Prema nedavno objavljenoj studiji Evropske unije, najviše se radi u Rumuniji. Najviše radnih sati godišnje ina\u010de imaju zaposleni u zemljama isto\u010dne Evrope, gde se oduvek radilo mnogo više nego na Zapadu. Me\u0111utim nedavno su se i Nemci pridru\u017eili grupi zemalja gde se radi najdu\u017ee. <\/p>\n
Zaposleni u Rumuniji u proseku rade 41,8 sati nedeljno, a na lestvici posle njih slede \u010ceška, Letonija, Poljska i Austrija, gde se nedeljno radi desetak sati manje. Iznena\u0111enje sti\u017ee iz Nema\u010dke, gde su su evropski stru\u010dnjaci utvrdili da zaposleni provode na svojim radnim mestima 41,5 sati, tako da se ova zemlja uvrstila me\u0111u najvrednije u Evropi. Prosek za Evropsku uniju je 40,4 sata. <\/p>\n
Estonci kao Japanci<\/strong><\/p>\n Pre šest godina statisti\u010dari su utvrdili da se tada u Nema\u010dkoj radilo \u010ditavih 1,6 sati manje nego što se radi danas. Taj podatak je posebno iznervirao sindikalce, jer to zna\u010di da zaposleni rade znatno više nego što je dogovoreno u sporazumima poslodavaca i zaposlenih. Prema dogovoru, Nemci bi zapravo trebalo da budu na dnu evropske liste, sa 37,6 radnih sati nedeljno. Drugim re\u010dima, u Nema\u010dkoj se mnogo više radi prekovremeno, i mnogi ne shvataju ozbiljno sindikalne odredbe o radnom vremenu, kako me\u0111u radnicima, tako i me\u0111u poslodavcima. Evropski statisti\u010dari utvrdili su da se najmanje radi u Francuskoj (38,4 sata nedeljno) i u Belgiji (38,6).<\/p>\n Ipak, uprkos \u010dinjenici da Nemci rade sve više, kako nedeljno, tako i po ukupnom broju radnih sati u godini, ova nacija ima privilegiju kakvom se mo\u017ee ponositi malo koji zaposleni u Evropskoj uniji, a to je rekordni broj dana godišnjih odmora i praznika. U Nema\u010dkoj se odmara 30 dana i povrh toga imaju i 10,5 dana raznih praznika. Kod odmora je najuo\u010dljivija razlika izme\u0111u „starih" i „novih" zemalja \u010dlanica: iako je evropski prosek 23,7 dana odmora i 10,4 dana praznika, u „starim" zemljama odmor traje 25,9 dana, a u bivšim socijalisti\u010dkim rajevima radni\u010dke klase odmor traje 20,9 dana u godini. Za Estoniju se mo\u017ee re\u0107i da tamo vladaju japanski radni uslovi. Tamo zaposleni dobijaju pla\u0107eno samo 20 radnih dana odmora godišnje i imaju još devet dana što verskih, što dr\u017eavnih praznika.<\/p>\n Britanci ne rade petkom<\/strong><\/p>\n Zanimljiva pojava u Velikoj Britaniji, pokazuju istra\u017eivanja, jeste da poslednjeg radnog dana u nedelji ispred ra\u010dunara u kancelarijama sedi sve manje zaposlenih. Sve više rukovodilaca dozvoljava klizno radno vreme, a mnogo radnika po pravilu petkom ne ide na posao. To omogu\u0107ava i tehnološki napredak, zahvaljuju\u0107i kome zaposleni mogu da obavljaju veliki deo poslova od ku\u0107e ili sa bilo kog mesta na kome se nalaze, zahvaljuju\u0107i „pametnim" mobilnim telefonima i prenosivim ra\u010dunarima. Pored toga, istra\u017eivanje koje je u malim i srednjim preduze\u0107ima sproveo sajt „Euroofis" je pokazalo da \u010ditavih 41 odsto ispitanika redovno petkom be\u017ei sa posla bez znanja šefa. Ako su u petak ljudi izostali iz firme bez „blagoslova" nadre\u0111enog, to odmah zna\u010di više obaveza za one koji petkom dolaze na posao.<\/p>\n Stefan Alambritis iz Udru\u017eenja malih preduze\u0107a tvrdi da prihvatanje „neradnog petka" nije dobar trend. Odsustvo nekih ljudi zna\u010di ve\u0107i stres za zaposlene koji pošteno dolaze na posao svakoga dana u nedelji. Oni moraju da prihvate gomilu obaveza umesto kolega koji u\u017eivaju kod ku\u0107e ili negde drugde. Britanska privredna komora je sprovela istra\u017eivanje \u010diji rezultati su pokazali da je 84 odsto poslodavaca raspolo\u017eeno da prilikom prijema radnika ponudi slobodniji re\u017eim rada. S obzirom na nove tehnologije, mnogim firmama odgovara da zaposleni nisu u petak u kancelariji, ukoliko rade na nekom drugom mestu – bilo na putu ili kod ku\u0107e. <\/p>\n