Praistorijski ljudski zubi otkrivaju tajnu koja je va\u017ena prou\u010davanje zdravlja modernog \u010doveka i potvr\u0111uju jednu hipotezu: neki stresni doga\u0111aji na samom po\u010detku razvoja osobe povezani su sa kra\u0107im \u017eivotnim vekom. <\/p>\n
„Ostaci \u010doveka, iz takozvanog praistorijskog perioda, pru\u017eaju nam jak, fizi\u010dki dokaz da su ljudi, koji su stekli „greške" na zubnoj gle\u0111i dok su bili u maj\u010dinoj utrobi ili ranom detinjstvu obi\u010dno umirali ranije, \u010dak i ako su pre\u017eiveli do odraslog doba", ka\u017ee antropolog D\u017eord\u017e Armelagos sa Univerizeta Emori.<\/p>\n
Armelagos je bio šef studije tokom koje su sistematski tra\u017eene veze izme\u0111u grešaka na zubima i rane smrtnosti – nedavno objavljene u stru\u010dnom \u010dasopisu „Evoluciona antropologija". Ovaj nau\u010dni rad prvi put je izneo preistorijske dokaze za Barkerovu hipotezu – da mnoge bolesti odraslih nastaju tokom razvoja fetusa i u ranom detinjstvu. <\/p>\n
Barkerova hipoteza je dobila ime po epidemiologu Dejvidu Barkeru koji je 80-ih godina prošlog veka studirao vezu izme\u0111u zdravlja beba i zdravlja tih istih osoba kao odraslih. Teorija, tako\u0111e poznata kao „Developmental Origins of Health and Disease Hypothesis" (DOHaD), široko je prihva\u0107ana u nau\u010dnim krugovima. <\/p>\n
Rad na skeletima starim milion godina<\/strong><\/p>\n „Zubi su nešto kao snimak u prošlost. S obzirom da je hronologija razvoja zubne gle\u0111i dobro poznata, mogu\u0107e je odrediti doba u kojoj se dogodio fiziološki poreme\u0107aj. Dokaza ima, i to je nesporno", objašnjava Armelagos. <\/p>\n Kao jedan od pionira na podru\u010dju bio-arheologije, Armelagos studira ostatke skeleta ljudi, kako bi saznao na koji na\u010din ishrana i bolesti uti\u010du na populaciju. On koristi ostatke skelete stare i do milion godina.<\/p>\n Zubna gle\u0111 mo\u017ee da pru\u017ei posebno „re\u010dit" portret fizioloških zbivanja u organizmu, jer se gle\u0111 lu\u010di u redovnim razmacima i obavija zub kao prsten, po\u010devši od drugog tromese\u010dja u razvoju fetusa. Poreme\u0107aji u stvaranju gle\u0111i, koji mogu biti uzrokovani boleš\u0107u, lošom ishranom ili psihološkim stresom, vide se na površini zuba. <\/p>\n \u017divot kra\u0107i i do 15 godina!<\/strong><\/p>\n Jedna studija na grupi naših dalekih predaka, australopitekusa u Ju\u017enoj Africi, došla je do podataka da su greške na zubnoj gle\u0111i zna\u010dile skra\u0107enje \u017eivotnog veka i do 12 godina. U jednoj drugoj studiji je dokazano da su takve osobe \u017eivele \u010dak 15,4 godina manje od onih bez grešaka na zubima. <\/p>\n „Tokom praistorije stresovi zaraznih bolesti, loša ishrana i psihološke traume verovatno su bili ekstremni. To se vidi na zubima", ka\u017ee Armelagos. <\/p>\n Do sada, zubi nisu bili analizirani pomo\u0107u Barkerove hipoteze. U moderno vreme koristili su se korelacija izme\u0111u te\u017eine novoro\u0111en\u010deta, prihoda stanovništva i bolesti kao što su dijabetes i bolesti srca.<\/p>\n