Kafa, kompjuteri i klipni motori – da li bi svet mogao da se zamisli bez njih? To su sastavni delovi svakodnevnog \u017eivota i znanje koje je dovelo do njih se zasniva ili na pronalasku ili je preneto iz drevnog – muslimanskog sveta. <\/p>\n
To je tema izlo\u017ebe u londonskom Muzeju nauke i daleki odjek nekih shvatanja prema kojima muslimanski i zapadni svet predstavlja "sukob civilizacija". <\/p>\n
Postala je sastavni deo mnogih kultura – ta šolja kafe – late, kapu\u010dino, espreso. To je i "kaua" – tamo gde je prvi put po\u010dela da se koristi kao napitak – na Arabijskom polustrvu, u današnjem Jemenu. <\/p>\n
Profesor Salim el Hasani, sa univerziteta u Man\u010desteru, objašnjava da su zrna kafe uistinu doneta u Jemen – iz Etiopije. <\/p>\n
"U svakom slu\u010daju, kafa je izmišljena u ranim godinama islama zahvaljuju\u0107i \u010doveku po imenu Kaled u Etiopiji. Bio je to mladi\u0107 koji je – \u010duvao ovce", rekao je on za Glas Amerike. <\/p>\n
Ovce su ga podse\u0107ale na zrna kafe. Onda je mladi\u0107 uzeo ta zrna i odneo ih u Jemen i – nastavlja pri\u010da – nastao je napitak. <\/p>\n
Me\u0111utim, ima još mnogo pronalazaka i dostignu\u0107a koji poti\u010du iz ranog muslimanskog sveta od 7. veka naovamo. Jedan od njih je pronalazak univerziteta. To je 850. godine u\u010dinila mlada \u017eena gospodskog porekla po imenu Fatima el Firhi u gradu Fesu, Maroku. To je, koliko se zna, bio prvi univerzitet na svetu na kojem su davane diplome i sli\u010dno. <\/p>\n
Sve je to tema ove izlo\u017ebe u londonskom Muzeju nauke. Njen naslov je "1001 pronalazak: muslimansko nasle\u0111e" – pomalo nalik na poznatu arapsku zbirku bajki "Hiljadu i jedna no\u0107". Me\u0111utim, izlo\u017eba je usredsre\u0111ena na nau\u010dne i tehnološke pronalaske i dostignu\u0107a koji su promenili naš svet – od nekih od najranijih univerziteta, do pronalazaka u medicini, higijeni, pumpi i vodenih dolapa. <\/p>\n
Zaboravljena istorija? U stvari ne. Upitate li danas bilo koga na ulicama Kaira ili Damaska, spremno \u0107e vam pri\u010dati o slavnim danima islama – ne samo o osvajanjima nego i o kulturnim, nau\u010dnim i tehnološkim dostignu\u0107ima. Do tih dostignu\u0107a je došlo na vrhuncu islamske imperijalne slave, kada se ona prostirala od Inda preko Persije i severne Afrike do Pirineja. <\/p>\n
Muslimani su apsorbovali znanje – iz Indije, Kine, od drevnih Grka i Egip\u0107ana – i prenosili ga dalje, kao na primer repliku \u010dasovnika u obliku slona, koji je napravio muslimanski pronalaza\u010d, matemati\u010dar i in\u017eenjer El D\u017eezari u ranom 13. veku. <\/p>\n
Profesorka En Mari Brenan predaje forenzi\u010dku biologiju na londonskom Univerzitetu Saut Benk i potpuno je fascinirana ovim izumima. \u010casovnik sa d\u017einovskim indijskim slonom i kineski zmajevi joj se dopadaju najviše. <\/p>\n
"\u010casovnik-slon je fantasti\u010dan, jer podse\u0107a na \u010dasovnik Ujedinjenih nacija. On sadr\u017ei sve elemente razli\u010ditih civilizacija i meni kao nau\u010dniku se posebno dopada zato što pokazuje da nauka ne mora da bude zamorna, sterilna i dosadna, nego \u010dak i dekorativna i tako\u0111e mo\u017ee da bude na \u010dast kulturama iz kojih poti\u010de", ka\u017ee ona. <\/p>\n
A tu su i matematika i algebra. U opštem smislu, naši brojevi su danas poznati kao arapske cifre, ali to nije uvek bilo tako. <\/p>\n
"Brojevi kojima se danas slu\u017eimo – 1, 2, 3, 4 – nazivaju se arapskim ciframa, ali su ih Arapi u svoje vreme u stvari zvali indijskim brojevima", podse\u0107a El Hasani. <\/p>\n
Brojkua "nula", na primer, na arapskom "sifr", prvi put su upotrebili arapski nau\u010dnici kao sastavni deo matemati\u010dkih jedna\u010dina. A "nula" je deo univerzalno va\u017ene formule nula i jedinica, koja je klju\u010dna za razvoj kompjutera i nove tehnologije uopšte. Isto kao i bez kafe, šta bismo danas radili bez toga?<\/p>\n