Dobili ste otkaz, izgubili ste ku\u0107u, istopila vam se sva štednja! Ali udrite brigu na veselje, još ste zdravi, je li tako?<\/p>\n
Zapravo, verovatno je tako i mo\u017eete o\u010dekivati da vam se zdravstveno stanje \u010dak i poboljša!<\/p>\n
Istra\u017eiva\u010di su, kako piše \u010dasopis Sajens, ustanovili da su, istorijski posmatrano, Amerikanci bili mnogo zdraviji za vreme Velike depresije tridesetih godina prošlog veka kao i u toku drugih ekonomskih i društvenih neda\u0107a nego što su u vreme ekonomskog prosperiteta. I uvereni su da \u0107e se taj trend odr\u017eati i sada…<\/p>\n
Mnogi ljudi Veliku depresiju povezuju sa slikom bledog, mršavog, odrpanog \u010doveka koji stoji u kilometarski dugom redu da bi dobio komad hleba. Na vrhuncu depresije 1932. godine nezaposlenost je dostigla 23 odsto a bruto doma\u0107i proizvod(GDP) je smanjen za 14 odsto.<\/p>\n
Ali uprkos tim neda\u0107ama, prose\u010dni Amerikanac je bio zdraviji u tom periodu nego u vreme ekonomskog buma koji je prethodio recesiji ali i u fazi kasnijeg oporavka – otkrili su sociolozi Hoze Tapia Granados i Ana Diez-Ruo sa Univerziteta Mi\u010digen u En Arboru.<\/p>\n
Ovo dvoje sociologa istra\u017eivali su, istorijski, \u017eivotni vek i mortalitet kao i porast GDP i stopu nezaposlenosti.<\/p>\n
Usredsredili su se na period od 1920. do 1940. godine koji je obuhvatio i godine Velike depresije(1930. do 1933.), par godina manje oštre recesije i nekoliko godina sna\u017enog ekopomskog rasta.<\/p>\n
Šest naj\u010deš\u0107ih uzroka smrti u to doba bili su kardiovaskularne i bolesti bubrega, grip i upala plu\u0107a, rak, tuberkuloza, saobra\u0107ajne nesre\u0107e i samoubistva.<\/p>\n
Nau\u010dni tim Hoze Granadosa otkrio je obrnutu srazmeru izme\u0111u ekomskog ozdravljenja i javnog zdravlja: \u017eivotni vek je bivao kra\u0107i u vreme ekonomskog prosperiteta a du\u017ei za vreme recesije. Me\u0111utim, smrtnost je imala tendenciju da raste u vreme prosperiteta i da opada u vreme recesije!<\/p>\n
Kao razlog za ovaj apsurd sociolozi navode \u017eivotni standard: u vreme ekonomskog blagostanja ima se više para pa \u010dovek i bolje jede, i to hranu koja je sve druge sem zdrava, \u017eivi se da bi se jelo dok se u recesiji i depresiji jede malo, skromno – da bi se pre\u017eivelo.<\/p>\n
Smrtnost povezana sa gripom i upalom plu\u0107a, na primer, opala je sa 150 na 100.000 stanovnika u 1929. godini na 100 na isti broj stanovnika u 1930. godini – saopštili su istra\u017eiva\u010di u Spisima nacionalne akademije nauka SAD.<\/p>\n
Posebno je zanimljiv podatak da je jedino samoubistvo bilo izvor smrtnosti u porastu u periodu ekonomskih neda\u0107a.<\/p>\n
Što se \u017eivotnog veka ti\u010de, šablon je bio posebno jasan me\u0111u "nebelcima: izme\u0111u 1921. i 1926. godine, u periodu ekonomskog rasta, \u017eivotni vek je u nebela\u010dkoj muškoj populaciji skra\u0107en za 8.1 godinu i 7.4 godina u nebela\u010dkoj \u017eenskoj populaciji.<\/p>\n
U periodu Velike deptresije, s druge strane, \u017eivotni vek u bela\u010dkoj populaciji produ\u017een je za osam godina! Postavlja se pitanje – zašto? Istra\u017eiva\u010di jošu vek nemaju dovoljno podataka da bi mogli dati potpun odgovor.<\/p>\n
Neka dosadašnja istra\u017eivanja navodila su uverljive mehanizme: ekonomski bum je, uz obilje hrane, omogu\u0107avao pušenje \u017eenama i muškarcima, ljudi su manje spavali i do\u017eivljavali više stresova na poslu. Re\u010d je, dakle, o faktorima koji ozbiljno uti\u010du na zdravlje.<\/p>\n
Tome treba dodati i gubljenje \u017eivota u saobra\u0107ajnim nesre\u0107ama i pogibijama u fabrikama i na gradilištima koji naglo rastu u periodu ekonomskog rasta. Za sociologa Tapia Granadosa zna\u010dajan faktor je i društvena podrška jer recesija ljude pribli\u017eava jedne drugima pa su osobe sa naklonjenim im okru\u017eenjem uglavnom zdravije.<\/p>\n
Jedan od razloga da najnovija otkri\u0107a mo\u017eda nekome izgledaju tako kontraintuitivna le\u017ei u \u010dinjenici da je lako navesti primere osoba koje su oboljevale u toku recesije.<\/p>\n
"Neki su ostali bez posla pa su, u o\u010dajanju, ‘zagrlili’ bocu \u017eestokog pi\u0107a i time naneli ozbiljnu štetu sopstvenom zdravlju" – smatra Kristofer Ram, profesor ekonomike zdravstva sa Univerziteta Severne Karoline u Grinsborou.<\/p>\n
Me\u0111utim,ove dramati\u010dne pri\u010de ništa ne ka\u017eu o krupnim posledicama koje recesija ostavlja na \u010ditavo stanovništvo.<\/p>\n
Tako neka najnovija istra\u017eivanja tako\u0111e ukazuju da se zdravlje ukupne populacije poboljšava u vreme ekonomskih neda\u0107a – podse\u0107a profesor Stiven Bezruška, lekar i stru\u010dnjak za javno zdravlje sa Univerziteta Vašington u Sijetlu.<\/p>\n
To ipak nije sveobuhvatna studija koja se bavi Velikom depresijom. Ali posmatrana zajedno, sva istra\u017eivanja ipak ukazuju da je GDP bitna komponenta u merenju dobrobiti jednog društva – zaklju\u010duje \u010dasopis Sajens.<\/p>\n