Godine 2050. u januaru \u0107e cvetati trešnje i kruške, zato što \u0107e prole\u0107e te godine na planeti po\u010dinjati usred zime, krajem januara! Na ovo upozorava studija Kraljevskog botani\u010dkog vrta iz Edinburga u Škotskoj. <\/p>\n
Upozorenje o pomeranju prole\u0107a se naro\u010dito odnosi na priobalna podru\u010dja, ali \u0107e i na kontinentima godišnja doba po\u010dinjati ranije. U studiji o uticaju globalnog zagrevanja na prole\u0107no cvetanje, njeni autori – matemati\u010dar sa Univerziteta "Moneš", Malkom Klark i prof. Roj Tompson, geofizi\u010dar sa Edinburškog univerziteta uporedili su podatke koji datiraju iz kasnog 19. veka sa današnjim podacima, \u017eele\u0107i da poka\u017eu uticaj globalnog zagrevanja i da predvide efekat daljeg zagrevanja na \u017eivot biljaka do 2080. godine. Oni su istra\u017eivali iz starih zapisa Kraljevske botani\u010dke bašte Edinburga, koji datiraju iz 1850. godine i uzimali podatke o klimi Edinburga još iz 1775. godine. Uz ove informacije ispitivali su reakcije 79 vrsta biljaka na temperaturu vazduha. Ispostavilo se da za svaki stepen za koji se klima zagreje, prole\u0107no cvetanje \u0107e po\u010deti oko 11 dana ranije. Što se ti\u010de okeanske klime, njihov model predvi\u0111a pomeranja u botani\u010dkoj sezoni u rasponu od 16 dana na po\u010detku prole\u0107a i 12 dana krajem prole\u0107a. Kad je u pitanju kontinentalna klima, predvi\u0111anja se kre\u0107u u rasponu od sedam dana na po\u010detku prole\u0107a i 11 dana na kraju ovog godišnjeg doba. <\/p>\n
– Iako se studija zasniva na biljnom svetu u Škotskoj, naši fenološki modeli primenjuju se širom regiona na stotine hiljada kvadratnih kilometara – rekao je Klark. <\/p>\n
Studija Klarka i Tompsona zasniva se na \u010dinjenici da biljke kontrolišu vreme cvetanja prilago\u0111avaju\u0107i se lokalnom vremenu i klimi i da je tokom prošlog veka od globalnog zagrevanja sve ve\u0107a koncentracija ugljen-dioksida u atmosferi, što je rezultiralo lokalnim klimatskim promenama koje \u0107e biti sve ve\u0107e. <\/p>\n
Iako najave o ranijem dolasku prole\u0107a zvu\u010de primamljivo, nau\u010dnici ka\u017eu da \u0107e promene u botani\u010dkom kalendaru izazvati brojne negativne propratne pojave. Javi\u0107e se problemi sa oprašivanjem tih prerano procvetalih biljaka zato što insekti i \u017eivotinje koje ih oprašuju ne reaguju na toplotu, ve\u0107 na du\u017einu dana. Probleme bi mogle imati ptice i insekti koji se hrane polenom i biljkama. <\/p>\n
– Ne samo da je primetno ranije pucanje leda na rekama i topljenje gle\u010dera, ve\u0107 se i ranije pojavljuju insekti, ptice pola\u017eu jaja ranije i ranije cvetaju biljke – rekao je Klark. <\/p>\n
Prema procenama stru\u010dnjaka, svet \u0107e se za 40 godina zagrejati dva stepena, a svaki dodatni stepen zagrevanja zna\u010di 16 dana raniji dolazak prole\u0107a. <\/p>\n
Globalno bi zagrevanje izazvalo pravi haos i u vinogradarstvu i vinarstvu. Zbog viših temperatura u gro\u017e\u0111u \u0107e se prerano stvarati še\u0107er, pre nego što bude spremno za berbu. To mo\u017ee loše uticati na aromu vina i koli\u010dinu alkohola u njemu. Za šume, samo nedelju dana razlike do po\u010detka rasta, \u010dini veliku razliku, u "proizvodnji" drveta. <\/p>\n
Koriste\u0107i svoje rezultate Tompson i Klark su izradili globalnu mapu koja pokazuje neusaglašenost biljnog i \u017eivotinjskog sveta u 2080. godini. Mapa pokazuje da \u0107e pomorsko podneblje, uklju\u010duju\u0107i zapadnu Evropu, ameri\u010dku atlantsku obalu, Novi Zeland, \u010cile i severnu Afriku biti najviše pogo\u0111eno kako njihov botani\u010dki kalendar bude sna\u017enije odstupao u odnosu na godišnja doba. <\/p>\n