Novi o\u017eiljak na Jupiteru, veliki kao naša planeta, nastao je nedavno stropoštavanjem ogromnog komada leda ili zalutale komete. Koliko smo bezbedni od sli\u010dnih nebeskih udara? <\/p>\n
Jupiter i sve\u017ea mrlja (Foto NASA) Sve\u017ei o\u017eiljak na Jupiterovom licu uznemirio je astronome, a mogao bi, bogme, i ljudski rod. Nau\u010dnici iz Laboratorije za mlazni pogon u Pasadeni (u sastavu NASA) potvrdili su da je radoznali nebeski osmatra\u010d iz Australije (Antoni Vesli) nedavno spazio mrlju, veliku kao Zemlja, nastalu stropoštavanjem ogromnog komada leda ili zalutale repatice.<\/p>\n
Da li je nas najve\u0107a planeta u Sun\u010devoj porodici, po ko zna koji put, spasila istrebljenja?<\/p>\n
Li Fle\u010der iz doti\u010dne istra\u017eiva\u010dke ustanove objašnjava da smo, i ne znaju\u0107i za to, prisustvovali strašnom doga\u0111aju koji bi na Zemlji izazvao istinsku pustoš.<\/p>\n
Obavešteni \u010ditaoci prizva\u0107e u se\u0107anje da se pre deceniju i po na najve\u0107u planetu u Sun\u010devoj porodici (11 puta krupniju od naše) obrušio 21 ostatak komete Šumejker-Levi9, što je ubrzo posvedo\u010deno televizijskom slikom. Pretpostavljalo se da su takve pojave prili\u010dno retke, odjednom se – iz malo znanih razloga – ispostavlja da predvi\u0111anje nije ta\u010dno!<\/p>\n
Gomilanje amonijaka<\/strong><\/p>\n Niko nije video kada je kamen\u010dina bu\u0107nula, ali su astronomi br\u017ee-bolje pohitali da tamo upere svoje "nebeske dalekozore" upinju\u0107i se da, gledaju\u0107i u mrešaknje vode, odgonetnu šta se to zbilo.<\/p>\n Ve\u0107 je izra\u010dunato da je nepoznata gromada iznosila u pre\u010dniku od 80 do 160 kilometara i da se blizu ju\u017enog pola gasnog diva zarila brzinom od 50 do 100 kilometara u sekundi. Astronomi su za sekundu uo\u010dili trag koji je vidljiv, najmanje, sedmicu-dve. Toplotni snimci koje je na\u010dinila NASA prikazuju otisak bele boje, na osnovu \u010dega se zaklju\u010duje da je tresak skon\u010dao u donjim slojevima atmosfere.<\/p>\n Jupiter je peta po redu planeta od Sunca, veoma \u017eivopisnih boja zato što je sa\u010dinjen od 86 odsto vodonika i 14 odsto helijuma, uz veoma malo metana, amonijaka, vode, etana, germanijuma, ugljenmonoksida… Temperatura u najvišim delovima oblaka spusti se do 145 Celzijusovih stepeni ispod nule, bli\u017ee središtu je kudikamo toplije, a u samom jezgru \u017eiva se popne na, \u010dak, 24.000 stepeni, što je vrelije nego na površini Sunca! Najupe\u010datljivija spoljašnja oznaka po kojoj ga prepoznaju zove se "Velika crvena mrlja", tri puta ve\u0107a od Zemlje, vrtlog gasa koji se na ivicama obr\u0107e brzinom oko 360 kilometara na sat. U me\u0111uvremenu se, izgleda, donekle smanjila.<\/p>\n Posmatra\u010di su minulih dana zapazili naznake gomilanja amonijaka u gornjim slojevima, u koli\u010dinama koje premašuju uobi\u010dajene. Nešto sli\u010dno prime\u0107eno je kada su se oburvali otpaci komete 1994. godine.<\/p>\n Koliko je sudar uticao na Jupiter?<\/p>\n Kosmi\u010dki usisiva\u010d<\/strong><\/p>\n Zanimljivo je da se d\u017einovska planeta ponaša poput "kosmi\u010dkog usisiva\u010da" privla\u010de\u0107i i gutaju\u0107i svakojake otpatke koji unaokolo lutaju: naj\u010deš\u0107e repatice koje su se zaputile ka našoj zvezdi iz najudaljenih kutaka Sun\u010devog sistema (prete\u017eno iz Kajperovog pojasa na samom rubu) i ostatke preostale nakon oblikovanja planeta i njihovih satelita. Svojom mo\u0107nom privla\u010dnom silom (gravitacijom) dose\u017ee veoma daleko i uvla\u010di sve što mu se dovoljno pribli\u017ei izigravaju\u0107i, u stvari, uvek budnog Zemljinog zaštitnika.<\/p>\n Da je volšebnim slu\u010dajem uleteo u putanju naše planete, kru\u017ee\u0107i oko Sunca kao \u010detvrta po redu, teško da bi se ikakav \u017eivot za\u010deo na Zemlji. Kao na svojevrsnom svemirskom strelištu, stalno bi je zasipali zalutali asteroidi i komete prire\u0111uju\u0107i joj svakih nekoliko godina ili stole\u0107a "sudnji dan" nalik vremenu kada je bila mlada i bez vazdušnog ogrta\u010da. U najranijem razdoblju ona je \u010desto bila izlo\u017eena neprekidnoj kosmi\u010dkoj paljbi, sada ve\u0107ina ovih "kosmi\u010dkih uljeza" sagori pre nego što stigne do tla.<\/p>\n Nau\u010dnici su uveliko zaokupljeni procenjivanjem koliki su izgledi da Zemlju zvekne ove\u0107a "kosmi\u010dka gromada": ozbiljni prora\u010duni nagoveš\u0107uju da \u0107e joj se 13. aprila 2029. najviše prima\u0107i, a mo\u017eda je i pogoditi, asteroid pre\u010dnika 400 metara. Ukoliko nas takav udes zadesi, divljanje cunamija iz 2005. li\u010di\u0107e na de\u010dju igru (250.000 \u017ertava). Za kakvu-takvu utehu: izbe\u0107i \u0107emo "smak sveta".<\/p>\n Verovatno\u0107a je znatno ve\u0107a nego kada je, pre nešto manje od 50.000 godina, kudikamo manja stena, jedva 20 metara široka, izdubila nadaleko poznati Veliki krater u Arizoni (SAD) ili od još nerazjašnjene eksplozije u vazduhu 1908. iznad Sibira, koja je pokosila 2.000 kvadratnih kilometara šuma.<\/p>\n Odalami li svom silinom našu planetu, oslobodi\u0107e 1.600 megatona energije, a to uveliko prevazilazi razornu snagu najja\u010dih zemljotresa do naših dana. Drugim re\u010dima, izgleda\u0107e kao da se odjednom sru\u010dilo, najmanje, milion atomskih bombi ba\u010denih na Hirošimu!<\/p>\n