{"id":50123,"date":"2010-02-01T11:40:31","date_gmt":"2010-02-01T11:40:31","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=50123"},"modified":"2010-02-01T11:40:31","modified_gmt":"2010-02-01T11:40:31","slug":"tajna-svesnost-biljaka-poruke-iz-nepoznatog-sveta","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2010\/02\/01\/tajna-svesnost-biljaka-poruke-iz-nepoznatog-sveta\/","title":{"rendered":"Tajna svesnost biljaka – poruke iz nepoznatog sveta"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Branka Mraz<\/strong><\/em><\/p>\n

Biljke mogu da vide, \u010duju, govore, mirišu, ose\u0107aju, komuniciraju i pamte. Imaju više \u010dulnih organa nego mi ljudi. Paradajz ose\u0107a nadolaze\u0107i vazdušni pritisak tri dana unapred, i kada biljke „zaboli glava" one mogu da proizvedu sopstveni aspirin.<\/p>\n

Tako opisuje biljke Jozef Šepah u svojoj knjizi „Tajna svest biljaka-poruke iz nepoznatog sveta"<\/p>\n

Sve više nau\u010dnika priznaju biljkama jednu posebnu formu inteligencije. Biljke su na isti na\u010din \u017eive kao \u017eivotinje i ljudi i još više, imaju sposobnosti koje ne mo\u017eemo ni zamisliti.<\/p>\n

Predstavnici mlade grane nauke „Biljne neurobiologije" otvaraju rampe izmedju biljnog i \u017eivotinjskog carstva. Govori se o „predstavi budu\u0107nosti", „tra\u017eenju partnera", „ljubomori", biljke imaju socijalnu inteligenciju, "mozgaju" i nerviraju se.<\/p>\n

Decenijama ve\u0107 zaštita okoline spada u lepo ponašanje, ali neophodnost zaštite biljka tek dospeva do svesti ljudi. Biljke ne vrište od bola, one ne be\u017ee, prema ljudima se ponašaju prakti\u010dno kao mrtve.<\/p>\n

Mi smo biljke oduvek podcenjivali i još to \u010dinimo, jedino su Indijanci \u010dini se znali kad su govorili da su biljke \u017eivotinje bez nogu, i obra\u0107ali im se sa „brate drvo, sestro cvete".<\/p>\n

Jozef Šepah predstavlja nam \u010dudnovate fenomene iz biljnog sveta i uvodi nas u njihov tajni \u017eivot.<\/p>\n

Jedno je jasno, bijke su na isti na\u010din \u017eive kao \u017eivotinje i ljudi. „Biljke imaju sposobnosti koje mi ne mo\u017eemo sebi ni predstaviti!" tvrdi Antony Trewaves profesor \u0107elijske i molekularne biologije Univerziteta Edinburg. Ovaj 70-godišnji \u010dlan Rojal Society, predstavnik je mlade grane nauke zvane Biljna neurobiologija koja uklanja rampe izme\u0111e biljaka i \u017eivotinja.<\/p>\n

Ovi nau\u010dnici su otkrili mehanizme koji se mogu uporediti sa neurološkom obradom informacija kod \u017eivotinja. Izjavljuju ono što se njihove kolege ne usu\u0111uju ni da pomisle: inteligencija, pam\u0107enje, mo\u0107 u\u010denja kod zelenih ispitanika. Otkrili su osobine koje neodoljivo podse\u0107aju na Tolkinov fantasti\u010dni svet.<\/p>\n

Biljke imaju više \u010dulnih organa nego mi ljudi. Ovaj zeleniš neprestano proverava svoje okru\u017eenje na dvadeset razli\u010ditih faktora izme\u0111u ostalog svetlo, vlaga, osobine tla, sila zemljine te\u017ee, elektro i magnetsko polje na koje se orijentiše sli\u010dno pticama.<\/p>\n

„Raspola\u017eu sposobnoš\u0107u predstavljanja budu\u0107nosti" objašnjava Trewave. Ovaj nau\u010dnik dokazao je u istra\u017eivanjima da rastinje vlada \u0107elijskom ra\u010dunicom i sprovodi euklidsko-geometrijske prora\u010dune. Raste grupa botani\u010dara koji se bave ispitivanjem ponašanja biljaka.<\/p>\n

Treba li onda muškatli ljubav, raduje li se kantici za zalivanje i prepadne li se od makaza?<\/p>\n

