Njema\u010dki nau\u010dnici proizveli su vešta\u010dke materijale koji pamte svoj oblik! <\/p>\n
Posle promene oblika oni ponovo poprimaju svoju prvobitnu formu. <\/p>\n
Prazna plasti\u010dna \u010daša, na primer od jogurta, u zagrejanoj rerni ne sme da se rastopi, ve\u0107 samo da omekša. Na odre\u0111enoj temperaturi plastika \u0107e se skupiti i od \u010daše \u0107e nastati ravna, okrugla plo\u010da. <\/p>\n
Upravo je navla\u010denjem na kalup takve, pod uticajem toplote omekšane plo\u010de, svojevremeno i nastala \u010daša. Materijal od kojega je izra\u0111ena, dakle plastika, doslovno se "se\u0107a svog porekla". <\/p>\n
To "pam\u0107enje" izvornog oblika profesor Andreas Lendlajn iz Istra\u017eiva\u010dkog centra u Teltovu ne koristi u proizvodnji \u010daša za jogurt, nego u izradi medicinskih implanta. <\/p>\n
"Tako je velike implante u telo mogu\u0107e ugraditi u komprimiranom obliku, uz si\u0107ušan rez skalpelom, uobi\u010dajen u takozvanoj minimalno invazivnoj hirurgiji. Podizanjem sobne temperature na visinu temperature tela dolazi do širenja implanta, a posle odre\u0111enog vremena i do njegovog rastvaranja. Implant se razgra\u0111uje sam od sebe, tako da dodatna operacija radi njegovog uklanjanja više nije potrebna", ka\u017ee Lendlajn. <\/p>\n
Višenamenski polimer je stru\u010dni naziv materijala koji poseduje dve osobine: prvo – pamti svoj izvorni oblik i drugo – u telu je razgradiv. Bilo je neophodno spojiti te dve karakteristike u jednom materijalu. <\/p>\n
Ve\u0107ina vešta\u010dkih materijala nastaje iz jedne sirovine, a Lendlajn je, nasuprot tome, stalno morao da meša razli\u010dite sirovine i to još u pravoj razmeri. Tako je uspeo da proizvede i posebnu vrstu hirurškog konca koji se u telu pacijenta sam od sebe – ve\u017ee u \u010dvor! <\/p>\n
"Materijali koji pamte" moraju imati poseban unutrašnji sastav a da bi to bilo postignuto neophodne su tri faze. <\/p>\n
"Materijal se, kao i sve konvencionalne vrste plastike, najpre dovede u odre\u0111eni stalni oblik, na primer konac du\u017eine pet santimetara. Potom se lagano zageje ali tako da se ne rastopi, nego da se mo\u017ee lagano deformisati", <\/p>\n
objašnjava Lendlajn. Zagrevanjem, molekularni lanci postaju pokretljivi i mogu\u0107e ih je razvla\u010diti, bar do odre\u0111ene mere. A vezne ta\u010dke tako izobli\u010denu mre\u017eu odr\u017eavaju na okupu. <\/p>\n
Istezanje materijala je korak broj dva. Konac od pet santimetara razvla\u010di se na deset da bi se, potom, ponovo ohladio na sobnoj temperaturi. Elasti\u010dni materijal brzo se vra\u0107a u svoj po\u010detni oblik, dakle na du\u017einu od pet santimetara. "Materijal koji pamti" je programiran i stoga \u0107e relativno ta\u010dno zadr\u017eati oblik du\u017eine deset santimetara. <\/p>\n
Hla\u0111enjem materijala, a to je korak broj tri, molekularnim lancima se oduzima pokretljivost, a njihova se struktura doslovno zamrzava. <\/p>\n
Molekuli su istegnuti i napete, ali se ne mogu opustiti, jer im za to nedostaje toplotna energija. Porastom temperature konac zatim polako dosti\u017ee svoju izvornu du\u017einu. <\/p>\n