Zahvaljuju\u0107i tehnologiji Ameri\u010dke svemirske agencije (NASA) Nil Armstrong je na površini Meseca 20. jula 1969. napravio "mali korak za \u010doveka a veliki za \u010dove\u010danstvo".<\/p>\n
Danas, 40 godina kasnije, NASA se "spustila" na Zemlju gde ljudi svakodnevno koriste stotine proizvoda, od hrane za bebe do kupa\u0107ih kostima, izra\u0111enih ili modifikovanih u skladu sa dometima aeronauti\u010dkih istra\u017eivanja.<\/p>\n
Na napredak ostvaren zahvaljuju\u0107i istra\u017eivanjima koja su astronaute odvela na Mesec ukazao je nedavno i ameri\u010dki predsednik Barak Obama.<\/p>\n
Obama je posebno istakao da su iz programa Apolo nastale tehnologije koje unapre\u0111uju proces dijalize, kao i one za pre\u010diš\u0107avanje vode, tu su i seznori koji otkrivaju opasne gasove, materijali za gradnju koji štede energiju ali i vlakna otporna na vatru.<\/p>\n
Ogromne investiicije u nauku, tehnologiju i istra\u017eivanja iz tog doba za rezultat su imale "reku" kreativnosti \u010dije se dobrobiti ne mogu izmeriti, navodi AP.<\/p>\n
U obilju onoga što je u svakodnevnoj upotrebi, a u vezi je sa svemirskim programom, jesu i globalne komunikacije i GPS sistemi jer je NASA ta koja je razvila male, lagane kompjuterske sisteme za svemirske letelice i usmerile tehnologiju u pravcu komunikacija.<\/p>\n
I, mada danas postoji mnogo komercijalnih satelita, eksperti ka\u017eu da naš globalni komunikacijski sistem, odnosno GPS, ne bi postojao bez rada i podške NASA.<\/p>\n
Bez NASA teško da bi bilo i hrane za bebe ili oboga\u0107ene "bebi formule".<\/p>\n
Naime, Agencija je po\u010dtkom osamdeseih eksperimentisala sa algama ispituju\u0107i da li bi mogle da se koriste na dugim svemirskim letovima da putnicima obezbede hranu, kiseonik ili mo\u017eda pomognu kod odlaganja otpada.<\/p>\n
Nau\u010dnici su utvrdili da alge sadr\u017ee supstance koje su pre toga na\u0111ene samo u maj\u010dinom mleku i korporcija MartekBajosajansis (MartekBiosciences) je 1985. godine napravila nutritivne dodatke koji imaju iste masne kiseline kao maj\u010dino mleko.<\/p>\n
Ta "bebi formula" sada se nalazi u više od 100 prehrambenih artikala i pi\u0107a, kao i u 99 odsto bebi hrane koja se prodaje u SAD.<\/p>\n
Zahvaljuju\u0107i Apolu dobili smo i smrznutu dehidriranu hranu. NASA nije otkrila taj proces ali je pronašla na\u010dine da bolje zaštiti hranu i njene sastojke.<\/p>\n
Agencija i njen rad omogu\u0107ili su i sportistima da posti\u017eu bolje rezultate – brojni materijali koji se danas koriste za sportsku opremu imaju veze sa NASA.<\/p>\n
Britanski Spido (Speedo) obratio se Svemirskoj agenciji za pomo\u0107 kada je dizajnirao kupa\u0107e kostime koji smanjuju trenje.<\/p>\n
Od 25 svetskih rekorda u plivanju na Olimpijadi u Pekingu prošle godine – 23 su postigli pliva\u010di koji su nosili LZR rejser (Racer) kupa\u0107e.<\/p>\n
U vezi sa svemirom su i brojni aparati i mašine bez kablova. Blek and Deker (Black & Decker) je napravio alate bez kablova sam ali ih je kasnije pravio za NASA.<\/p>\n
Prvi put je bušilica bez kabla koriš\u0107ena na Mesecu 1971. da izbuši rupe za monitore za pra\u0107enje temperature, kao i za uklanjaje stena.<\/p>\n
Ali, ima i proizvoda koji se vezuju za NASA a u stvari nisu njeno otkri\u0107e. Re\u010d je o tangu, teflonu i velkru (Velcro).<\/p>\n
Tang je napitak sa ukusom pomorand\u017ee koji je razvio D\u017eeneral fuds (General Foods) 1957. i koji je ve\u0107 1959. bio na policama samoposluga. U svemirske vode ušao je 1962. jer je bio na meniju astronauta D\u017eona Glena (John Glenn) u orbiti.<\/p>\n
NASA je nepravedno pronela i slavu teflona, materijala koji je 1938. razvio Dipon (DuPont) a koji je koriš\u0107en na letelicama.<\/p>\n
Sli\u010dno je i sa velkrom, koji se koristio da dr\u017ei opremu da ne lebdi po svemirskom brodu. Velkro su još \u010detrdesetih godina prošlog veka otkrili u Švajcarskoj.<\/p>\n
Beta<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Zahvaljuju\u0107i tehnologiji Ameri\u010dke svemirske agencije (NASA) Nil Armstrong je na površini Meseca 20. jula 1969. napravio "mali korak za \u010doveka a veliki za \u010dove\u010danstvo". Danas, 40 godina kasnije, NASA se "spustila" na Zemlju gde ljudi svakodnevno koriste stotine proizvoda, od hrane za bebe do kupa\u0107ih kostima, izra\u0111enih ili modifikovanih u skladu sa dometima aeronauti\u010dkih istra\u017eivanja. […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-49883","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49883","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=49883"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49883\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=49883"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=49883"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=49883"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}