Novo istra\u017eivanje moglo bi da objasni zašto velike galaksije imaju supermasivne crne rupe u svojim jezgrima. <\/p>\n
Astronomi su dugo vremena tra\u017eili odgovor na pitanje šta je došlo prvo – koka ili jaje, odnosno supermasivna crna rupa ili zvezde koje je okru\u017euju. Otkri\u0107e udaljenog objekta, HE0450-2958 koji se nalazi na oko pet milijardi svetlosnih godina od Zemlje, mo\u017eda \u0107e im pomo\u0107i da reše misteriju. <\/p>\n
Taj objekat je kvazar, mo\u0107ni izvor energije za kojeg se smatra da ozna\u010dava lokaciju d\u017einovske aktivne crne rupe. Ništa što se se pribli\u017ei crnoj rupi ne mo\u017ee da izbegne njenoj mo\u0107noj gravitaciji. Me\u0111utim, materijal koji se vrti oko ivice crne rupe mo\u017ee da zra\u010di ogromne koli\u010dine energije. <\/p>\n
Radijacija iz kvazara emitovana je dok je univerzum bio na tre\u0107ini svog dosadašnjeg vremenskog postojanja. Astronomi su, na svoje iznena\u0111enje, otkrili da je ovaj, za razliku od ve\u0107ine kvazara, bio "ogoljen", a da njegova lokacija nije bio centar galaksije. Me\u0111utim, u blizini je bila druga, prate\u0107a galaksija, koja je ubrzano pravila nove zvezde, oko 350 sunaca godišnje. <\/p>\n
Galaksija je bila pod mlazom visoko energetskih \u010destica i gasa iz kvazara, otkrili su nau\u010dnici. Tok tog materijala verovatno je bio gorivo za formiranje zvezda u galaksiji. Kvazar je pravio svoju vlastitu galaksiju, zaklju\u010dili su astronomi. U kasnijoj fazi, kvazar bi završio u njenom centru. <\/p>\n
"Dva objekta su povezana i spoji\u0107e se u budu\u0107nosti – kvazar se kre\u0107e brzinom od svega nekoliko desetina hiljada kilometara na sat, a od prate\u0107e galaksije deli ga svega 22.000 svetlosnih godina", izjavio je nau\u010dnik dr Dejvid Elbaz iz francuskog istra\u017eiva\u010dkog centra CEA. <\/p>\n
"Iako je kvazar još ‘ogoljen’, on \u0107e se ‘obu\u0107i’ nakon sjedinjenja sa svojom pratiljom bogatom zvezdama. Onda \u0107e se kona\u010dno na\u0107i unutar doma\u0107inske galaksije kao i svi drugi kvazari". <\/p>\n
Crna rupa \u0107e se tako, na kraju, sjediniti sa svojim susedom. Dva objekta udaljena 22.000 svetlosnih godina kre\u0107u se jedan ka drugom brzinom manjom od 220 kilometara u sekundi. Za nekoliko desetina miliona godina HE0450-2958 \u0107e kona\u010dno sti\u0107i ku\u0107i, navodi "Vajerd sajens". <\/p>\n
Sli\u010dan proces mo\u017eda je doveo i do formiranja drugih velikih galaksija sa masivnim crnim rupama, smatraju nau\u010dnici. <\/p>\n