{"id":49989,"date":"2009-10-28T10:31:12","date_gmt":"2009-10-28T10:31:12","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=49989"},"modified":"2009-10-28T10:31:12","modified_gmt":"2009-10-28T10:31:12","slug":"zvakaca-guma-kao-dio-americke-istorije","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2009\/10\/28\/zvakaca-guma-kao-dio-americke-istorije\/","title":{"rendered":"\u017dvaka\u0107a guma kao dio ameri\u010dke istorije"},"content":{"rendered":"

List Njujork san<\/em> je davne 1890. pisao: "Novotarija se tako proširila da je nemogu\u0107e sresti \u017eenu ili muškaraca koji ne \u017eva\u0107u, u pozorištu, u crkvi, u tramvaju, na ulici, i to uprkos tome što je \u017evakanje, u suštini, vulgaran u\u017eitak, naro\u010dito u javnosti. Otkriva loše manire, oduzima dostojanstvo". <\/p>\n

Vulgarna ili ne, \u017evaka\u0107a guma se zadr\u017eala do današnjih dana. Iako njeni koreni se\u017eu u neke druge, drevne civilizacije, današnja industrija tog proizvoda rodila se u SAD, zahvaljuju\u0107i nekolicini Amerikanaca koji su, svaki pojedina\u010dno i u razli\u010ditim trenucima, došli do pravog recepta. <\/p>\n

Svetska industrija \u017evaka\u0107ih guma danas je vredna oko 19 milijardi dolara, samo ameri\u010dka skoro tri milijarde. Amerikanac u proseku \u017eva\u0107e oko tri stotine guma godišnje. Uz \u010dokoladu, \u017evaka\u0107a guma je jedan od najpopularnijih konditorskih proizvoda u svetu. <\/p>\n

Još u davnim vremenima i u raznim zemljama, ljudi su u\u017eivali u \u017evakanju ne\u010dega što je bilo nalik današnjoj \u017evaka\u0107oj gumi. Stari Grci su \u017evakali aromati\u010dnu smolu mastiksa, mrtvike, zimzelenog sredozemnog grma. <\/p>\n

Indijanski narodi su, u obe Amerike, hiljadama godina \u017evakali razne biljke. Svi iz istih razloga, uglavnom onih zbog kojih se i danas \u017eva\u0107e guma – da bi se zavarala glad ili \u017eedj, kao zubna higijena, za osve\u017eenje usta i daha. <\/p>\n

Kad su prvi Evropljani stigli u Ameriku, na podru\u010dje današnje Nove Engleske, od Vampanoag Indijanaca su brzo nau\u010dili da u\u017eivaju u smolastom soku omorike, kome su dodavali malo voska. <\/p>\n

D\u017eon Bekon Kertis je 1848. na tr\u017eište izbacio \u017evaka\u0107u gumu od soka omorike. Proizvodio ju je tako što je u kuhinjskim loncima svoje \u017eene iskuvavao smolasti sok, potom ga izlivao u hladnu vodu, da bi se stvrdnuo. <\/p>\n

No, prodaja tih njegovih dva santimetra dugih i santimetar širokih \u017evaka\u0107ih "štapi\u0107a", zamotanih u meki papir, nije baš dobro išla. Ali kad je 1850. svom proizvodu dodao parafin i še\u0107er, \u017evaka\u0107a guma je postala mnogo popularnija. <\/p>\n

\u017dvaka\u0107u gumu, medjutim, prvi zvani\u010dno patentira Vilijam Finli Simpl 1869, mada njegov proizvod nikad nije dospeo na tr\u017eište. Godine 1871. na scenu stupa Tomas Adams i patentira prvu mašinu za proizvodnju \u017evaka\u0107ih guma. <\/p>\n

Adamsova \u017evaka\u0107a guma, pod imenom tuti-fruti prva je guma koja se prodavala u automatima postavljenima na jednoj stanici podzemne \u017eeleznice Njujorka. Adams je bogat umro 1905. godine, ostavivši za sobom proizvod koji \u0107e uvek imati posebno mesto u istoriji Amerike. <\/p>\n

Godinu dana po Adamsovoj smrti, na tr\u017eištu se pojavljuje nova vrsta \u017evaka\u0107e gume – ona od koje mogu da se prave baloni. Bila je izum Franka Flera i njome su svi bili oduševljeni. <\/p>\n

"Ljudi su u kancelarijama \u017evakali, pravili balone i poskakivali od sre\u0107e", zabele\u017eio je jedan hrono\u010dar. <\/p>\n

Po\u010dela su i takmi\u010denja u duvanju balona. Prema Ginisovoj knjizi rekorda, najve\u0107i balon je napravila izvesna Susan Montgomeri iz Fresna, u Kaliforniji, 1994. godine, i to prre\u010dnika 58,5 centimetara. <\/p>\n

Kad je za vreme Drugog svetskog rata \u017evaka\u0107a guma dodata vojni\u010dkim obrocima, 150 milijardi ih je otišlo "u svet", jer su ameri\u010dki vojnici delili popularne "\u017evake" ljudima – od Evrope, preko Afrike, do Azije. <\/p>\n

Po zavrsetku Drugog svetskog rata, hemi\u010dari su naucili kako osnovnu gumenu bazu da zamene sinteti\u010dkim polimerima. Pojavljuju se \u017evake raznih oblika, boja i ukusa, sa ekstraktima mente i raznog vo\u0107a, sa i bez še\u0107era, one koje izbeljuju zube i one koje poma\u017eu odvikavaju od pušenja… Samo u SAD se proizvodi i kupuje više od hiljadu vrsta. <\/p>\n

Istra\u017eivanja pokazuju da ljudi \u017eva\u0107u više kad su nervozni i u teškim i teskobnim trenucima i vremenima. U svetu, u kojem teskoba stalno vreba i napetost ne popušta, za \u017evaka\u0107u gumu nema zime. <\/p>\n

Beta<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

List Njujork san je davne 1890. pisao: "Novotarija se tako proširila da je nemogu\u0107e sresti \u017eenu ili muškaraca koji ne \u017eva\u0107u, u pozorištu, u crkvi, u tramvaju, na ulici, i to uprkos tome što je \u017evakanje, u suštini, vulgaran u\u017eitak, naro\u010dito u javnosti. Otkriva loše manire, oduzima dostojanstvo". Vulgarna ili ne, \u017evaka\u0107a guma se zadr\u017eala […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-49989","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49989","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=49989"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49989\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=49989"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=49989"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=49989"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}