Ova pandemija je daleko od najgoreg mogu\u0107eg scenarija, ali, nije ni re\u010d o potpuno obi\u010dnom gripu. Ove godine \u0107e se zaraziti mnogo više ljudi nego obi\u010dno. Kako da pomognete sebi i svojoj porodici da se zaštiti od novog gripa? Tako što \u0107ete nau\u010diti što više o njemu. <\/p>\n
MIT PRVI:<\/strong> Simptomi su kao kod obi\u010dnog gripa. Ako imam temperaturu, onda se radi o svinjskom gripu. <\/p>\n ISTINA: Ne dobiju temperaturu baš svi koji obole od svinjskog gripa. Ipak, zvani\u010dni stav glasi da ako nemate temperaturu, nemate ni svinjski grip. To ne treba da \u010dudi: u istra\u017eivanju od prošle godine zabele\u017eeno je da kod polovine dobrovoljno inficiranih obi\u010dnim virusom H1N1 nije prime\u0107ena temperatura. <\/p>\n To je opasno zato što, ako ne znate da imate svinjski grip, mo\u017ee da se dogodi da prenebregnete simptome teškog oblika gripa: plitak dah, bolove u grudima i modre usne. Ljudi sa ovakvim simptomima treba odmah da po\u010dnu da uzimaju antivirusni lek „tamiflu", \u010dak iako te simptome imaju više od dva dana. <\/p>\n MIT DRUGI:<\/strong> Ovo je samo blag grip. Smrtnost je ni\u017ea nego kod obi\u010dnog gripa. <\/p>\n ISTINA: Od obi\u010dnog gripa se umire indirektno, na taj na\u010din što dolazi do infarkta ili mo\u017edanog udara, na primer. Nasuprot tome, smrtni slu\u010dajevi kod svinjskog gripa direktno su prouzrokovani respiratornom infekcijom pandemijskim virusom. <\/p>\n MIT TRE\u0106I:<\/strong> Razbolevaju se samo bolesni, slabi ljudi. <\/p>\n ISTINA: O\u010dekuje se da \u0107e od ovog gripa oboleti šest puta više ljudi nego obi\u010dno – tre\u0107ina ili više od ukupnog broja stanovnika – zbog toga što malo ljudi ima razvijena antitela kao odbranu od ovog virusa. Najve\u0107u zabrinutost u slu\u010daju zaraze predstavlja napad virusa na cela plu\u0107a. To \u0107e se pre desiti onim ljudima sa ve\u0107 ošte\u0107enim plu\u0107ima (puša\u010dima ili astmati\u010darima), sa smanjenim imunitetom (trudno\u0107a), ili dugotrajnim upalnim procesom (uklju\u010duju\u0107i gojaznost, dijabetes i kardiovaskularne bolesti). Me\u0111utim, od malobrojnih ljudi sa teškim oblikom bolesti, izme\u0111u jedne i dve tre\u0107ine odraslih i 80 odsto male dece nemaju nikakve zdravstvene probleme. <\/p>\n MIT \u010cETVRTI:<\/strong> Bi\u0107u dobro ako jedem zdravu hranu, uzimam vitamine, nosim masku, perem ruke i pijem dovoljno te\u010dnosti. <\/p>\n ISTINA: Vakcinacija je daleko najefikasniji na\u010din zaštite od svinjskog gripa. Ukoliko vodite zdrav \u017eivot, veliki su izgledi da blaga forma bolesti protekne još bla\u017ee, a prestanak pušenja, gubitak viška telesne te\u017eine i izbegavanje alkohola smanji\u0107e izglede da se zarazite teškim oblikom pandemijskog gripa. Ali, osim ovoga, malo toga mo\u017eete da uradite da se zaštitite. <\/p>\n MIT PETI:<\/strong> Sada \u0107e biti sve u redu, pošto imamo vakcinu, to jest nekoliko njih. <\/p>\n ISTINA: \u010cak