreme ili izbegnu otkrivanje u kom stadijumu je neki zadatak, re\u0107i \u0107e: „Javi\u0107u ti se", iako to uglavnom ne urade. Zato ih uvek treba pitati kada misle da se jave, da potvrde dan i sat da ne biste došli u situaciji da ih neprestano zivkate kako biste dobili tra\u017eenu informaciju.<\/p>\n Ako…<\/strong> Ljudi koji koriste ovu re\u010d uglavnom igraju igru osu\u0111ivanja i klade se sami protiv sebe. Oni vole da postavljaju uslove, a ne da pretpostavljaju uspešne rezultate. Ljudi koji se oslanjaju na uslovne odgovore ogra\u0111uju se od mogu\u0107eg neuspeha. Oni koji tra\u017ee opravdanja uglavnom su beski\u010dmenjaci.<\/p>\n Da, ali…<\/strong> Još jedno opravdanje. Ako vam uvek odgovaraju: „Da, ali…", o\u010digledno ne \u017eele da odgovore, pomognu ili reše stvar. Najbolja taktika je odgovor tipa: „Znaš, svaki put kad ti dam predlog, ti ka\u017eeš „da, ali…", pa mi se \u010dini da uopšte ne \u017eeliš da rešiš problem. To ne\u0107e i\u0107i. Ako \u017eeliš da izigravaš \u017ertvu, izvoli, ali ne\u0107u ti dozvoliti da nastaviš s tim". Posle ove re\u010denice sigurno ne\u0107ete više \u010duti „ali".<\/p>\n Mislim da…<\/strong> Ovo je još jedan pokušaj izbegavanja odgovornosti. Ova fraza se koristi samo kada se ljudi polovi\u010dno sla\u017eu s vama, ali \u017eele da ostave prostor da mogu kasnije da ka\u017eu: „Dobro, nisam bio siguran…. samo sam naga\u0111ao".<\/p>\n Vide\u0107emo…<\/strong> Kada ovo \u010dujemo, znamo da se kupuje vreme, izbegava sva\u0111a ili konfrontacija, ili jednostavno re\u010d „ne". Bolje je da budete odlu\u010dni i iskreni i ka\u017eete da vam treba više informacija kako biste doneli odluku. Na taj na\u010din, uklju\u010dene strane doprine\u0107e u donošenju odluke koja je prethodno dobro analizirana. <\/p>\n Press<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Postoji devet re\u010di koje bi svaki zaposleni trebalo da izbaci iz re\u010dnika ako ne \u017eeli da ostavi utisak nepouzdanog saradnika <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-50245","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/50245","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=50245"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/50245\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=50245"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=50245"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=50245"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}