Nema\u010dki psihoterapeuti upozoravaju da je primetno porastao broj oboljenja vezanih za rad i radno mesto ljudi u modernom svetu. <\/p>\n
Svet rada je sve suroviji: pove\u0107an je broj aktivnosti koje se obavljaju istovremeno, ugovori o radu se sklapaju prakti\u010dno još samo na odre\u0111eno vreme, pritisak konkurencije je sve ja\u010di. Paralelno s tim, tokom poslednjih 20 godina, broj osoba sa psihi\u010dkim oboljenjima se udvostru\u010dio.<\/p>\n
Nema\u010dka psihoterapeutska komora je do odgovaraju\u0107ih podataka došla na osnovu izveštaja društava za obavezno zdravstveno osiguranje. No, Komora smatra da bi pogrešno bilo generalno zaklju\u010diti da rad \u010dini bolesnim. Jer, lekari i sami pacijenti danas mnogo otvorenije govore o psihi\u010dkim problemima nego što je to ranije bio slu\u010daj, ili, kao što to ka\u017ee predsednik pomenute komore, Rajner Rihter:<\/p>\n
„Stigmatizacija je manje izra\u017eena, mada još uvek postoji. No, sada ljudi mnogo lakše prihvataju dijagnoze, recimo, ako im lekar ka\u017ee da pate od depresije. Doduše, i lekari su usavršili dijagnosti\u010dke metode. No, ima mnogo jasnih indicija da se broj psihi\u010dkih oboljenja bitno pove\u0107ao, zbog teške situacije na tr\u017eištu rada, pre svega u oblasti uslu\u017enih delatnosti."<\/p>\n
Bolovanja sve skuplja<\/strong><\/p>\n Jedanaest odsto svih slu\u010dajeva u kojima zaposleni nisu došli na posao jer se nisu ose\u0107ali dobro, ima psihi\u010dke uzroke. Bolovanja, me\u0111utim, naj\u010deš\u0107e traju dugo – u proseku tri nedelje – i dosta koštaju.<\/p>\n „Samo za direktno le\u010denje depresije godišnje dajemo 4,3 milijarde evra. To su samo troškovi terapije, dakle u iznos nisu ura\u010dunati troškovi naknade za bolovanje i sli\u010dno… Zna\u010di, prose\u010dan depresivni pacijent godišnje košta 4000 evra. To su velike sume; da i ne govorimo o šteti koju trpi privreda zbog ograni\u010denih radnih sposobnosti…"<\/p>\n Jedan od pojmova koje su psihoterapeuti poslednjih godina „o\u017eiveli" jeste otu\u0111enje, u smislu u kome je o tome govorio Karl Marks: \u010dovek u industrijskoj proizvodnji gubi prirodnu vezu sa rezultatom te proizvodnje.<\/p>\n DW<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Nema\u010dki psihoterapeuti upozoravaju da je primetno porastao broj oboljenja vezanih za rad i radno mesto ljudi u modernom svetu. <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-50198","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/50198","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=50198"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/50198\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=50198"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=50198"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=50198"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}