Najnovije istra\u017eivanje nau\u010dnika sa Univerziteta u Kjotu pokazalo je da bi sr\u010dane bolesti mogle da budu povezane sa poreme\u0107ajima u telesnom \u010dasovniku. Japanski nau\u010dnici su, rade\u0107i na miševima, utvrdili da na genetski faktor rizika za jednu vrstu hipertenzije uti\u010de dnevni, cirkadijalni ritam. <\/p>\n
Rukovodilac istra\u017eivanja,objavljenog u internet izdanju \u010dasopisa Nej\u010dr medisin (Nature Medicine), profesor Hitoši Okamura rekao je da su rezultati do kojih je došao njegov tim u skladu sa od ranije poznatim podacima da su ljudi koji rade po smenama, posade na interkontinentalnim letovima i osobe koje pate od poreme\u0107aja sna izlo\u017eene ve\u0107em riziku da obole od sr\u010danih bolesti. <\/p>\n
Poreme\u0107aji u telesnom \u010dasovniku, koji uti\u010de na mnoge procese u organizmu, povezani su sa velikim brojem bolesti, a nau\u010dnici su utvrdili da je ve\u0107i broj gena klju\u010dan za formiranje dnevnog ritma. <\/p>\n
Miševi kojima nedostaje par molekula koji se nazivaju kriptohromi (vrsta fotoreceprora za plavu svetlost kod biljaka i \u017eivotinja) imaju poreme\u0107en dnevni ritam. <\/p>\n
Istra\u017eivanje koje je sproveo Univerzitet u Kjotu pokazalo je da su ti miševi skloni visokom krvnom pritisku zbog nenormalno visokih nivoa hormona aldosterona koji izaziva zadr\u017eavanje natrijuma i vode u bubrezima. <\/p>\n
Istra\u017eiva\u010di su pokazali da telesni \u010dasovnik kontroliše gen koji ima va\u017enu ulogu u stvaranju aldosterona. <\/p>\n
Istra\u017eiva\u010di ka\u017eu da je sli\u010dan gen pronadjen i kod ljudi, ali su naglasili da su potrebna dodatna istra\u017eivanja da bi se utvrdilo da li poreme\u0107en cirkadijalni ritam dovodi do hipertenzije i kod ljudi. <\/p>\n
Profesor Okamura ka\u017ee da rezultati daju mogu\u0107nost za razvoj novih na\u010dina le\u010denja visokog krvnog pritiska. <\/p>\n
Visok krvni pritisak – hipertenzija, dovodi do infarkta, šloga, ošte\u0107enja bubrega i mnogih drugih zdravstvenih problema. <\/p>\n
Britanski stru\u010dnjak za hipertenziju, profesor Univerziteta u Lesteru Brajan Vilijams, ocenio je istra\u017eivanje kao "fascinantno". <\/p>\n
"Znamo da postoji sna\u017ena veza izmedju doba dana i sr\u010danih napada, koji se \u010desto dešavaju istovremeno sa jutarnjim skokom krvnog pritiska", rekao je Vilijams. <\/p>\n
On je rekao da rezultati ovog istra\u017eivanja pru\u017eaju delimi\u010dan uvid u mehanizme koji kod nekih ljudi dovode do poreme\u0107aja krvnog pritiska. <\/p>\n
Vilijams je dodao da je poznato da neke osobe koje imaju visok pritisak imaju visok nivo hormona aldosterona. <\/p>\n
"Ono što ne znamo je koliko je \u010desta ova mutacija kod ljudi obolelih od hipertenzije", rekao je Vilijams. <\/p>\n
Profesor D\u017eeremi Pirson iz Britanske fondacije za srce rekao je da je hipertenzija vrlo \u010desta, ali da geni koji kontrolišu krvni pritisak nisu dovoljno prou\u010deni. <\/p>\n
"Njihova identifikacija pomo\u0107i \u0107e u stvaranju bolje terapije visokog krvnog pritiska", rekao je Pirson. <\/p>\n
On je naglasio da su potrebna dodatna istra\u017eivanja pre nego što se razjasni da li su identifikovane potencijalne mete nove terapije.<\/p>\n
Beta<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Najnovije istra\u017eivanje nau\u010dnika sa Univerziteta u Kjotu pokazalo je da bi sr\u010dane bolesti mogle da budu povezane sa poreme\u0107ajima u telesnom \u010dasovniku. Japanski nau\u010dnici su, rade\u0107i na miševima, utvrdili da na genetski faktor rizika za jednu vrstu hipertenzije uti\u010de dnevni, cirkadijalni ritam. Rukovodilac istra\u017eivanja,objavljenog u internet izdanju \u010dasopisa Nej\u010dr medisin (Nature Medicine), profesor Hitoši Okamura […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-50068","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/50068","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=50068"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/50068\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=50068"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=50068"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=50068"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}