{"id":50240,"date":"2010-05-04T12:48:19","date_gmt":"2010-05-04T12:48:19","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=50240"},"modified":"2010-05-04T12:48:19","modified_gmt":"2010-05-04T12:48:19","slug":"naucite-kako-da-spavate-kvalitetno","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2010\/05\/04\/naucite-kako-da-spavate-kvalitetno\/","title":{"rendered":"Nau\u010dite kako da spavate kvalitetno"},"content":{"rendered":"

Nakon intenzivnog bavljenja nekim problemom, ljudska podsvest automatski nastavlja da ga obra\u0111uje, potvr\u0111uju savremena neurološka istra\u017eivanja.<\/em><\/p>\n

Kao posledica toga, nakon što utonemo u san, na um nam padaju fantasti\u010dne ideje. San povoljno uti\u010de ne samo na kreativnost, ve\u0107 i na pam\u0107enje.<\/em><\/p>\n

Istra\u017eivanje stru\u010dnjaka Univerziteta Berkli pokazalo je da kod osoba koje zadremaju najkasnije \u010detiri sata nakon sticanja znanja informacije ostaju \u010dvrš\u0107e ukorenjene u mozgu. Osim toga, ameri\u010dki nau\u010dnici su utvrdili da je dobar san najbolja zaštita od depresije te da podsti\u010de sposobnost odlu\u010divanja. Odavno je poznato da kvalitetan no\u0107ni odmor poboljšava zdravlje i smanjuje rizik od prehlade za jednu tre\u0107inu. Istovremeno, doprinosi vitkosti jer se u snu sagori veliki broj kalorija. <\/p>\n

Na\u017ealost, nesanica i drugi oblici poreme\u0107aja sna ozbiljno mu\u010de \u010dak 20 odsto \u010dove\u010danstva. Svaki peti \u010dovek ima hroni\u010dne probleme sa spavanjem, a u poslednjih 15 godina se samo mali broj specijalista lekara (najviše u Severnoj Americi i zapadnoj Evropi) bavi ovom mukom savremenog \u010doveka. <\/p>\n

Dobra vest za sve no\u0107obdije: ve\u0107ina problema sa spavanjem mo\u017ee da se reši. Razlog o\u010dajanja je nepoznavanje na\u010dina na koji san zaista funkcioniše, što uzrokuje napetost i probleme sa spavanjem. Slede\u0107ih pet principa pomo\u0107i \u0107e svima koji pate od nesanice da budu opušteniji. <\/p>\n

1 Svaki \u010dovek se u toku no\u0107i probudi više puta, a ko se zbog toga uznemiri više ne\u0107e mo\u0107i da zaspi. Tokom no\u0107i odrasla osoba pro\u0111e kroz \u010detiri do šest ciklusa spavanja, od kojih svaka traje 90 minuta. Posle svakog ciklusa \u010dovek se nakratko budi. Obi\u010dno do ujutru zaboravimo na ove prekide. Ali oni koji ove kratke epizode vide kao problem, automatski \u0107e se razbuditi. <\/p>\n

2 Smatra se da je sedam sati idealna koli\u010dina sna, ali ne morate da brinete ni ako spavate samo \u010detiri sata. "Koliko \u0107emo se odmoriti ne zavisi od du\u017eine, ve\u0107 od kvaliteta sna", ka\u017ee nau\u010dnik Culaj. Najkvalitetniji je dubok san, dakle, san u prvih \u010detiri-pet sati. Najkasnije posle pet sati više ne tonemo u dubok san i prete\u017eno sanjamo. Time se objašnjava fenomen da su neki ljudi odmorni ve\u0107 nakon \u010detiri sata sna. <\/p>\n

3 Osobama koje se bave intelektualnim radom potrebno je više sna. Ako se na poslu ili tokom sportske aktivnost fizi\u010dki umarate, br\u017ee \u0107ete zaspati i utonuti u fazu dubokog sna, što zna\u010di da \u0107ete veoma "efikasno" spavati. Ako samo sedite za pisa\u0107im stolom, ima\u0107ete lakši san i lakše \u0107ete se buditi, pa \u0107e vam zato biti potrebno više sna. <\/p>\n

4 Ako vas opsedaju misli, ne zna\u010di da ste budni. Ljudi su skloni da u snu prevr\u0107u po glavi svakodnevne probleme, a ujutru su uvereni da nisu oka sklopili. "Oko 80 odsto naših pacijenata pri\u010daju da su bili budni, a zapravo su bili u fazi srednje dubokog sna", ka\u017ee Culaj. <\/p>\n

5 Što je \u010dovek stariji, to je san lakši i kra\u0107i. Spavanje i potreba za snom menjaju se tokom \u017eivota. Dok odoj\u010dad spavaju do 16 sati dnevno, ljudima starijim od šezdeset godina potrebno je u proseku šest sati sna. U tim godinama je normalno i da se \u010deš\u0107e budite, budu\u0107i da se faze dubokog sna kod starijih ljudi skra\u0107uju. <\/p>\n

Da lakše zaspite<\/strong><\/p>\n

– Pomo\u0107 u vidu hormona: Postoje preparati melatonina, prirodnog hormona koji se lu\u010di u organizmu. I konzumiranje oraha trostruko pove\u0107ava nivo melatonina u krvi, dok crno gro\u017e\u0111e sadr\u017ei manje koli\u010dine ovog hormona.<\/p>\n

– Hrana za uspavljivanje: Pre odlaska na spavanje popijte mleko s medom, pojedite bananu ili par\u010de \u010dokolade jer oni sadr\u017ee L triptofan, koji ima uspavljuju\u0107e dejstvo. Oprez: prazan ili preoptere\u0107en \u017eeludac optere\u0107uje metabolizam, \u010dime se remeti san.<\/p>\n

– Izbegavajte namirnice koje remete san: mahunarke, salatu od krastavca, pr\u017eena jela, kupus, masna jela, papriku, kiseli kupus, crni luk.<\/p>\n

– Nemojte da pušite posle 19 sati!<\/p>\n

– Svako se odmara na druga\u010diji na\u010din<\/p>\n

Odlazite u krevet kad i partner, a ne mo\u017eete da zaspite? Zavisno od navika u spavanju, postoje razli\u010diti tipovi: no\u0107obdije, ranoranioci, dugospava\u010di… Ponašajte se prema svom unutrašnjem ritmu.<\/p>\n

Pilule za spavanje<\/strong><\/p>\n

Ponekad je, me\u0111utim, ipak potrebna pomo\u0107 lekara. Ako neko du\u017ee od \u010detiri nedelje pati zbog poreme\u0107aja sna i slabljenja radnih sposobnosti, uzrok je mo\u017eda i organske prirode, na primer, dijabetes, poreme\u0107aj sr\u010danog ritma, oboljenja jetre, štitne \u017elezde ili bubrega. I lekovi poput antibiotika, sredstva za smanjenje apetita ili nikotin iz cigareta mogu negativno uticati na kvalitet sna.<\/p>\n

Ono što svakako treba da izbegavate jest uzimanje pilula za spavanje tokom du\u017eeg perioda. Na taj na\u010din \u0107e se poreme\u0107aj sna s vremenom još više pogoršati jer lekovi spre\u010davaju va\u017ene faze dubokog sna i snova.<\/p>\n

CDC\/MA<\/em> <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Nakon intenzivnog bavljenja nekim problemom, ljudska podsvest automatski nastavlja da ga obra\u0111uje, potvr\u0111uju savremena neurološka istra\u017eivanja.<\/em><\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-50240","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/50240","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=50240"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/50240\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=50240"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=50240"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=50240"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}