„Ništa u biljnom svetu ne zvu\u010di toliko ludo da ne bi bilo istinito" ka\u017ee prof. Dietmar Volkman, iz Instituta za citologiju i molekularnu biologiju u Bonu. "Uvek smo podcenjivali biljke i to \u010dinimo i danas" samo su Indijanci oduvek bili svesni kada su u\u010dili decu da su „biljke su \u017eivotinje bez nogu".<\/p>\n

Biljke vide: Imaju milijarde o\u010diju! Ukupna zelena površina im je jedan mo\u0107ni organ vida. Opti\u010dke \u0107elije biljaka registruju više talasnih du\u017eina od naših. Sokratea exorrhiza -hodaju\u0107a palma se pomera iz senki velikog deve\u0107a tako što korenje nalik štulama ciljano pušta u pravcu svetla, a drugo ostavlja da truli. Tako je uvek u potazi za boljim mestom.<\/p>\n

„Ovo ambiciozno ponašanje se vidi još kod klice. Klica ve\u0107 obrazuje trodimenzionalnu sliku. Rast i polo\u017eaj lista su tako postavljeni da mlada biljka zadobije najviše mogu\u0107e svetla. Ove reakcije, kako pokazuje moderna citologija, nisu nasledno predoredjene, biljke pokazuju fleksibilnost i prilagodjavanje- dakle inteligento ponašanje.<\/p>\n

Biljke \u010duju: Biljke doduše nemaju uši ali na molekularnom nivou poseduju jednu sasvim sli\u010dnu opremu kojom registruju razne frekvencije. Svaka \u0107elija ima \u0107elijsku membranu koja je osetljivija od ljudskog uha. Kineskim nau\u010dnicima uspelo je da doka\u017eu da niskofrekventni zvuk pove\u0107ava aktivnost enzima i stimuliše protok te\u010dnosti.<\/p>\n

„Naš govor ili muzika su dovoljno jaki da iskidaju \u0107elijsku membranu, a tonovi i frekvencije mogu imati uticaj na rast, \u010dak i ako to neki nau\u010dnici odbijaju da \u010duju" – govori Stefano Mancuso posle deset godina istra\u017eivanja u laboratoriji i na terenu.<\/p>\n

Ju\u017enokorejski nau\u010dnik prof. Jeong Mi Jeong sa Dr\u017eavnog instituta za poljoprivrednu biotehnologiju ozvu\u010dio je biljke pirin\u010da sa Betovenovom Mese\u010devom sonatom, i ustanovio da pri ta\u010dno odre\u0111enim frekvencijama zvuka su posebno aktivni geni rbcS i Ald koji su izgleda odgovorni za rast. To daje velike mogu\u0107nosti u poljoprivrednoj primeni. <\/p>\n

Ameri\u010dki farmer Roy McClurg redovno ozvu\u010dije svoju 40 jutara veliku planta\u017eu pomorand\u017ei Gerber Growe na Floridi. Iz zvu\u010dnika odzvanja zvuk koji za naše uho deluje kao hor cvr\u010daka. Ptice reaguju na ovaj zvuk, dole\u0107u u jatima i pridru\u017euju se u pevanju. Za razliku od drugih McClurg za poboljšanje rasta, prinosa i kvaliteta koristi samo cvrkut. U praksi, njegove narand\u017ee su veli\u010dine malog grejpfruta, dupliraju sadr\u017eaj, vitamina C, a prinos je ve\u0107i za 30%.<\/p>\n

To nam govori da kosovi, \u010dvorci i ostala dru\u017eina cvrkutom daju svoj doprinos rastu biljaka, i time celokupnoj prirodi.<\/p>\n

Biljke govore: „Biljke imaju puno materijala za razgovor" ka\u017ee prof.Wilhem Boland – on je biohemi\u010dar i razume se u na\u010dine komuniciranja me\u0111u rastinjem. „Naj\u010deš\u0107e biljke pri\u010daju o napadima biljojeda". <\/p>\n

Jezik im je hemija, a re\u010di supstance koje se prenose vetrom. Tako biljka mo\u017ee komunicirati podjednako dobro kao i \u017eivitinja glasovima. Ta vrsta komunikacije mirisima ide tako brzo da se radi o minutima.<\/p>\n

Pomo\u0107u ove metode su se bagremi u Ju\u017enoj Africi me\u0111usobno informisali o napadu 3000 kudua i pravovremeno reagovali, pri \u010demu su \u017eivotinje bile doslovno pobijene. Obdukcija je pokazala da su ove antilope pomrle punog stomaka. Pokazalo se da se biljke onemogu\u0107ile pro\u017edrljivce time što su pri brš\u0107enju drastiš\u010dno pove\u0107ale koncentraciju gorke supstance tanina u listovima.<\/p>\n

