Koliko puta vam se desilo da telefon zvoni li zvoni u tašni a vi nikako da ga na\u0111ete ili da tra\u017eite daljinski a on se ne "javlja"? Onda \u0107ete biti sre\u0107ni kada \u010dujete da \u0107ete za desetak godina vašim mobilnim telefonom, kompjuterom i televizorom mo\u0107i da upravljate samo mislima. <\/p>\n
Od 2020. godine ne\u0107e vam trebati tastatura i miš da biste upravljali kompjuterom, ka\u017eu istra\u017eiva\u010di kompanije Intel, jedne od vode\u0107ih svetskih kompanija na tr\u017eištu informacionih tehnologija. Umesto toga, mo\u0107i \u0107ete da otvarate dokumente i surfujete internetom koriste\u0107i samo svoje mo\u017edane talase. <\/p>\n
Nau\u010dnici u Intelovoj istra\u017eiva\u010dkoj laboratoriji u Pitsburgu rade na pronala\u017eenju na\u010dina da \u010ditaju i upravljaju ljudskim mo\u017edanim talasima tako da bi ovi bili u stanju da upravljaju kompjuterima, televizijskim aparatima i mobilnim telefonima. Mo\u017edanim talasima moglo bi da se upravlja uz pomo\u0107 Intelovih senzora implantiranih u ljudski mozak. <\/p>\n
– Svima \u0107e uskoro dosaditi da zavise od spravica i njihovih dugmi\u0107a, ali \u0107e zahvaljuju\u0107i nama mo\u0107i da upravljaju svim ure\u0111ajima koriste\u0107i samo mo\u017edane talase. Trudimo se da doka\u017eemo da mo\u017eete da radite zanimljive stvari vašim mislima. Trenutno s kolegama iz Karnegi Melon univerziteta i Univerziteta u Pitsburgu, radimo na dekodiranju aktivnosti ljudskog mozga. Koristimo funkcionalnu magnentu rezonancu (FMRI) da bismo otkrili kako se protok krvi menja u odre\u0111enim delovima mozga, na osnovu toga koju re\u010d osoba izgovara i o \u010demu misli. Ljudi su skloni tome da imaju šablonske mo\u017edane talase za sli\u010dne misli – tvrdi Intelov nau\u010dnik Din Pomerlau. <\/p>\n
Na primer, ako dva \u010doveka misle na medveda, \u010duju re\u010d medved ili samo \u010duju njegovo re\u017eanje, encefalogram \u0107e pokazati sli\u010dnu mo\u017edanu aktivnost. <\/p>\n
Pomerlau ka\u017ee da su istra\u017eiva\u010di blizu tome da tu sposobnost mozga prvo razviju u specijalne slušalice, a zatim u tanušne, lagane senzore koji bi onda mogli da se implantiraju u ljudski mozak. <\/p>\n
Nau\u010dnici ka\u017eu da njihov plan nije nau\u010dna fantastika ili Veliki brat te da \u010dip nikom ne\u0107e biti ugra\u0111en protiv njegove volje. Istra\u017eiva\u010di o\u010dekuju baš suprotno – da njihovi kupci budu oni koji \u017eele slobodu koju bi dobili koriste\u0107i ovakav implantat. <\/p>\n
– Ljudi su veoma prilagodljivi. Da ste im pre 20 godina rekli da \u0107e jednog dana mo\u0107i da nose kompjuter sa sobom sve vreme, rekli bi vam da to ne \u017eele i da im to ne treba. Sada, ne mo\u017eete da ih nagovorite da mašine ostave kod ku\u0107e – ka\u017ee Endru \u010cien, potpredsednik istra\u017eivanja i direktor Odeljenja tehnologije budu\u0107nosti Intel laboratorije. <\/p>\n
Sli\u010dna istra\u017eivanja pre dve godine sproveli su nau\u010dnici u SAD i Japanu. Oni su uspeli da mozgom majmuna kontrolišu humanoidnog robota. Migel Nikolelis, profesor neurobiologije na Djuk univerzitetu u SAD, koji je bio i glavni istra\u017eiva\u010d na ovom projektu, tada je rekao da se nada da \u0107e to pomo\u0107i paralizovanim ljudima da ponovo prohodaju. <\/p>\n
Danas, ka\u017ee Pomerlau, razli\u010dite istra\u017eiva\u010dke institucije razvijaju tehnologije kojima je cilj da otkriju aktivnosti unutar ljudske lobanje. <\/p>\n
– Ako uspemo da do\u0111emo do toga da otkrijemo ta\u010dne aktivnosti mozga koje prate svaku re\u010d – mo\u0107i \u0107emo mentalno i da kucamo. Mo\u0107i \u0107emo da isprintamo na ekranu slova ili \u010ditave re\u010di samo misle\u0107i na njih – dodao je on. <\/p>\n
Pomerlau tako\u0111e navodi da što više toga nau\u010dnici otkriju u vezi s mozgom to \u0107e im pomo\u0107i da dizajniraju bolje mikroprocesore. <\/p>\n
– Ako vidimo kako naš mozak radi, onda mo\u017eemo da napravimo i pametne kompjutere – ka\u017ee nau\u010dnik. <\/p>\n