Engleski d\u017eentlmen, umetni\u010dki savetnik kraljice Elizabete Druge i sovjetski špijun Entoni Blant napisao je u svojoj autobiografiji da je odavanje britanskih tajni vlastima u Kremlju njegova "najve\u0107a greška u \u017eivotu".<\/p>\n
Blant je memoare završio neposredno pred smrt 1983. godine, a oni su objavljeni u \u010detvrtak. Britanska biblioteka dobila je rukopis 1984, ali pod uslovom da budu objavljeni posle 25 godina.<\/p>\n
Postojanje rukopisa nije bilo tajna, ali on nikada nije izašao u javnost. Sada, kada je objavljen, verovatno \u0107e razo\u010darati istori\u010dare jer ne sadr\u017ei nikakva senzacionalna otkri\u0107a.<\/p>\n
Umetni\u010dki kriti\u010dar Brajan Sjuel, koji je poznavao Blanta, rekao je da je dokument razo\u010daranje, odnosno "pokvašeni vatromet". On je objasnio da Blant zbog lošeg glasa na kome je bio nije mogao da detaljnije istra\u017ei doga\u0111aje o kojima je pisao.<\/p>\n
"Nije mogao da u\u0111e u novinske biblioteke. Niko nije \u017eeleo da mu pomogne. Na kraju je jednostavno odustao, a šira slika nije ni izbliza igde zapisana", rekao je Sjuel za Asošijejted pres.<\/p>\n
Novih detalja u knjizi je jako malo, ali Blant je opisao kako je bio regrutovan u sovjetsku tajnu slu\u017ebu.<\/p>\n
Blant je bio ozloglašeni "\u010detvrti \u010dovek" u mre\u017ei Britanaca više klase koji su špijunirali za Sovjetski Savez. On, Gaj Bard\u017eis, Kim Filbi i Donald Meklin bili su studenti na univerzitetu u Kembrid\u017eu tokom tridesetih godina prošlog veka, a u špijuna\u017eu su ušli iz idealisti\u010dkih razloga, podstaknuti borbom protiv fašizma.<\/p>\n
Blanta je regrutovao harizmati\u010dni Bard\u017eis, koji ga je nagovorio da se ne u\u010dlanjuje u komunisti\u010dku partiju, što su tada radili mnogi studenti.<\/p>\n
Bard\u017eis je ve\u0107 tada radio za sovjetsku tajnu slu\u017ebu, a nare\u0111enja su mu bila da se primiri i da se zaposli u britanskoj vladi.<\/p>\n
"Gaj je bio izuzetno ubedljiva osoba i on me je uverio da bih više dobra mogao da uradim ako bih mu se priklju\u010dio u poslu. Atmosfera u Kembrid\u017eu bila je izuzetno nabijena, a entuzijazam za bilo kakvu antifašisti\u010dku aktivnost bio je tako veliki da sam napravio najve\u0107u grešku u \u017eivotu", napisao je Blant.<\/p>\n
Tokom Drugog svetskog rata Blant je radio za britansku vojnu tajnu slu\u017ebu MI5 i odavao je tajne Sovjetima. Memoari ne otkrivaju detalje njegovih špijunskih aktivnosti i ne otkrivaju imena ruskih veza.<\/p>\n
Blant je napisao da je posle rata pokušao da ostavi špijuniranje, nastavivši karijeru istori\u010dara umetnosti kao dvorski stru\u010dnjak za slike, što je posao koji je obavljao i za kralja D\u017eord\u017ea Šestog i njegovu \u0107erku, Elizabetu Drugu.<\/p>\n
"Istina je da sam izgubio iluzije o marksizmu, ali i Rusiji. Li\u010dno sam se nadao da više ništa ne\u0107u \u010duti od svojih ruskih prijatelja i da \u0107u se vratiti svom normalnom akademskom \u017eivotu. Naravno, nije bilo tako jednostavno, jer je postojala \u010dinjenica da sam znao da su Gaj, Donald i Kim i dalje aktivni", napisao je Blant.<\/p>\n
Bard\u017eis i Mejklin su bili britanske diplomate koji su pobegli u Moskvu 1951. godine, kada im je Filbi otkrio da \u0107e Mejklin biti brzo otkriven. Blant je rekao da mu je veza iz Rusije savetovala da i on prebegne, što nije u\u010dinio.<\/p>\n
"Bilo mi je vrlo jasno da \u0107u radije rizikovati bilo šta u ovoj zemlji nego što \u0107u oti\u0107i u Rusiju", naveo je on.<\/p>\n
Blant i Filbi bili su osumnji\u010deni da su sovjetski špijuni, ali su izbegli otkrivanje. Blant je napisao da je uspeo da iskoristi svoje veze u MI5 da bi ušao u Bard\u017eisov stan i sklonio dokumenta koja povezuju njega i Filbija sa slu\u010dajem.<\/p>\n
Filbi je nastavio da radi za britansku tajnu slu\u017ebu za inostranstvo MI6 sve do 1963. godine, kada je i on prebegao u Moskvu. Blanta je kona\u010dno otkrio Majkl Strejt, Amerikanac koga je Blant regrutovao tri decenije ranije.<\/p>\n
Blant se poverio britanskim vlastima, ali je pomo\u0107u informacija koje je imao uspeo da ubedi nadle\u017ene da ga ne otkriju javno, tako da je zadr\u017eao svoju vitešku titulu i nastavio da radi kao kralji\u010din savetnik za umetnine.<\/p>\n
On je napisao da je "naivno" verovao da pri\u010da nikada ne\u0107e iza\u0107i u javnost. Tadašnji premijer Margaret Ta\u010der javno ga je 1979. godine razotkrila kao sovjetskog špijuna, posle \u010dega mu je oduzeta titula.<\/p>\n
Blant je naveo da je razmišljao o samoubistvu, ali da je na kraju odlu\u010dio da bi bilo kukavi\u010dki da ostavi svoju porodicu u prijatelje u "dvostrukom šoku samoubistva i otkri\u0107a koja bi usledila odmah potom".<\/p>\n
Prema sopstvenom priznanju, utehu je posle toga našao u "viskiju i posve\u0107enom radu".<\/p>\n
Beta<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Engleski d\u017eentlmen, umetni\u010dki savetnik kraljice Elizabete Druge i sovjetski špijun Entoni Blant napisao je u svojoj autobiografiji da je odavanje britanskih tajni vlastima u Kremlju njegova "najve\u0107a greška u \u017eivotu". Blant je memoare završio neposredno pred smrt 1983. godine, a oni su objavljeni u \u010detvrtak. Britanska biblioteka dobila je rukopis 1984, ali pod uslovom da […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-49890","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49890","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=49890"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49890\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=49890"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=49890"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=49890"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}