\u010cim bi antolope zapo\u010dele da brste, porasla bi produkcija tanina u liš\u0107u i isparavanje mirisne supstance – etilena. Ovaj gas je kao nemi krik koji alarmira susedno drve\u0107e na stanje pripravnosti, kako bi i samo pove\u0107alo koli\u010dinu tanina u listovima.<\/p>\n

Taj signal solidarnosti je antilopama tokom evolucije postao poznat, stoga se ina\u010de kre\u0107u od stabla do stabla nasuprot vetru i brste na kratko. U pomenutom slu\u010daju \u017eivotinje su se nalazile u ogra\u0111enom prostoru, tako da su brstile mnogo du\u017ee jedno te isto drve\u0107e nego što bi na slobodi. Napunile su stomake liš\u0107em sa visokim sadr\u017eajem tanina koje više nisu mogle svariti, i tako su okon\u010dale.<\/p>\n

Ovo pokazuje: biljke ne samo da komuniciraju ve\u0107 i mirišu, primaju znanju tako male koli\u010dine mirisne supstance da bi i najbolji merni instrumenti otkazali.<\/p>\n

Biljke imaju ukus: Vrh korenja je osetljiviji od nepca svakog gurmana. Molekularni biolog František Baluška pokazao je da površine blizu vrhova korenja (korenske kape) imaju naro\u010ditu ulogu vezanu za inteligentciju. Na monitoru svog kompjutera pokazao je jednu 4 meseca staru biljku ra\u017ei. Njen ukupni koren ima površinu 1000 kvadratnih metara Procenjeni broj koren\u010di\u0107a bio je 13 miliona, sa otprilike 14 miliardi korenskih dla\u010dica. Svaki pojedini koren\u010di\u0107 ima zonu koja preuzima funkciju sli\u010dnu mozgu. Dakle, imamo pod zemljom nervnu mre\u017eu veliku kao Word Wide Web – internet.<\/p>\n

Biljke ose\u0107aju: Poneke reaguju na vlakna vune od 0,00025gr., koje naša ko\u017ea i ne prime\u0107uje. Prošlo je vreme kada su ljudi koji su milovali krastavce da bi ih podstakli na rekord izlagani podsmehu. Danas se ljudi koji maze sobno bilje mogu samo pohvaliti. Biljke bolje napreduju ako redovno primaju ne\u017enosti a sad zanamo i zašto: „Dodiri aktiviraju izvesne gene -Touch-Gene, ako su oni jednom stimulisani menja se rast biljke, drška postaje deblja. Svako to mo\u017ee proveriti tako što zasadi dve biljke pasulja i jednu od njih svakodnevno „masira" tokom jedne nedelje 4×10 sekundi dnevno. Razlika \u0107e biti frapantna.<\/p>\n

Biljke imaju kompas: Imaju ose\u0107aj za strane sveta koji mi nemamo. Silpium lacanitum okre\u0107e listove u pravcu sever-jug. Biljke se mogu nalik pticama orijentisati spram elektri\u010dnog i magnetskog polja.<\/p>\n

Biljke mogu predvi\u0111ati: Paradajz ose\u0107a pad atmosverskog pritisaka tri dana unapred i poja\u010dava spoljnu debljinu kore. Indijska vrsta kupusa Arbus precatorius se u nau\u010dnim eksperimentima pokazala kao odli\u010dan prognozer za oluje i zemljotrese.<\/p>\n

Biljkama je loše: Nau\u010dnici govore i o „glavobolji" pri kojoj biljke pose\u017eu za lekom koji svako od nas ima u ku\u0107noj apoteci – aspirinom. Kada je biljka ugro\u017eena bakterijama, virusima ili gljivicama izbacuje hormon sli\u010dan salicilnoj kiselini – aktivnom sastojkom aspirina.<\/p>\n

Kroz prostor i vreme<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Pi\u0161e: Branka Mraz Biljke mogu da vide, \u010duju, govore, mirišu, ose\u0107aju, komuniciraju i pamte. Imaju više \u010dulnih organa nego mi ljudi. Paradajz ose\u0107a nadolaze\u0107i vazdušni pritisak tri dana unapred, i kada biljke „zaboli glava" one mogu da proizvedu sopstveni aspirin. Tako opisuje biljke Jozef Šepah u svojoj knjizi „Tajna svest biljaka-poruke iz nepoznatog sveta" Sve […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-50123","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/50123","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=50123"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/50123\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=50123"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=50123"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=50123"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}