Istra\u017eiva\u010di pokušavaju da na\u0111u odgovor na misteriju zašto ljudi puše da li su genetski predodre\u0111eni, da li imitiraju ponašanje svojih roditelja, ili zbog zavisni\u010dke snage nikotina.<\/p>\n
Nikotin je visoko zavisni\u010dka supstanca koja se nalazi u cigaretama i sve više u drugim proizvodima – nikotinskim flasterima i \u017evakama, nikotinskim napicima pa \u010dak i u nikotinskim gelovima.<\/p>\n
Bil Vejlen se nalazi na \u010delu kompanije koja pravi te proizvode kao "pomo\u0107 puša\u010dima da se lakše i bez apstinencijalne krize što br\u017ee oslobode zavisnosti od nikotina".<\/p>\n
"Naši proizvodi trebalo bi da sadr\u017ee sve bio-aktivne hemijske elemente iz duvana, sadr\u017ee sve sastojke koje su puša\u010di navikli da dobijaju i dostavi ih u formi gela ili melema" – tvrdi Vejlen. Me\u0111utim, stru\u010dnjaci tvrde da su ove novotarije samo "zamena za duvanski dim jer u organizam korisnika unosi nikotin – u druga\u010dijoj formi".<\/p>\n
Gel u \u010dijem sastavu se nalazi nikotin prodat je u 40 zemalja. Gel ili ostali proizvodi sa nikotinom mogli bi da pomognu puša\u010dima da prestanu da puše ili da zadovolje svoju potrebu za nikotinom na mestima gde pušenje nije dozvoljeno.<\/p>\n
Me\u0111utim, kriti\u010dari ka\u017eu da ovi proizvodi tako\u0111e mogu da stvore zavisnost od nikotina kod nepuša\u010da ili ih ohrabre da uzimaju duvanske proizvode za \u017evakanje. Nau\u010dnicima je ve\u0107 godinama poznato da je nikotin isto tako zavisni\u010dka droga kao i heroin i kokain, nešto \u010dega ve\u0107ina javnosti mo\u017eda nije svesna.<\/p>\n
Doktorka Nensi Rigoti upozorava: "Oni misle da nikotin ne izaziva rak što nije ta\u010dno. Postoji dosta nesporazuma oko toga"…<\/p>\n
Istra\u017eiva\u010di su nedavno doveli u vezu deo mo\u017edanih receptora sa zavisnoš\u0107u od nikotina. Oni su ustanovili da jedno uvla\u010denje dima cigareta dostavlja nikotin u mozak tokom pet otkucaja srca. A kad jednomn dospe u mozak, nikotin menja hemijski sastav \u0107elija. Što više \u010dovek puši, više nikotina je potrebno mozgu.<\/p>\n
Nau\u010dnici sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Djuk u SAD, javio je Glas Amerike, prou\u010davali su efekte nikotina na pacove koji su bili izlo\u017eeni drogi još u materici. Ti pacovi razvili su sna\u017eniju zavisnost kasnije, u odnosu na pacove koji su je stvorili bez izlaganja nikotinu.<\/p>\n
Istra\u017eiva\u010di su zatim povukli nikotin. Kada su im ponovo dali nikotin, izlo\u017eeni pacovi uzeli su dvostruko više nikotina od pacova koji nisu prethodno bili izlo\u017eeni toj supstanci. Istra\u017eiva\u010di ka\u017eu da \u0107e rezultati istra\u017eivanja posebno biti zna\u010dajni za trudnice.<\/p>\n
Potomci \u017eena koje su pušile dok su bile u drugom stanju, ili uzimale nikotin u nekom drugom obliku, mogla bi da imaju ve\u0107e šanse da postanu zavisna od droge. Vode\u0107i nau\u010dnici tako\u0111e ka\u017eu da studija mo\u017ee da uka\u017ee na potrebu za efektivnijim oblicima tretmana za puša\u010de koji se trude da se oslobode te navike – ukoliko su njihove majke tako\u0111e bile puša\u010di.<\/p>\n
FoNet<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Istra\u017eiva\u010di pokušavaju da na\u0111u odgovor na misteriju zašto ljudi puše da li su genetski predodre\u0111eni, da li imitiraju ponašanje svojih roditelja, ili zbog zavisni\u010dke snage nikotina. Nikotin je visoko zavisni\u010dka supstanca koja se nalazi u cigaretama i sve više u drugim proizvodima – nikotinskim flasterima i \u017evakama, nikotinskim napicima pa \u010dak i u nikotinskim gelovima. […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-50097","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/50097","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=50097"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/50097\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=50097"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=50097"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=50097"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}