\u017dene se loše orijentišu, muškarci se te\u017ee izra\u017eavaju, one imaju bolju mo\u0107 zapa\u017eanja, oni talenat da sagledaju celinu, \u017eene vole da \u0107askaju i prepri\u010davaju i najsitnije detalje, a oni su škrti na re\u010dima.<\/p>\n
Medicinsko objašnjenje za muško-\u017eenske razlike – re\u010d je o druga\u010dijoj neurološkoj konfiguraciji.<\/p>\n
Njega zavede ono što vidi, nju ono što oseti<\/strong><\/p>\n "Kad muškarcu poka\u017eete fotografiju \u017eene koja mu se dopada, podru\u010dje mozga odgovorno za vid odmah se ‘zapali’, istovremeno, zona povezana sa erekcijom radi sto na sat", objašnjava ameri\u010dki antropolog Helen Fišer.<\/p>\n Nasuprot tome, pred neutralnom fotografijom (pejza\u017ea ili neprivla\u010dne \u017eene) aktivira se samo mo\u017edana zona u kojoj se nalaze centri za vid. Kako isti test deluje na \u017eene? Crvena lampica pali se u delu mozga odgovornom za pa\u017enju, emocije, motivaciju i memoriju.<\/p>\n On se mu\u010di da na\u0111e re\u010di, ona je maher za \u0107askanje<\/strong><\/p>\n "Ta\u010dno je da devoj\u010dice pre progovore nego de\u010daci, jasnije izgovaraju glasove i sastavljaju slo\u017eenije re\u010denice", tvrdi Helen Fišer. Istra\u017eivanja potvr\u0111uju i da \u017eene imaju lepši stil izra\u017eavanja, bolji ose\u0107aj za odabir re\u010di i konstrukciju re\u010denice. Kod \u017eena, dok govore, rade obe hemisfere mozga, dok je kod muškaraca anga\u017eovana samo leva strana. To bi tako\u0111e moglo da objasni i \u010dinjenicu da su smetnje u govoru ili \u010ditanju mnogo re\u0111e kod \u017eena.<\/p>\n On sagledava panoramu, ona zumira stvari 200 posto<\/strong><\/p>\n "Muškarac nije sposoban da prona\u0111e še\u0107er ako na stolu stoji još nešto", šali se francuski doktor Patrik Lemoan. Ovo je mo\u017eda preuveli\u010dano sagledavanje problema, ali nije neta\u010dno. Po teoreti\u010darima evolucije, to je rezultat drevnog nasle\u0111a bivših ratnika-lovaca. Muškarac je nekad bio prinu\u0111en da gleda na preriju s visine, kao celinu, kako bi izdaleka uo\u010dio neprijatelja.<\/p>\n Sagledavanje celine, koje bolje ide muškarcima, u stvari je trag tog vremena u savremenoj epohi. Iako neurologija ne objašnjava baš sve, neke nau\u010dne studije potvrdile su da se muškarci "gube" pred zavodljivom \u017eenom, ne prime\u0107uju\u0107i pri tom detalje, dok \u017eene odmah detektuju sitnicu koja obara s nogu ili, naprotiv, kvari sve.<\/p>\n On u glavi ima GPS, njoj treba kompas<\/strong><\/p>\n Desnu hemisferu, odgovornu za prostornu spoznaju i globalno rezonovanje, mnogo više koriste muškarci. \u017dene više koriste levu hemisferu, specijalizovanu za jezik i analiti\u010dko rezonovanje.<\/p>\n "Muški ose\u0107aj za orijentaciju povezan je sa specifi\u010dnom koncentracijom bele mase", objašnjavaju ameri\u010dki neuropsihijatri Rakel i Ruben Gur. Loš u\u010dinak \u017eenskog unutrašnjeg kompasa, paradoksalno, jeste posledica jedne prednosti: \u017eene imaju 15 posto više sive mase u odnosu na muškarce.<\/p>\n Sivu masu \u010dine tela nervnih \u0107elija, pa nam taj bonus od 15 posto olakšava da memorišemo, analiziramo i raš\u010dlanjujemo "sto na sat" sve što nam se pojavi pred o\u010dima. Tako se \u017eene vrlo lako sete gde se nalazi neki predmet, dok muškarcima to teško polazi za rukom. Me\u0111utim, ovaj adut ne olakšava \u017eenama poimanje prostora.<\/p>\n On je sposoban samo za jednu radnju, ona je "multifunkcionalna"<\/strong><\/p>\n Ako \u010dita novine, beskorisno je predlagati mu gde biste mogli da iza\u0111ete na ve\u010deru. Zbog specifi\u010dne mo\u017edane konfiguracije, on mo\u017ee da se koncentriše na samo jednu stvar. Po nekim nau\u010dnicima, to je rezultat razlike u gustini snopova vlakana koji povezuju dve hemisfere.<\/p>\n Guš\u0107i u \u017eenskom mozgu, taj snop istovremeno aktivira više mo\u017edanih zona, omogu\u0107avaju\u0107i tako realizaciju više aktivnosti. Ali, neka druga istra\u017eivanja dala su druga\u010dije objašnjenje: dok sluša nekog, muškarac koristi samo jednu hemisferu, a \u017eena obe.<\/p>\n On rešava jedna\u010dine, ona ima digitron u glavi<\/strong><\/p>\n \u017denski mozak snabdeven je digitronom koji slu\u017ei za izra\u010dunavanje kalorija ili popusta na rasprodajama, ali ne i za postizanje zadivljuju\u0107ih uspeha u oblasti kvantne fizike! Ova konstatacija zasnovana je na rezultatima ispita iz matematike, obaveznog za ameri\u010dke maturante. Tokom 20 godina, rezultat je bio nepromenljiv: de\u010daci su rešavali neverovatno komplikovane jedna\u010dine. U\u010denice su, me\u0111utim, pokazivale više uspeha u ra\u010dunanju "iz glave".<\/p>\n Uprkos svim ovim istra\u017eivanjima, neki nau\u010dnici smatraju da je funkcionisanje mozga individualno i da postoje velike razlike i kod osoba istog pola. Oni su dokazali da svaka osoba na razli\u010dit na\u010din aktivira svoje mre\u017ee neurona nezavisno od toga što su predmeti opa\u017eaja isti.<\/p>\n Mozak pod lupom<\/strong><\/p>\n Ta\u010dno je da je muški mozak ve\u0107i od \u017eenskog, što je i logi\u010dno, jer i veli\u010dina drugih organa zavisi od te\u017eine tela. Ali, ne postoji nikakva veza izme\u0111u intelektualnih kapaciteta i zapremine mozga, insistira Ketrin Vidal. Ajnštajnov mozak je, uostalom, bio za 10 posto manji od prose\u010dnog. Danas znamo da za intelektualne kapacitete nije bitan broj neurona, ve\u0107 tip i broj veza koje se uspostavljaju izme\u0111u njih.<\/p>\n