Eksperti se nadaju da su korak bli\u017ee efikasnijem le\u010denju brojnih oboljenja od \u010dira do karcinoma.<\/p>\n
Revolucionarna saznanja belgijskih stru\u010dnjaka o strukturi gena svih bakterija koje obitavaju u ljudskoj utrobi mogla bi da pomognu u predvi\u0111anju hroni\u010dnih intestinalnih bolesti. <\/p>\n
Neki nau\u010dnici sanjaju o slanju sonde na Mars, drugi o prou\u010davanju morskog dna pomo\u0107u robota-podmornice, a jedan tim me\u0111unarodnih istra\u017eiva\u010da odlu\u010dio je da se "otisne" tamo gde još nijedan \u010dovek nije "kro\u010dio" – oni su uspeli da dešifruju gene svih bakterija koje obitavaju u ljudskoj utrobi. <\/p>\n
Mo\u017eda to nije tako uzbudljivo kao istra\u017eivanje svemira ili morskih dubina, ali \u0107e detaljno prou\u010davanje stvorenja koja \u017eive u svakom od nas bez sumnje imati dalekose\u017ene implikacije za ljudsko zdravlje. <\/p>\n
Stru\u010dnjaci se nadaju da bi nova saznanja mogla da pomognu u predvi\u0111anju hroni\u010dnih intestinalnih bolesti, od \u010dira do karcinoma.<\/p>\n
Istra\u017eiva\u010di su dešifrovali sekvencu DNK hiljada gena bakterija koje u ogromnom broju stalno obitavaju u ljudskoj utrobi. <\/p>\n
Ustanovljeno je da oko 1.000 razli\u010ditih vrsta mikroba mo\u017ee da \u017eivi u utrobi zdravog \u010doveka i da svaka osoba u proseku u sebi ima oko 160 vrsta bakterija od kojih je ve\u0107ina prisutna u organizmu svih ljudi.<\/p>\n
Prou\u010davanje ovih bakterija je bio te\u017eak zadatak jer mnoge od njih nije mogu\u0107e uzgajati van prirodnog staništa, zbog \u010dega nau\u010dnici najviše i veruju da \u0107e njihova otkri\u0107a pomo\u0107i u boljem razumevanju ljudske biologije. <\/p>\n
Procenjuje se da se u utrobi zdravog \u010doveka nalazi oko 10 triliona \u0107elija mikroba, što je oko 10 puta više od broja \u0107elija u ljudskom telu. "Gotovo se ništa ne zna o uticaju tih ‘podstanara’ na naše zdravlje", rekao je Jorun Ras sa Univerziteta "Vrije" u Briselu, jedan od \u010dlanova me\u0111unarodnog tima koji je radio na tom nau\u010dnom projektu.<\/p>\n
"Nemamo ni najmanju predstavu o tome kako funkcioniše naša utroba pošto je re\u010d o veoma slo\u017eenom ekosistemu. Mi ne znamo kako taj ekosistem funkcioniše, mada je presudan za naše zdravlje. Ne znamo kako se hrana vari niti kako koja vrsta bakterija radi", istakao je dr Ras.<\/p>\n
Prema njegovim re\u010dima, istovremeno su svi genomi bakterija sekvencionisani. <\/p>\n
"To je bio ogroman napor jer je to u osnovi najobimnije sekvenciranje koje je dosad ura\u0111eno, oko 200 puta te\u017ee od sekvenciranja ljudskog genoma", objasnio je dr Ras. <\/p>\n
Nau\u010dnici su uzeli uzorke fecesa 124 Evropljanina i analizirali njihov DNK, koriste\u0107i instrumente koji mogu brzo da dešifruju niz genetskih "slova" u svakom od molekula DNK.<\/p>\n
"Više od 99 odsto gena u ljudskoj utrobi pripada bakterijama, što pokazuje da cela ta kohorta sadr\u017ei od 1.000 do 1.150 preovla\u0111uju\u0107ih vrsta bakterija i da svaka osoba ima najmanje 160 takvih vrsta koje deli sa drugima", naglasio je dr D\u017eun Vang sa Biološkog instituta u Šend\u017eenu u Kini.<\/p>\n
"Naša utroba udomljuje neverovatnu zbirku mikroba. Nijedan poznati ekosistem nije tako gusto naseljen bakterijama kao, na primer, naše debelo crevo. Iznena\u0111uju\u0107e je koliko su naše zdravlje i rad tih mikroba povezani", istakao je dr Ras.<\/p>\n
Prema njegovoj oceni, istra\u017eivanje, \u010diji su rezultati objavljeni u \u010dasopisu "Nej\u010der" (Nature), u tehni\u010dkom smislu bilo je kolosalan posao koji je podrazumevao istovremeno masovno skeniranje mnoštva razli\u010ditih vrsta mikroba, od kojih su neki novi za nauku i nikada nisu bili prou\u010davani. <\/p>\n
Nau\u010dnici su koristili najsavremeniju tehologiju sekvenciranja DNK da bi sa\u010dinili mapu svih gena bakterijske flore u ljudskoj utrobi. Otkrili su oko 1.000 vrsta bakterija za koje se, kako ka\u017eu, jedva zna, a još manje šta je njihova funkcija. <\/p>\n
Ljudska utroba je sterilna do ro\u0111enja i u prvoj godini \u017eivota njena flora je podlo\u017ena velikim promenama sve dok se ne ustali nakon prestanka dojenja. <\/p>\n
Sastav flore u utrobi varira tokom ljudskog \u017eivota i u zavisnosti od eventualnih bolesti.<\/p>\n
Nau\u010dnici su sebi zadali zadatak da otkriju kako se taj sastav menja i da li postoje bitne razlike izme\u0111u etni\u010dkih grupa i regiona u svetu. <\/p>\n
RTS<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Eksperti se nadaju da su korak bli\u017ee efikasnijem le\u010denju brojnih oboljenja od \u010dira do karcinoma.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-50170","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/50170","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=50170"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/50170\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=50170"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=50170"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=50170"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}