Patent-zatvara\u010d ili rajsferšlus, ta napravica koja dr\u017ei zajedno toliko toga u svakodnevnom \u017eivotu, rodio se još sredinom 19. veka, ali su decenije morale da prodju pre nego što je bio prihva\u0107en. \u010covek koji je 1846. godine patentirao šiva\u0107u mašinu – Elias Houv – prvi je imao ideju za nešto sli\u010dno današnjem patent-zatvara\u010du. Nazvao ga je "automatski, neprekidni zatvara\u010d ode\u0107e". Houv je patentirao svoj izum, ali je verovatno zbog uspeha koji mu je donela šiva\u0107a mašina, odustao od marketinga svog zatvara\u010da. <\/p>\n
Posle više od \u010detiri decenije Vajtkomb D\u017eadson (Whitcomb Judson), iz \u0106ikaga, je 1891. prijavio svoj patent-zatvara\u010d, prili\u010dno zamršeni sistem kop\u010di, spona i kuka. Izum je debitovao na Svetskoj izlo\u017ebi u \u010cikagu 1893. godine, ali s malo komercijalnog uspeha, jer je sistem bio suviše slo\u017een i nespretan. <\/p>\n
D\u017eadson je kasnije bitno modifikovao dizajn, ali njegovom zatvara\u010du nije išlo ni kad se tako usavršen pojavio na tr\u017eištu 1904. godine, jer niko nije znao što da radi s tom novotarijom. Ljudi su bili navikli na dugmad, bili zadovoljni njima i nisu mogli da zamisle ni jedan drugi na\u010din zakop\u010davanja i otkop\u010davanja ode\u0107e. <\/p>\n
Iako se D\u017eadston nadao širokoj primeni i velikom uspehu, njegov izum našao je svoje mesto samo na \u010dizmama i kesicama za duvan. Ni kad je dodatno pojednostavio svoj izum, to nije bilo dovoljno da bi se rajsferšlus našao na \u017eenskim suknjama i haljinama. I dalje je to bila slo\u017eena naprava. <\/p>\n
Švedski doseljenik Gideon Sandbak dolazi 1913. u D\u017eadsonovu kompaniju i bitno usavršava izum kojem daje ime "razdvojivi zatvara\u010d" a istovremeno usavršava i mašine za proizvodnju rajsferšlusa. <\/p>\n
Umesto kukica i rupica nova verzija ima dva niza zubaca koji \u010dvrsto ulaze jedan u drugi i lako i sigurno dr\u017ee zajedno dve strane naprave, dva njena elementa. <\/p>\n
Stvar je sada izgledala vrlo sli\u010dno onome što danas svi dobro znamo i ne razmišljamo koliko je verzija i godina bilo potrebno za jedan od najjednostavnijih mehanizama modernog vremena. <\/p>\n
Tako obi\u010dan, a tako genijalan, iako ne nu\u017ean i apsolutno neophodan, rajsferšlus je postao beskrajno koristan u svakodnevnom \u017eivotu. Ali osvajanje tr\u017eišta takodje je trajalo dugo, gotovo dva veka. <\/p>\n
Po\u010detak Prvog svetskog rata otvorio mu je vrata kad je ameri\u010dka vojska odlu\u010dila da stavi patent-zatvara\u010d na deo opreme i ode\u0107e vojnika. Tridesetih godina, patent-zatvara\u010d po\u010dinje da se koristi na de\u010djoj ode\u0107i. Reklamna kampanja ga je predstavljala kao nešto što \u0107e deci omogu\u0107iti da se sama obuku. <\/p>\n
Godine 1934. patent-zatvara\u010d je prvo osvojio Veliku Britaniju, kad ga je vojvoda od Vindsora stavio na svoje pantalone i time jednim potezom slomio otpor britanskih kroja\u010da. <\/p>\n
Potom je na red došla Francuska, ali ne bez borbe, koja se pod nazivom "Bitka za šlic" vodila 1937. godine. Naime, francuski modni dizajneri su shvatili prednosti patent-zatvara\u010da, ali trebalo je uveriti muškarce da su oni mnogo bolji od dugmi\u0107a. <\/p>\n
Patent-zatvara\u010de \u0107e krajem 30-ih kona\u010dno prihvatiti i \u017eenska moda. <\/p>\n
Drugi svetski rat \u0107e usporiti proizvodnju i prodaju, ali \u0107e ona po zavrsetku rata pre\u0107i milijardu patent-zatvara\u010da godišnje. <\/p>\n
Danas je na svemu, od pantalona do ve\u010dernjih haljina, obu\u0107e, kofera do vre\u0107a za spavanje, šatora… <\/p>\n
Engleski naziv "ziper" patent-zatvara\u010d je dobio u "B. F. Goodri\u0107 Company". U povla\u010denju rajsferšlusa na svojim \u010dizmama, vlasnik kompanije je \u010duo "\u017e\u017ezip" i uzvinuo "zip er up", oponašaju\u0107i zvuk koji je proizvodila ta mala jednostavna naprava.<\/p>\n
Beta<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Patent-zatvara\u010d ili rajsferšlus, ta napravica koja dr\u017ei zajedno toliko toga u svakodnevnom \u017eivotu, rodio se još sredinom 19. veka, ali su decenije morale da prodju pre nego što je bio prihva\u0107en. \u010covek koji je 1846. godine patentirao šiva\u0107u mašinu – Elias Houv – prvi je imao ideju za nešto sli\u010dno današnjem patent-zatvara\u010du. Nazvao ga je […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-50071","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/50071","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=50071"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/50071\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=50071"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=50071"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=50071"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}