{"id":49884,"date":"2009-07-19T13:38:10","date_gmt":"2009-07-19T13:38:10","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=49884"},"modified":"2009-07-19T13:38:10","modified_gmt":"2009-07-19T13:38:10","slug":"stepenicama-do-zdravlja","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2009\/07\/19\/stepenicama-do-zdravlja\/","title":{"rendered":"Stepenicama do zdravlja"},"content":{"rendered":"

Svakodnevno penjanje uz nekoliko spratova do stana ili kancelarije mo\u017ee znatno poboljšati kondiciju, ali i smanjiti rizik od pojave sr\u010danih tegoba<\/em> <\/p>\n

Jedna od "najbolje \u010duvanih tajni" u preventivnoj medicini je uticaj hodanja uza stepenice na zdravlje. Treneri i kardiolozi odavno su "misteriju" otkrili, te fudbaleri danas \u010desto "skaku\u0107u" gore-dole tribinama stadiona kako bi se spremili za iscrpljuju\u0107e utakmice.<\/p>\n

U danima pre "savremenih medicinskih \u010duda", doktori su pacijente vodili u "šetnjicu" stepenicama da bi proverili u kakvoj su im "formi" srce i plu\u0107a. Pa \u010dak i danas lekari ljudima koji imaju sr\u010dane tegobe ka\u017eu da mogu voditi ljubav ukoliko se bez napora popnu uza stepenice nekoliko spratova.<\/p>\n

Zašto je ova "disciplina" toliko posebna da se njom prakti\u010dno mo\u017ee meriti opšte stanje organizma, a posebno srca i plu\u0107a?<\/p>\n

Kanadski istra\u017eiva\u010di odgovorili su na ovo pitanje izla\u017eu\u0107i razli\u010ditim naporima 17 zdravih muškaraca u proseku starih 64 godine. Njihov zadatak bio je da peša\u010de po ravnom, di\u017eu tegove i da se penju uza stepenice. Ispostavilo se da je poslednje dvostruko te\u017ee od "obi\u010dnog" hodanja i za 50 odsto zahtevnije od dizanja tegova.<\/p>\n

Upravo zbog ovoga tr\u010danje uz nekoliko spratova sebi mogu da "priušte" pre svega mladi bez sr\u010danih problema. Ipak, svi ostali mogu u\u010diniti mnogo za zdravlje laganim, ravnomernim penjanjem uza stepenice.<\/p>\n

Doktor Harvi Sajmon, profesor medicine na \u010duvenom Univerzitetu Harvard, savetuje: "Koristite stepenice kad god mo\u017eete. Ukoliko do stana imate više spratova, pravite pauze i idite polako, ali lift izbegavajte. Upotrebljavajte ga kad ste bolesni ili neposredno posle obroka".<\/p>\n

Tako\u0111e, jedna od harvardskih studija utvrdila je da muškarci koji se dnevno uspenju uz najmanje osam spratova imaju za 33 odsto ni\u017eu stopu mortaliteta od onih koji su neaktivni. To je bolje \u010dak i od "šeta\u010da" koji dnevno pre\u0111u najmanje dva kilometra. I oni imaju ni\u017eu stopu mortaliteta od "ljubitelja sedenja", ali za 22 odsto.<\/p>\n

Što se ti\u010de sila\u017eenja niza stepenice i "mita" da je ono jednako korisno kao i penjanje, to na\u017ealost nije ta\u010dno, iako lepo zvu\u010di. Naravno, svaka aktivnost poma\u017ee i doprinosi zdravlju, ali, dok gravitacija srcu "ote\u017eava" uspon, silazak mu "olakšava". Zato se na hodanje "nizbrdo" utroši manje od tre\u0107ine kalorija koje se sagore prilikom penjanja uza stepenice. Tako\u0111e, prilikom silaska niza stepenice koriste se druge grupe miši\u0107a, a dodatni plus je što se na ovaj na\u010din mo\u017ee popraviti i ose\u0107aj za ravnote\u017eu.<\/p>\n

Da zaklju\u010dimo: koliko odmah, po\u010dnite da koristite stepenice umesto lifta. Najpre pre\u0111ite jedan sprat, a kada "utvrdite gradivo" postepeno pove\u0107avajte njihov broj. To je mali korak na putu ka velikom cilju – vašem boljem zdravlju.<\/p>\n

Politika<\/a><\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Svakodnevno penjanje uz nekoliko spratova do stana ili kancelarije mo\u017ee znatno poboljšati kondiciju, ali i smanjiti rizik od pojave sr\u010danih tegoba Jedna od "najbolje \u010duvanih tajni" u preventivnoj medicini je uticaj hodanja uza stepenice na zdravlje. Treneri i kardiolozi odavno su "misteriju" otkrili, te fudbaleri danas \u010desto "skaku\u0107u" gore-dole tribinama stadiona kako bi se spremili […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-49884","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49884","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=49884"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49884\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=49884"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=49884"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=49884"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}