Na brdu Mašuk, iznad Petigorska u Stavropljskom kraju, tamo gde je u dvoboju poginuo pesnik Mihail Ljermontov, patrolira koza\u010dko konji\u010dko odeljenje Gore\u0107evodske stanice.<\/p>\n
Doduše, samo vikendom, jer to su savremeni kozaci, zaposleni, sa porodicama, a umesto oru\u017eja, nose samo debele pletene ko\u017ene korba\u010de. <\/p>\n
Ataman Gore\u0107evodske koza\u010dke zajednice Valerij Polmatov (42) ka\u017ee da su s Oktobarskom revolucijom i sovjetskim periodom obi\u010daji kozaka skoro uništeni, ali da se postepeno obnavljaju, pa kozaci polako ponovo nalaze svoju funkciju. Ova koza\u010dka zajednica tako je odlu\u010dila uz dogovor sa gradona\u010delnikom Petigorska da \u010duva red i mir na Ljermontovljevim poljima. <\/p>\n
"Ovde smo ve\u0107 dve godine i naše prisustvo je veoma korisno. Milicija ima samo automobile, a mi na konjima mo\u017eemo gde ho\u0107emo. Petigorsk je turisti\u010dko mesto, turisti ovuda šetaju i njima je mnogo prijatnije da iza\u0111u i da vide da postoje takvi odredi koji vode ra\u010duna o bezbednosti. Ima tu, naravno i egzotike. Leti, kada smo obu\u010deni u naše tradicionalne nošnje-uniforme, vole da se sa nama slikaju", ka\u017ee Polmatov. <\/p>\n
Za to što rade ne dobijaju nikakav novac od dr\u017eave, kao ni za druge aktivnosti, sve je na dobrovoljnoj osnovi. U bud\u017eetima raznih nivoa nema novca odvojenog posebno za koza\u010dke zajednice, pa ni za ovu. "Svi smo dobrovoljci, od lokalne vlasti imamo samo moralnu podršku, ali federalne vlasti, na \u017ealost, nemaju razumevanje za nas", ka\u017ee Polmatov. <\/p>\n
Zbog toga su osnovali trgovinsko preduze\u0107e kojim se finansiraju i poma\u017eu \u010dlanovima zajednice. Starije osobe dobijaju besplatne lekove, imaju besplatan gradski prevoz, pru\u017ea se pomo\u0107 porodicama sa više dece, finansiraju se sahrane, ali i svadbe ukoliko se odr\u017eavaju po starim ko\u017ea\u010dkim obi\u010dajima. Šivenje koza\u010dke nošnje i uniformi tako\u0111e se finansira. <\/p>\n
Finansira se i njihova, koza\u010dka škola, osnovna škola u kojoj postoje dodatna nastava iz istorije kozaka, istorije pravoslavlja, koza\u010dki hor i folklor. Tu školu, odnosno dodatnu nastavu, koja ima zadatak da vaspita decu u skladu s koza\u010dkim obi\u010dajima i vrednostima, mogu da poha\u0111aju ne samo deca kozaka, ve\u0107 sva koja \u017eele. <\/p>\n
Nedavno su, u naporu da nastave tradicije, izdali i knjige "Preporod Gore\u0107evodske koza\u010dke zajednice" i "Kozaci – tradicija, obredi, kalendarski praznici". Filmovi "Koza\u010dki krst" i "Se\u0107anje" posve\u0107eni su stradanjima kozaka u vreme revolucije i sovjetske vlasti. <\/p>\n
Sredstvima koje zara\u0111uje preduze\u0107e, kao i dobrotvornim prilozima koji ulaze u bud\u017eet zajednice upravlja Savet atamana, svojevrsna vlada. A za eventualne sporove unutar zajednice odgovoran je Savet starešina, najstarijih muškaraca u zajednici. <\/p>\n
U Stanici Gore\u0107evodska ima oko 600 kozaka, odnosno muškaraca, jer se \u010dlanovi porodica ne registruju na liste koza\u010dkih zajednica. Ako \u017eelite ukupan broj, pomno\u017eite puta tri ili \u010detiri, objašnjavaju. \u017dene nemaju pravo glasa, i u svim "upravnim organima" su isklju\u010divo muškarci. <\/p>\n
