Neke vrste prehrambenih aditiva s razlogom se dovode u vezu sa zdravstvenim rizicima, posebno kod osetljivih osoba (sa oslabljenim imunološkim sistemom), dece i bolesnika. <\/p>\n
Da bismo znali šta unosimo u organizam, potrebno je obratiti pa\u017enju na deklaraciju proizvoda jer svaki artikal u originalnom pakovanju, shodno zakonskim propisima, mora imati ispisan sastav proizvoda uklju\u010duju\u0107i i aditive ozna\u010dene E-brojem. Da bi u organizam uneli što je mogu\u0107e manje aditiva potrebno je hranu bazirati na sve\u017eim neprera\u0111enim namirnicama, ali treba voditi ra\u010duna o potrebnom dnevnom unosu belan\u010devina, masti i ugljenih hidrata, kako bi se osigurale dnevne potrebe organizma za neophodnim nutritijentima, ka\u017ee za „Potroša\u010d" prof. dr Staniša Stojiljkovi\u0107, šef katedre za hemijsko-in\u017eenjerske nauke Tehnološkog fakulteta u Leskovcu i predava\u010d u Školi javnog zdravlja Medicinskog fakulteta u Beogradu.<\/p>\n
On objašnjava da je zdrav organizam, sa uravnote\u017eenim sistemom disanja, prerade hrane, transporta krvi i drugih te\u010dnosti, hormonskim i mentalnim sklopom spremniji na sopstveno samo\u010diš\u0107enje, od organizma kod koga nastaju zastoji u pomenutim sistemima. Zato ne treba izbegavati po svaku cenu proizvode sa E oznakama, ve\u0107 treba voditi ra\u010duna o njihovoj koli\u010dini koju unosimo.<\/p>\n
– Aditiva ima u svim proizvodima hrane, kozmetike, farmacije, industrije pi\u0107a, obu\u0107e, ode\u0107e, kao i u ostalim proizvodima u okru\u017eenju. Mnoge od njih kao tetrametil olovo bromid unosimo iz produkata sagorevanja takozvanog olovnog benzina. Isparenja laminata, zidova od emulzija, boja i lakova, produkata cigareta, vešta\u010dkih osve\u017eiva\u010da prostora, pogotovu automobila, kozmeti\u010dkih mirisa, šampona, pomada, pasti i te kako uti\u010du na blokiranje procesa u organizmu – dodaje prof. dr Staniša Stojiljkovi\u0107.<\/p>\n
Prof. dr Staniša Stojiljkovi\u0107Ako pojedemo kocku še\u0107era i popijemo \u010dašu vode zadovolji\u0107emo potrebu za slatkim. Me\u0111utim, ako pojedemo neki slatkiš sa vešta\u010dkom aromom etilvanilinom ili nekim drugim takozvanim vešta\u010dkim mirisom pavlake, ne\u0107emo zadovoljiti organizam, jer \u0107e naši neurotransmiteri biti zavarani i mi \u0107emo ose\u0107ati potrebu za ve\u0107om koli\u010dinom slatkiša sa vešta\u010dkom aromom, ka\u017ee prof. Stojiljkovi\u0107.<\/p>\n
Sli\u010dno je i sa slanim grickalicama koje sadr\u017ee mononatrijum glutaminat E-621. On je vešta\u010dki poja\u010diva\u010d ukusa i naj\u010deš\u0107e se dodaje za\u010dinima sa povr\u0107em, slanim grickalicama koje dajemo maloj deci.<\/p>\n
– On veoma brzo preko sluzoko\u017ee usta ulazi u krvni sistem i izaziva ne\u017eeljene posledice. To je naj\u010deš\u0107e oticanje krajnika – ulaznog limfnog sistema. Pored toga velika koli\u010dina slanih grickalica sa mononatrijum glutaminatom remeti rad jetre i bilarnog sistema dece, što rezultuje padom imuniteta i \u010destim infekcijama respirativnog sistema – objašnjava naš sagovornik.<\/p>\n
Aditivi koji se upotrebljavaju u industrijskoj proizvodnji hrane su materije koje se uobi\u010dajeno ne konzumiraju, niti su tipi\u010dan sastojak hrane. Te materije su odre\u0111enog hemijskog sastava i hrani se dodaju u toku proizvodnje, pripreme, obrade, prerade, oblikovanja, pakovanja, transporta i \u010duvanja.<\/p>\n
Aditivi doprinose ujedna\u010denom kvalitetu proizvoda, ponudu namirnica \u010dine nezavisnom od godišnjeg doba, omogu\u0107uju proizvodnju jeftinije hrane i njeno skladištenje. Sredstva za konzervisanje, na primer, spre\u010davaju ili usporavaju razmno\u017eavanje mikroorganizama koji mogu uzrokovati kvarenje hrane.<\/p>\n
Me\u0111utim, neke vrste prehrambenih aditiva s razlogom se dovode u vezu sa zdravstvenim rizicima, posebno kod osetljivih osoba (sa oslabljenim imunološkim sistemom), dece i bolesnika. Zato je vrlo va\u017eno da potroša\u010di imaju potpun uvid u sirovinski sastav proizvoda, uklju\u010duju\u0107i i sve vrste aditiva. Na\u017ealost, još nedostaje potpuna informacija o aditivima i njihovom uticaju na zdravlje ljudi.<\/p>\n