i u bogatim zemljama pro\u0107i \u0107e meseci pre nego što se, svako ko to \u017eeli, ne vakciniše. Da li treba da se vakcinišete od obi\u010dnog gripa? Ovde nau\u010dni dokazi nisu sasvim jasni. U prethodnim pandemijama novi virus je potpuno potisnuo prethodni soj. Tamo gde ve\u0107 hara novi grip, manje od jedan odsto slu\u010dajeva gripa izazvan je starim sojem. Neki stru\u010dnjaci se ipak plaše da \u0107e se stari sojevi H3N2 pojaviti kasnije tokom zime, pa preporu\u010duju vakcinaciju protiv starog gripa. <\/p>\n MIT ŠESTI:<\/strong> Vakcina nije sigurna zato što je nedovoljno proverena. <\/p>\n ISTINA: Opasnost da vas grip ubije ili stvori velike probleme mnogo je ve\u0107a od tegoba koje mo\u017ee da stvori vakcina. \u010cak iako dobijete blagu formu bolesti, mo\u017eete da zarazite \u010dlana porodice koji bi mogao da dobije te\u017eak oblik bolesti. Dakle, rizi\u010dno je ne vakcinisati se. Zabrinutost ljudi u vezi sa vakcinom potpuno je razumljiva. Godine 1976. posle oko 48 miliona Amerikanaca dobilo je vakcinu od svinjskog gripa. Od tog broja 532 osobe su obolele od Gilen-Bareovog sindroma, paralize izazvane napadom antitela na nervne \u0107elije. Nau\u010dnici su kasnije ustanovili da je problem sa vakcinom 1976. godine izazvan njenim zaga\u0111enjem, a ne svojstvima samog virusa. Nikada nije zabele\u017een sli\u010dan problem sa bilo kojom drugom vakcinom. <\/p>\n Rizik da dobijete Gilen-Bareov sindrom od vakcine je svakako manji od 1:1.000.000, dok je rizik da ga dobijete od samog gripa ve\u0107i od 40:1.000.000. <\/p>\n MIT SEDMI:<\/strong> Ovaj virus ne\u0107e postati smrtonosniji. <\/p>\n ISTINA: Virusi gripa ponekad postaju opasniji. Niko ne mo\u017ee biti siguran da ovaj virus ne\u0107e evoluirati, ali je sasvim sigurno da ne\u0107e sam od sebe nestati. Rašireno je verovanje da patogene klice uvek evoluiraju i postaju manje smrtonosne kad pre\u0111u s jedne vrste na drugu. Ponekad se to dešava, ali ne uvek – niko ne zna dovoljno da bi mogao da prognozira šta \u0107e se ovoga puta dogoditi. <\/p>\n MIT OSMI:<\/strong> Kada se ova pandemija završi, bi\u0107emo bezbedni nekoliko narednih decenija. <\/p>\n ISTINA: Drugi \u017eivotinjski virus mogao bi da pre\u0111e na \u010doveka ve\u0107 koliko sutra i pokrene novu pandemiju, daleko goru od ovogodišnje. Slede\u0107a pandemija bi mogla da se dogodi 2059, ali i 2010. godine. Ne postoji o\u010digledna zakonitost pandemija gripa: one koje su nama poznate dogodile su se 1580, 1729, 1781, 1830, 1847, 1889, 1918, 1957, 1968. i 2009. godine. Ali, na\u010din na koji se ova najnovija pojavila govori nam da uskoro mo\u017ee uslediti nova. Ona je proizvod intenzivnog uzgajanja stoke, koje je u usponu. Da bismo izbegli zarazu, moramo voditi mnogo više ra\u010duna o virusima od kojih oboleva stoka, uklju\u010duju\u0107i i onu koja je vakcinisana, zbog toga što neki sojevi gripa mogu da se rašire i evoluiraju me\u0111u vakcinisanim \u017eivotinjama.<\/p>\n