Spavanje nam poma\u017ee da iz mnoštva informacija dobijenih u toku dana, obavimo selekciju tema i korisnih podataka, tvrde neurolozi. <\/p>\n
Tako\u0111e, rezultati istra\u017eivanja pokazuju da emocije poma\u017eu mozgu da odlu\u010di koja \u0107e se\u0107anja trajno arhivirati.<\/p>\n
Nau\u010dnici ve\u0107 dugo pokušavaju da otkriju tajne koje krije ljudski mozak. Samo neke od brojnih nepoznanica su mo\u017edane aktivnosti tokom sna, kao i koje informacije pamtimo bolje i od \u010dega to zavisi.<\/p>\n
\u010cini se da osim toga što poja\u010dava našu memoriju, spavanje nam poma\u017ee da od brojnih informacija dobijenih u toku dana, izdvojimo va\u017ene teme i korisne podatke.<\/p>\n
Neurolog Bob Stikgold sa Medicinskog fakulteta na Harvardu u SAD otkrio je da su se ljudi bolje se\u0107ali liste srodnih re\u010di posle no\u0107nog sna nego nakon istog vremena provedenog u budnom stanju u toku dana. <\/p>\n
Ekipa nau\u010dnika koju je predvodio Stikgold tako\u0111e je ustanovila da je lakše setiti se tema i doga\u0111aja koje sadr\u017ee zajedni\u010dke ili sli\u010dne re\u010di dok smo pritom zaboravili najmanje 25 odsto doga\u0111aja i tema nakon bu\u0111enja.<\/p>\n
"Mi, zapravo, ne samo da u toku spavanja stabilizujemo memoriju ve\u0107 i izdvajamo, vršimo selekciju informacija i zna\u010denja po va\u017enosti", rekao je Stikgold za \u010dasopis "Nju sajentist" (New scientist).<\/p>\n
U sli\u010dnom eksperimentu, ljudima su istra\u017eiva\u010di pokazali karte sa simbolima koji su predstavljali razli\u010dite vremenske uslove – tako je, na primer, oblik dijamanta simbolizovao kišu koja je padala 70 odsto vremena.<\/p>\n
Dvanaest sati posle uve\u017ebavanja i ogleda, ljudi su smatrali da su u stanju da iz simbola pogode kakvo \u0107e vreme biti, trude\u0107i se da formulišu svoja "pravila" kojih se dr\u017ee u poga\u0111anju.<\/p>\n
Me\u0111utim, posle dobrog no\u0107nog sna, njihova sposobnost predvi\u0111anja bila je za 10 odsto bolja. Izvode\u0107i ovaj eksperiment neurolozi su zaklju\u010dili da nam spavanje poma\u017ee da mozak "sistematizuje" informacije i tako nam omogu\u0107i da izvla\u010dimo zaklju\u010dke i pravila iz našeg iskustva. <\/p>\n
Emocije i pam\u0107enje<\/p>\n
Nedavno su objavljeni i rezultati istra\u017eivanja tokom kojeg je analiziran na\u010din na koji mozak vrši selekciju podataka koje \u0107e "uskladištiti".<\/p>\n
Ameri\u010dki neurolozi utvrdili su da mozak mnogo du\u017ee, skoro neprekidno, od prijatnih do\u017eivljaja pamti stresne situacije.<\/p>\n
Najnovija istra\u017eivanja na miševima dala su objašnjenja zašto se celog \u017eivota se\u0107amo gotovo svih detalja raskida ljubavne veze, ali se \u010desto ne mo\u017eemo setiti šta je bilo na nekom nedavnom poslovnom sastanku.<\/p>\n
Imamo li na umu da razli\u010dite informacije neprekidno bombarduju naša \u010dula, naš mozak vrlo brzo postaje "prepunjen". To je razlog zašto regioni mozga za memorisanje brzo odbacuju trivijalne, a prednost daju zna\u010dajnim doga\u0111ajima koji se zatim pretvaraju u dugoro\u010dno pam\u0107enje. <\/p>\n
Rezultati najnovijeg istra\u017eivanja, nedavno objavljeni u ameri\u010dkom stru\u010dnom \u010dasopisu "\u0106elija" (Cell), otkrivaju da bi emocije mogle da pomognu mozgu da odlu\u010di koja \u0107e se\u0107anja trajno arhivirati, a koja jednostavno odbaciti. <\/p>\n
Neurolozi smatraju da se se\u0107anje stvara ja\u010danjem veza izme\u0111u neurona. Te veze oslanjaju se na receptore za slanje i prijem mo\u017edanih podataka. Neka dosadašnja istra\u017eivanja ukazivala su na to da je emocionalni stres tesno povezan sa pove\u0107anjem nivoa hormona norepinfrina u mozgu. <\/p>\n
Formiranje se\u0107anja i dalje misterija <\/p>\n
Ipak, kako hormon stresa uti\u010de na proces uklju\u010den u povezivanju neurona, pa tako i u formiranju se\u0107anja još uvek je nau\u010dna misterija. <\/p>\n
Neurolog Hajlan Hu tvrdi da je sa grupom kolega otkrio bar deli\u0107 tajne. Stru\u010dni tim je u toku laboratorijskih testova na miševima otkrio da norepinfrin, kao i emocionalni stres, izazivaju hemijske promene i nekim mo\u017edanim receptorima. <\/p>\n
Promene ja\u010daju veze u regionima mozga miševa "zadu\u017eenih" za memoriju, smatraju autori studije. <\/p>\n
"Nadra\u017eaji koji nisu bili dovoljni za formiranje se\u0107anja, sada, sa promenama veza, mogu da stvore \u010dvrsta se\u0107anja", objasnio je \u010dlan nau\u010dne ekipe Roberto Malinov. <\/p>\n
Budu\u0107i da mozak miševa poseduje mnoge regione koje ima i ljudski mozak, neurolozi o\u010dekuju da se sli\u010dni mehanizmi u stvaranju se\u0107anja mogu primeniti i na \u010doveku. <\/p>\n
Dok \u017eivotni uspesi i padovi mogu aktivirati supstance koje ja\u010daju memoriju, Malinov prime\u0107uje da previše hormona stresa mo\u017ee izazvati neku vrstu destimulacije u mozgu pa samim tim i stvoriti "gubitke" u pam\u0107enju. <\/p>\n
"Ako imate previše norepinfrina, on onda deluje na suprotan na\u010din. Zato je, po svoj prilici, mogu\u0107e da optimalan nivo ovog hormona, ako ste previše emotivni, mo\u017ee usloviti i da se ne se\u0107ate nekih \u017eivotnih situacija", rekao je Malinov. <\/p>\n
Prema njegovim re\u010dima, najnovija otkri\u0107a samo su "jedan deli\u0107 nau\u010dne sklapalice koja povezuje emocije i memoriju".<\/p>\n
RTS<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Spavanje nam poma\u017ee da iz mnoštva informacija dobijenih u toku dana, obavimo selekciju tema i korisnih podataka, tvrde neurolozi. <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-50122","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/50122","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=50122"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/50122\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=50122"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=50122"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=50122"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}