U kancelariji jednog tokijskog ureda svi su mislili da je Keni Hamada zaspao za radnim stolom. Pošto se ni posle dva sata nije budio, potapšali su ga i shvatili da je njihov kolega u ranim 40-im godinama \u017eivota – izdahnuo kao \u017ertva napornog rada. <\/p>\n
U zemlji poznatoj po disciplini i izuzetnoj predanosti poslu ovaj slu\u010daj uopšte nije neuobi\u010dajen. Smrt zbog iscrpljenosti poslom ima i svoj naziv – karoši. <\/p>\n
Sr\u010dani udar je naj\u010deš\u0107i uzrok karošija, koji sve više pogadja predane japanske radnike. Karoši se pojavio tokom posleratnog ekonomskog buma u Japanu, ali je sada ponovo po\u010deo da uzima svoj danak. <\/p>\n
Od po\u010detka 60-ih i prve \u017ertve koja je nakon 40 dana neprekidnog napornog rada umrla od mo\u017edanog udara, kad je ovaj fenomen uo\u010den i definisan, od karošija su umrle hiljade zaposlenih Japanaca. <\/p>\n
Kod najve\u0107eg broja umrlih zbog predoziranja poslom zabele\u017een je enormno visok broj prekovremenih sati. Japanci imaju genetsku i kulturnu predispoziciju radoholizma, pa je prekovremeni rad gotovo normalna star. <\/p>\n
Mnogi, na\u017ealost, to ne izdr\u017ee, odnosno potroše sami sebe, bez ostatka, do smrti. <\/p>\n
Dok je ve\u0107ina \u017ertava do sada umirala od sr\u010danog ili mo\u017edanog udara, kod sve ve\u0107eg broja japanskih radnika se zbog iscrpljenosti danas razvijaju i psihološki poreme\u0107aji poput depresije, koja \u010desto dovodi do samoubistava. <\/p>\n
Stru\u010dnjaci upozoravaju da je karoši ve\u0107 dobio novo lice – suicid. Kontinuirani stres zbog predoziranja poslom, koji prerasta u teške oblike depresije, tera ljude da izlaz nalaze u samoubistvu. <\/p>\n
Od 30.000 samoubistava po\u010dinjenih u Japanu prošle godine, smatra se da je 10.000 povezano s iscrpljenoš\u0107u na poslu. <\/p>\n
Jedna japanska kompanija morala je da plati oko milion ameri\u010dkih dolara odštete porodici radnika koji je izvršio samoubitvo. Sud je zaklju\u010dio da je taj \u010din bio posledica iscrpljivanja na poslu. <\/p>\n
"Moj mu\u017e je vrlo naporno radio. Bio je pod stresom dan i no\u0107", rekla je udovica. Dodala je da zbog jake konkurencije medju kolegama nije bilo vremena za predah. Njen suprug je na poslu, do kojeg je putovao dva sata, radio oko 75 sati nedeljno ili u proseku 15 sati dnevno. <\/p>\n
"Polo\u017eaj zaposlenih je zbog globalne ekonomske krize sada još te\u017ei", ka\u017ee advokat Hiroši Kavahito, koji zastupa porodice \u017ertava karošija. Mnoge kompanije smanjuju broj zaposlenih iako je obim posla ostao isti, što je dovelo do porasta smrtnih slu\u010dajeva. <\/p>\n
Japanske sindikalne organizacije navode da je prošle godine 53 odsto radnika mnogo više bilo izlo\u017eeno stresu nego ranije. <\/p>\n
Japanska vlada, iako ne \u017eeli da komentariše broj \u017ertava kojima barataju razna udru\u017eenja, nedavno je priznala da "postoje s radom povezane bolesti prouzrokovane stresom". <\/p>\n
Japanska javnost zahteva od vlade da preduzme nešto kako bi se ovakvo stanje promenilo. <\/p>\n