Niko do sada nije uspeo da precizno utvrdi zašto i mi po\u010dinjemo da zevamo kad posmatramo neku osobu koja to \u010dini – u\u017eivo, na filmu, video snimku ili kompjuteru.<\/p>\n
Jedna teorija zasnovana je na pretpostavci da je zevanje oblik neverbalne komunikacije. Kod babuna, na primer, intenzivno zevanje unutar grupe signalizira da je vreme za spavanje, a tipi\u010dno je da vo\u0111a (alfa mu\u017ejak) okon\u010dava ritual glasnim zevanjem,široko razjapljenih usta. <\/p>\n
Ako su naši preci koristili zevanje da bi komunicirali kao danas babuni, onda zaraznost zevanja moglo bi biti nevoljan, genetski programiran fenomen. <\/p>\n
Va\u017enije od pitanja zašto je zevanje zarazno svakako je pitanje zašto neko uopšte zeva? A svi mi to \u010dinimo desetak puta na sat, \u010deš\u0107e rano ujutro i kasno uve\u010de. U stvari, zevanje po\u010dinje pre ra\u0111anja – fetus u materici po\u010dinje da zeva ve\u0107 u 11. nedelji razvoja. <\/p>\n
Me\u0111utim, malo se pouzdano zna o mehanizmu zevanja. Zevanje, najverovatnije, ne pokazuje uvek potrebu za spavanjem i \u010dini se da nema nikakve veze sa pretpostavkom da naš organizam nema dovoljno kiseonika ili poseduje previše ugljen dioksida (što bi, teoretski, moglo iziskivati duboko zevanje). <\/p>\n
Ova druga teorija gubi pouzdanost nakon jedne studije iz 1987. godine koja je pokazala da dobrovoljci, podvrgniti udisanju velike koli\u010dine kiseonika, ne zevaju manje od onih izlo\u017eenih visokoj koncentraciji ugljen dioksida – koji, tako\u0111e, ne zevaju više i \u010deš\u0107e. <\/p>\n
Teorije o zevanju<\/strong> <\/p>\n Evo nekih najrazumnijih teorija o zevanju – iako ni jedna od njih nije dobila nau\u010dnu potvrdu: <\/p>\n – Zevanje širi naša plu\u0107a i okolna tkiva, štite\u0107i tako osetljivo tkivo plu\u0107a od pucanja. Ovo bi moglo da objasni zašto \u010deš\u0107e zevamo u vreme kad nam je disanje "plitko" (kad smo umorni, kad nam je dosadno ili kad smo tek ustali iz kreveta). <\/p>\n – Zevanje "distribuira" supstancu po imenu "surfactant", te\u010dnost koja obla\u017ee majušne vazdušne "d\u017eepove" u plu\u0107ima i poma\u017ee im da ostanu otvoreni. Ova supstanca je kriti\u010dna supstanca koja omogu\u0107ava novoro\u0111en\u010detu da pre\u017eivi "izlazak" iz materice. Ova teorija mogla bi da objasni zašto fetus zeva u toku razvoja, pripremaju\u0107i se da po\u010dne da koristi sopstvena plu\u0107a. <\/p>\n – zevanje širi miši\u0107e i zglobove i pove\u0107ava obim srca. Zbog toga, ono priprema telo na povišen stepen opreza, posebno posle opouštanja. To objašnjava zašto sportisti i profesionalni muzi\u010dari \u010desto sebe hvataju kako zevaju pre perioda naglog porasta aktivnosti. <\/p>\n Znak bolesti?<\/strong> <\/p>\n Verovali ili ne, zevanje mo\u017ee biti i signal za bolest. Iako se retko mo\u017ee smatrati prvim signalom, intenzivno zevanje je vrlo upadljivo kod osoba sa multiplom sklerozom; amiotrofi\u010dnom lateralnom sklerozom (ALS, tako\u0111e poznatom i kao Lou Geringova bolest). <\/p>\n Zevanje se pojavljuje nakon povreda od radioaktivnosti (kao u slu\u010daju radiološke terapije); zabele\u017eeno je i kod osoba koje primaju terapiju protiv Parkinsonove bolesti. <\/p>\n Retko, zevanje u velikoj meri mo\u017ee najaviti po\u010detak migrene. Sdruge strane, zevanje se re\u0111e prime\u0107uje kod obolelih od šizofrenije. Nije jasno zašto ove bolesti mogu odre\u0111ivati u\u010destalost zevanja kod neke osobe. <\/p>\n Istra\u017eiva\u010di su primetili da stimulacija nekih delova mozga kod \u017eivotinja i ljudi mo\u017ee provocirati zevanje. Izvesne supstance, prenosioci poruka u mozgu, tako\u0111e mogu imati ulogu u zevanju. <\/p>\n Zato, ma koliko zevanje izgledalo jednostavno, ono je ipak slo\u017eeno ponašanje s neizvesnim zadatkom…<\/p>\n B92<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Niko do sada nije uspeo da precizno utvrdi zašto i mi po\u010dinjemo da zevamo kad posmatramo neku osobu koja to \u010dini – u\u017eivo, na filmu, video snimku ili kompjuteru. Jedna teorija zasnovana je na pretpostavci da je zevanje oblik neverbalne komunikacije. Kod babuna, na primer, intenzivno zevanje unutar grupe signalizira da je vreme za spavanje, […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-50130","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/50130","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=50130"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/50130\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=50130"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=50130"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=50130"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}