Raskidanje ljubavne veze i druge vrste društvenog odbacivanja doslovce se odra\u017eavaju nepovoljno na celo \u010dovekovo telo. A gde se skriveni koreni patnje? <\/p>\n
Nije narod uzalud mudrovao: napuštenim ljubavnicima patnja teško ophrva i dušu i telo. Nau\u010dnici s Kalifornijskog univerziteta u Los An\u0111elesu nedavno su našli potvrdu ucveljenom jadikovanju.<\/p>\n
Pesni\u010dkim jezikom opevano, slomljeno srce, uistinu, boli.<\/p>\n
Suze, tablete, pi\u0107e, sve je dozvoljeno jer se raskidanje ljubavne veze, kao i druge vrste društvenog odbacivanja, bez imalo preterivanja odra\u017eavaju nepovoljno na celo \u010dovekovo telo! A gde su skriveni koreni patnje?<\/p>\n
Nigde drugde nego u \u010dovekovim genima. Postoji, dakle, tajna veza izme\u0111u „naslednih jedinica" i društvenog ponašanja koja se, ako se gubitak drage osobe potresno do\u017eivi, ispoljava fizi\u010dkim tegobama. Psiholozi iz pomenute visokoobrazovne ustanove utvrdili su da se u ljudskom telu nalazi gen nazvan OPRM1 koji povezuje osetljivost na fizi\u010dki bol sa osetljivoš\u0107u na socijalnu patnju.<\/p>\n
Redak oblik gena<\/strong><\/p>\n Doti\u010dni gen koji nadzire i usmerava koli\u010dinu najja\u010deg analgetika u organizmu – opioidnog peptida, u sprezi je s neugodnim društvenim iskustvom. Pojedinci s retkim oblikom gena OPRM1 te\u017ee podnose ako ih neko odbije, a to se iskazuje ja\u010dim uznemirenjem (aktivnoš\u0107u) u podru\u010djima mozga zadu\u017eenim za bol.<\/p>\n Svaki raskid se smesta preobrati u patnju, \u010dija se silina izlije po celom telu.<\/p>\n Istra\u017eiva\u010di su prikupili uzorke sline 122 dobrovoljca da bi odredili koji vid pomenutog gena za bol imaju, a potom ustanovili odziv na odbijanje, i to na dva na\u010dina. Najpre su svi ispitanici popunili upitnik u kojem su, odgovaraju\u0107i na pitanja, sami procenjivali koliko su osetljivi na ne\u010dije odbijanje, a zatim su proverili ose\u0107anja (emocije) 31 osobe koje su bile isklju\u010dene iz prethodne grupe za vreme zabave.<\/p>\n Snimali su im glavu funkcionalnom magnetskom rezonancom (fMRI) u toku prividne (virtuelne) igre iz koje su bili odstranjeni, iako je re\u010deno da \u0107e preko Interneta u\u010destvovati sa ostalima. U suštini, bili su na po\u010detku uklju\u010deni, a naknadno prepušteni kompjuterskom programu kada su ostali u\u010desnici prestali da im šalju lopticu.<\/p>\n Šta je to otkriveno?<\/p>\n Va\u017eno za opstanak?<\/strong><\/p>\n Ispitanici s retkim oblikom „nasledne jedinice" OPRM1 koji su se u prethodnom ispitivanju pokazali osetljivijim na bol, ispoljili su povišenu osetljivost na odbacivanje i pove\u0107ano uznemirenje u delovima mozga povezanim s društvenim bolom, kada su bili izopšteni iz zajedni\u010dke igre, objašnjava Naomi Ajzenberg, jedna od dva predvodnika neobi\u010dnog prou\u010davanja.<\/p>\n Mada je ranije ukazivano da su opioidni peptidi upleteni u nastajanje društvene patnje – i potkrepljeno na opitnim \u017eivotinjama – nedavno je to prvi put u jednom nau\u010dnom istra\u017eivanju potvr\u0111eno i na ljudima! Sada je sasvim jasno: ose\u0107anje koje nekoga obuzme kada osoba što mu se dopada ostane hladna ili ne bude pozvan da igra košarku u školskom dvorištu, izvire iz istih podru\u010dja umirenih delovanjem prirodnog morfijuma.<\/p>\n Dokazana je, dakle, tajna veza gena za bol i duševne patnje u naro\u010ditim (ne)prilikama, kao što su prekidanje ljubavne veze ili društveno izopštenje. Izvesno je da su nevidljive niti koje nas povezuju s drugima, pojedincima i grupama, veoma bitne jer ne bismo posle razlaza toliko patili. Kako bi se to moglo protuma\u010diti?<\/p>\n Zato što su u ljudskom rodu društvene veze veoma bitne, u toku evolucije je, verovatno, nastalo svojevrsno ustrojstvo (mehanizam) ispoljavanja bola kojim su one oja\u010davane. \u010covek se doslovce ose\u0107ao ozle\u0111enim, ukoliko je bio odba\u010den. A da li je to imalo va\u017enu ulogu u opstanku naše vrste? Po svemu sude\u0107i, jeste. Da nije tako, zašto bismo patili?<\/p>\n Nalazi su obelodanjeni u uglednom ameri\u010dkom \u010dasopisu „Spisi Nacionalne akademije nauka".<\/p>\n