Specijalne kamere, reklamni panoi i bilbordi koji motre na naše reakcije i mimiku dok prolazimo kraj njih, prikupljaju\u0107i informacije o nama i našem ponašanju, uskoro \u0107e nas vrebati na svakom koraku. Jedna istra\u017eiva\u010dka agencija iz Singapura uspela je da napravi elektronske reklamne bilborde koji prepoznaju pol prolaznika, a uskoro \u0107e mo\u0107i i uzrast posmatra\u010da, zahvaljuju\u0107i specijalnim senzorima i kompjuterskom softveru. <\/p>\n
Zahvaljuju\u0107i tehnologiji prepoznavanja lica, dostupnoj za komercijalnu upotrebu, uskoro \u0107emo imati reklamne panoe koji \u0107e motriti na svaku osobu u tr\u017enom centru ili stanici metroa i pozdravljati ih odre\u0111enom porukom i melodijom. Pomo\u0107u tih „alatki" reklamne agencije \u0107e mo\u0107i detaljno da prate uticaj svojih reklama na ljude. <\/p>\n
„Elektronske o\u010di" su specijalne kamere koje mogu da razaznaju u kom pravcu prolaznici ispred reklame gledaju, što oglašiva\u010d koristi da izbroji koliko ljudi je videlo reklamu i koliko dugo je posmatralo. To mogu da rade i obi\u010dne kamere, uz pomo\u0107 odre\u0111enog softvera, poput onih na reklamnim panoima nema\u010dke firme „Wall AG" koji menjaju sadr\u017eaj kad im okrenete le\u0111a. <\/p>\n
Nedavno je poznata ameri\u010dka kompanija IBM napravila ra\u010dunarski program koji mo\u017ee, za svega par sekundi, da sa samo jednog snimka specijalne kamere proceni koliko ljudi ima u gomili prolaznika, u kom pravcu gledaju, kog su pola, uzrasta i rase. Takvi ra\u010dunarski programi i oprema za nadzor su toliko napredni i sofisticirani da mogu uo\u010diti marku garderobe ili tašne koju nosite, tako da na\u0111u li se u „pogrešnim rukama" bi\u0107ete zatrpani reklamama tog proizvo\u0111a\u010da, ne biste li ponovo kupili baš njihov proizvod. <\/p>\n
Proizvo\u0111a\u010di ovih tehnologija uglavnom se pravdaju tvrdnjama da \u0107e one doneti boljitak svima. Prolaznici, prema re\u010dima proizvo\u0111a\u010da, ne\u0107e biti zasuti obiljem razli\u010ditih reklama, ve\u0107 odre\u0111enim koje ciljaju direktno na njih. S druge strane, oglašiva\u010di, navodno, ne\u0107e trošiti novac na onu publiku koja ne predstavlja njihovu ciljnu grupu. <\/p>\n
Te tvrdnje, me\u0111utim, nisu umirile brojne gra\u0111anske pokrete i advokatske kancelarije koje tvrde da nije stvar u tome ko ima korist, ve\u0107 da je re\u010d o ljudskom pravu – ne mo\u017eete nikog posmatrati i snimati bez pristanka. Prema mišljenju mnogih, taj potez je samo bezobrazno izbegavanje razgovora o o\u010duvanju naše privatnosti na internetu i u svakodnevnom \u017eivotu. <\/p>\n
Internet špijuniranje <\/p>\n
Podatke poput naših adresa, brojeva telefona i kreditnih kartica, imena \u010dlanova naše porodice i prijatelja, ali i fotografije i video snimke koji nas mogu kompromitovati, naj\u010deš\u0107e „kradu" hakeri. Me\u0111utim, taj metod dobijanja informacija mnogo više koriste reklamne agencije i multinacionalne kompanije, koje \u017eele da što preciznije „pogode" ciljnu grupu.<\/p>\n