{"id":49992,"date":"2009-10-29T19:25:04","date_gmt":"2009-10-29T19:25:04","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=49992"},"modified":"2009-10-29T19:25:04","modified_gmt":"2009-10-29T19:25:04","slug":"internet-danas-slavi-40-rodendan-video","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2009\/10\/29\/internet-danas-slavi-40-rodendan-video\/","title":{"rendered":"Internet danas slavi 40. ro\u0111endan (video)"},"content":{"rendered":"
<\/embed><\/object><\/div>\n

Na današnji dan pre 40 godina izme\u0111u dva ra\u010dunara u Sjedinjenim Ameri\u010dkim Dr\u017eavama poslata je kratka poruka – "lo", iako je nakon dve sekunde veza pukla, internet je ro\u0111en.<\/p>\n

Semjuel Morze je 1844. godine u\u010dinio do tada nešto nezamislivo – telegrafskim aparatom, koga je prethodno izumeo i izradio, poslao je kratku poruku od Baltimora do Vašingtona koriste\u0107i svoju telegrafsku spravu i mre\u017eu kablova dugu 60 kilometara razapetu izme\u0111u dva ameri\u010dka grada. U kratkoj poruci poslata je re\u010denica iz Biblije: „Šta to beše Bo\u017eje delo?". <\/p>\n

125 godina kasnije, ta\u010dnije 29. oktobra 1969. godine, profesor Leonard Klajnrok sa ameri\u010dkog univerziteta Los An\u0111eles razmišljao je šta da pošalje kao prvu i istorijsku re\u010denicu u mre\u017ei koju su \u010dinila dva ra\u010dunara na dva ameri\u010dka fakulteta. <\/p>\n

"U kancelariji smo se nalazili samo programer i ja. Nismo imali kameru ili bilo šta \u010dime bismo zabele\u017eili taj istorijski trenutak. Nismo pripremili i osmislili neku zvu\u010dnu re\u010denicu poput ostalih. Nismo bili toliko pametni", izjavio je za nema\u010dki dr\u017eavni radio "Doj\u010de vele" sada 75-godišnji profesor, koji je prošle godine nagra\u0111en ameri\u010dkom Nacionalnom medaljom za nauku upravo za otkri\u0107e koje predstavlja temelj interneta. Eksperiment se nije odvijao kako je bilo zamišljeno. Klajnrok u po\u010detku nije uspeo da pove\u017ee ra\u010dunar sa Kalifornijskog univerziteta sa onim na univerzitetu Stenford u Severnoj Karolini. Prva veza izme\u0111u dva ra\u010dunara prekinuta je posle samo dve sekunde. Klajnrok je uspeo da pošalje tek dva slova – "lo". <\/p>\n

Ure\u0111aj koji je bio zadu\u017een za prenos prve poruke bio je veli\u010dine fri\u017eidera. Nije završio na otpadu, ve\u0107 se još uvek nalazi u maloj sobi na Kalifornijskom univerzitetu kao svedok vremena. <\/p>\n

Klajnrok ka\u017ee da današnji i najobi\u010dniji mobilni ure\u0111aji imaju više snage od tog ure\u0111aja. <\/p>\n

"Tako je ru\u017ean, a ujedno tako lep. On je moj dragi prijatelj. Uradio je ono što se od njega o\u010dekivalo. Kasnije su ure\u0111aji napredovali da bismo imali ono što danas zovemo – internet", rekao je Klajnrok. <\/p>\n

On isti\u010de da je svestan da je internet izrodio i neke ne\u017eeljene pojave poput kra\u0111e podataka ili de\u010dje pornografije, ali je uveren da njegove pozitivne strane nadmašuju one loše. <\/p>\n

"Ono što me najviše brine je \u010dinjenica da smo neke od tih stvari mogli da spre\u010dimo", izjavio je Klajnrok za nema\u010dki radio. <\/p>\n

Šta je sve prethodilo nastanku interneta kakav danas poznajemo:<\/strong> <\/p>\n

1969. – Dva ra\u010dunara sa dva odseka Kalifornijskog univerziteta povezana su u mre\u017eu ARPAnet, predhodnicu interneta <\/p>\n

– 1971. – Rek Tomlinson razvija elektronsku poštu za ARPAnet. Upravo je on tvorac znaka @. Popularnog "majmuna" osmislio je kako bi u adresi elektronske pošte razdvojio ime korisnika od imena ra\u010dunara. <\/p>\n

– 1973. – Mre\u017ea povezanih ra\u010dunara seli se preko Antlantika. Norveška je postala deo ARPAneta. Cilj je bio razmena podataka o mogu\u0107im potresima i nuklearnim eksplozijama sa SAD. Posle Norveške, u mre\u017eu ulazi Londonski univerzitet. <\/p>\n

– 1978. – Geri Tuerk šalje prvi "spam" (masovno distribuirana poruka koju niste \u017eeleli) u mre\u017ei ARPAnet. <\/p>\n

– 1984. – Broj umre\u017eenih ra\u010dunara prelazi 1.000. Japan stvara vlastitu mre\u017eu Junet, Velika Britanija razvija mre\u017eu Janet, a Sovjetski Savez Usenet. <\/p>\n

– 1985. – Stvoren je domen .com. Najstarija stranica sa tim domenom glasila je i još uvek glasi: symbolics.com. <\/p>\n

– 1989. – U Evropskoj laboratoriji za prakti\u010dnu fiziku (CERN) ra\u0111a se ideja o internetu kakav danas poznajemo – razmena celih dokumenata zajedno sa slikama pri \u010demu delovi dokumenta postaju linkovi. Nastaje format podataka HTML. <\/p>\n

– 1990. Pojavljuje se prvi internetski pretra\u017eiva\u010d nazvan Ar\u0107ie zahvaljuju\u0107 kanadskom studentu Alenu Emta\u017eu. <\/p>\n

– 1991. Nastaje prva internetska stranica, doduše siromašnog sadr\u017eaja. <\/p>\n

– 1996. Leri Pejd\u017e i Sergej Brin, studenti sa Univerziteta Stenford, po\u010dinju da rade na pretra\u017eiva\u010du koji prikazuje stranice prema njihovoj popularnosti i relevantnosti. Dve godine kasnije nastaje Google.<\/p>\n

24sata<\/em><\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Na današnji dan pre 40 godina izme\u0111u dva ra\u010dunara u Sjedinjenim Ameri\u010dkim Dr\u017eavama poslata je kratka poruka – "lo", iako je nakon dve sekunde veza pukla, internet je ro\u0111en. Semjuel Morze je 1844. godine u\u010dinio do tada nešto nezamislivo – telegrafskim aparatom, koga je prethodno izumeo i izradio, poslao je kratku poruku od Baltimora do […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-49992","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49992","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=49992"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49992\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=49992"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=49992"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=49992"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}