Ve\u0107ina je sklona da veruje da je te\u017eina uglavnom stvar volje i da svi mogu da ve\u017ebaju i izbegavaju slatkiše i u\u017eivanje u ve\u0107im koli\u010dinama hrane. Naravno, samo ako to zaista i \u017eele. Na\u017ealost, takvih je malo. <\/p>\n
Ameri\u010dki psiholozi su utvrdili da \u0107e se ve\u0107ina ljudi, koji su sebe naterali da tr\u010de sat vremena, posle toga po\u010dastiti nekim slasnim zalogajem pre nego zelenom salatom. Retki su oni koji su uspešni i dosledni u samokontroli. <\/p>\n
Ali, da ne bude zabune, ve\u017ebanje ima mnogo prednosti: osim što poboljšava zdravlje srca, popravlja i mentalno zdravlje, kao i kognitivne sposobnosti. Novija istra\u017eivanja su pokazala da starije osobe koje ve\u017ebaju bar jednom nedeljno imaju 30 odsto bolje kognitivne funkcije od onih koje ne ve\u017ebaju. <\/p>\n
Neka ameri\u010dka ispitivanja su ipak donela iznena\u0111uju\u0107e rezultate. Naime, u jednom istra\u017eivanju gojazne \u017eene su bile podeljene u grupe. Deo njih dobio je vrlo zahtevan program ve\u017ebi, deo manje zahtevan, a deo je samo dr\u017eao dijetu bez ve\u017ebanja. <\/p>\n
Otkriveno je da \u017eene koje su imale najzahtevniji program ve\u017ebi nisu ništa više smršale od \u017eena koje su imale manje zahtevan program ili uopšte nisu ve\u017ebale. <\/p>\n
"Ljudi \u010desto sami sebi štete, jer nakon ve\u017ebi jedu pogrešnu hranu. Misle da ako su potrošili puno kalorija na ve\u017ebanju mogu sebi da dopuste \u010dokoladu, \u010dime ponište sav svoj trud", izjavio je dr. Timoti \u010car\u010d, sa univerziteta u Luizijani. <\/p>\n
Do sli\u010dnih zaklju\u010daka došlo je i istra\u017eivanje sprovedeno na univerzitetu u Lidsu. Utvr\u0111eno je da su ljudi koji su ve\u017ebali pod nadzorom pove\u0107ali unos hrane u organizam i to uglavnom štetne hrane, a izbacili vo\u0107e i povr\u0107e. <\/p>\n
Uz to, pokazalo se da fizi\u010dke ve\u017ebe ipak ne mogu da sagore onoliko kalorija koliko bismo mi to \u017eeleli. Tridesetogodišnja \u017eena, teška 70 kg, da bi sagorela 360 kalorija iz samo jednog pojedenog kola\u010da s borovnicima, trebalo bi da 33 minuta d\u017eogira, ili 66 minuta kosi travu, ili 92 minuta usisava. <\/p>\n
Najnovija otkri\u0107a mogla bi da donesu novi pogled na dosad preporu\u010divani stil \u017eivota, navodi se na sajtu www.tportal.hr. S obzirom da je gojaznost danas u svetu veliki problem, a preti da \u0107e u bliskoj budu\u0107nosti biti još ve\u0107i, fokus stru\u010dnjaka sada je preba\u010den na mast u telu. <\/p>\n
Istra\u017eivanja pokazuju da masti imaju znatno va\u017eniju ulogu nego što se dosad mislilo. Masti proizvode više od stotinu razli\u010ditih hemijskih signala i hormona. Nau\u010dnici s Harvarda veruju da bi se moglo manipulisati mastima u telu u našu korist. <\/p>\n
U ljudskom organizmu postoji tzv. sme\u0111a mast koja je zdravija od bele, jer br\u017ee sagoreva energiju. Nau\u010dnici su otkrili da postoje podru\u010dja gde se mešaju sme\u0111a i bela mast i smatraju da bi to mogao biti klju\u010d br\u017eeg sagorevanja kalorija. <\/p>\n