Bolji uvid u sastav<\/strong><\/p>\n Aditivi u hrani menjaju izgled namirnice (boju), menjaju ukus (poja\u010diva\u010di ukusa, arome), pove\u0107avaju zapreminu proizvoda (sredstva za narastanje u hlebu) i dr.<\/p>\n EU norme zahtevaju da se ve\u0107ina aditiva koja se koristi za pripremanje prehrambenih proizvoda jasno ozna\u010di u listi sastojaka, bilo po imenu ili E-broju. Ovo omogu\u0107uje potroša\u010dima bolji uvid u ono što kupuju i ve\u0107u mogu\u0107nost izbora. Svaki aditiv kome je dodeljen E-broj prakti\u010dno ima sertifikat da je prošao sigurnosni test i da je odobren u EU.<\/p>\n Ko i kako reguliše upotrebu prehrambenih aditiva?<\/strong><\/p>\n Upotreba aditiva regulisana je Pravilnikom o prehrambenim aditivima, koji mora biti uskla\u0111ivan s propisima Evropske unije. Pravilnik sadr\u017ei popis dopuštenih aditiva (liste prehrambenih aditiva), na kojem se nalaze mnogi koji su sastavni deo neprera\u0111enih prirodnih namirnica (npr. karoteni, limunska kiselina ili pektin), ali i materije kojih nema u prirodi, poput azo-boje ili sredstava za zasla\u0111ivanje, npr. aspartam (E951) i ciklaminska kiselina (E952).<\/p>\n Pravilnikom su odre\u0111ene i grupe i vrste namirnica kojima je dozvoljeno dodavati aditive, i uslovi pod kojima se aditivi i njihove mešavine mogu dodavati hrani (npr. aditivi moraju biti na listama Pravilnika, njihova upotreba mora biti tehnološki opravdana, a dodate koli\u010dine u propisanim granicama. Ako koli\u010dina aditiva nije propisana, va\u017ei na\u010delo poštovanja dobre proizvo\u0111a\u010dke prakse (DPP).<\/p>\n Aditivi i njihove mešavine navedeni u listama Pravilnika moraju u pogledu zdravstvene ispravnosti zadovoljavati propise Evropske unije, a ako nisu uskla\u0111eni s tim propisima onda se ure\u0111uju prema zahtevima Svetske zdravstvene organizacije i Organizacije za poljoprivredu i ishranu – Codex Alimentarius Commission WHO\/FAO ili Evropske farmakopeje.<\/p>\n Iz Centra za eliminaciju alergija<\/em><\/p>\n Kriti\u010dni proizvodi bez pakovanja<\/strong><\/p>\n Široka upotreba vešta\u010dkih dodataka hrani sve više kod gra\u0111ana izaziva razli\u010dite zdravstvene probleme, ka\u017ee za „Politiku" dr Tatjana Pu\u017ei\u0107 iz Centra za eliminaciju alergija u Beogradu. Prema njenim re\u010dima, najkriti\u010dnije su namirnice koje nisu upakovane i nemaju deklaraciju zbog \u010dega je nemogu\u0107e utvrditi da li su u njih dodati aditivi i u kojoj koli\u010dini.<\/p>\n – Razli\u010dite su tegobe zbog kojih se pacijenti javljaju. U našem centru specijalnim metodama (testnim ampulama) utvr\u0111ujemo na koje hemikalije pacijenti reaguju. Mogu to biti konzervansi, kiseline, emulgatori, antioksidansi… i mi im ta\u010dno naglasimo šta je to što kod njih stvara probleme i u kojim proizvodima se ti vešta\u010dki dodaci nalaze.<\/p>\n Kako ka\u017ee dr Pu\u017ei\u0107, najviše problema prave zgušnjiva\u010di u pekarskoj industriji. Ima ih u hlebu i pecivu i ne znamo više da li postoje pekare koje ih ne upotrebljavaju. To je i razlog što je, recimo, krofna koju spremite kod ku\u0107e sve\u017ea samo tog dana, dok ona koju kupite mo\u017ee da se jede tri dana jer se dodaju velike koli\u010dine aditiva – objašnjava naša sagovornica.<\/p>\n Prema njenim saznanjima, u beogradskoj opštini Zemun, postoji pekara na \u010dijim vratima je istaknuto obaveštenje da se u proizvodnji njihovih peciva koristi dosta razli\u010ditih vrsta aditiva. Obaveštenje bukvalno glasi „XXL aditivi", a pekara se na ovakav korak odlu\u010dila jer su se kupci \u017ealili.<\/p>\n Ovakvi vešta\u010dki dodaci, prema re\u010dima dr Pu\u017ei\u0107, ne\u0107e izazvati trenutan, akutan problem, nego hroni\u010dne tegobe na du\u017ee staze. Ona savetuje kupce da \u010ditaju deklaracije i obrate pa\u017enju na proizvode kojima se dodaju vešta\u010dke boje kojih, ina\u010de, ima u pi\u0107u, hrani, lekovima, sirupima za decu i kozmetici.<\/p>\n Pri biranju mleka i mle\u010dnih proizvoda najbolje je izabrati proizvo\u0111a\u010de koji imaju sve standarde i zatvoren proces proizvodnje. Tako na tr\u017eištu postoje proizvodi na kojima je crvenim slovima istaknuto da su „bez glutena", a na drugima tog obaveštenja nema. Dakle, trebalo bi biti obazriv i \u010ditati deklaracije – ka\u017ee dr Pu\u017ei\u0107.<\/p>\n