Valentina Šmukova peva u njihovom šesto\u010dlanom horu "Gore\u0107evodski kozaci", ponosu zajednice. Na repertoaru su, naravno, koza\u010dke pesme, a zbog predivnog izvo\u0111enja rado su vi\u0111eni gosti na lokalnim manifestacijama. "Pesme su deo \u017eivota kozaka. Prenose se sa kolena na koleno. Kad ne pevamo, kao da smo bolesni. Nije \u017eivot samo porodica i posao, \u010dovek nešto mora da radi i za svoju dušu da \u017eivot ne bi bio siv", objašnjava Šmukova. <\/p>\n
Ataman Stavropljskog kaza\u010dkog okruga terske koza\u010dke vojske Aleksandar Haljko je istovremeno i zamenik Komiteta Stavropljskog kraja za poslove nacionalnosti i kozaka. Navodi da u celom kraju ima 26.500 registrovanih kozaka, bez \u010dlanova porodice. Po njegovim re\u010dima, postoji saradnja sa vlaš\u0107u u vidu podrške organizovanju takmi\u010denja kozaka, sportskim klubovima, ali da se \u017eeli više. "U duši kozaka je slu\u017eenje domovini, \u010duvanje granica, slu\u017eenje vojske, posebno u elitnim jedicama", ka\u017ee Haljko. <\/p>\n
Kozaci ne kriju da su u vreme ratova u \u010ce\u010deniji ratovali kao dobrovoljci, i kako tvrde, nemaju\u0107i veze sa zvani\u010dnim federalnim snagama. Ne kriju, tako\u0111e, da se boje da bi Stavropljski kraj, koji ima 75 odsto ruskog stanovništva, uskoro mogao biti preplavljen emigrantima iz susednih kavkaskih republika, \u010dije je stanovništvo uglavnom muslimansko. <\/p>\n
Potpredsednik vlade Stavropljskog kraja Viktor Višinski ka\u017ee da vlast o\u010dekuje od kozaka da budu "civilizovani i da svoje patriotske funkcije zaštitnika obavljaju zajedno sa zvani\u010dnim organima reda", odnosno milicijom. "Kada je postalo dozvoljeno, pojavili su se koza\u010dki odredi koji su po\u010deli da se razvijaju bez odre\u0111enih \u010dvrstih pravila. Po\u010deli su da im se pridru\u017euju iz koristi oni koji nikada nisu imali veze s kozacima. Mi smo od toga imali više problema nego ozbiljnu podršku, zbog \u010dega je pri predsedniku Rusije osnovan Savet za pitanja kozaka", navodi Višinski. <\/p>\n
Po njegovim re\u010dima, odnosi sa kozacima danas su "bolji nego što su bili ju\u010de", ali ne i idealni. "Ne \u017eelimo patriotske govore, nego da \u017eive kao punopravni \u010dlanovi gra\u0111anskog društva ove teritorije, juga Rusije i Severnog Kavkaza", objašnjava Višinski. <\/p>\n
Tvrdi da "sada više nema bojazni" da kozaci mogu da krenu u ekstremizam i da su sada na putu da "rade konstruktivno sa dr\u017eavnim strukturama". "Kozaci nisu agresivni, ne\u0107e po\u0107i da osvajaju tu\u0111e teritorije, ali ne \u017eele da im se uzme što je njihovo. Uvek \u010duvaju svoje dvorište. Mi imamo normalan odnos prema tome. Nek rade, uzgajaju stoku, obra\u0111uju zemlju, nema nikakvih problema", navodi Višinski. <\/p>\n
Beta<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Na brdu Mašuk, iznad Petigorska u Stavropljskom kraju, tamo gde je u dvoboju poginuo pesnik Mihail Ljermontov, patrolira koza\u010dko konji\u010dko odeljenje Gore\u0107evodske stanice.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-50179","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/50179","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=50179"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/50179\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=50179"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=50179"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=50179"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}