Stru\u010dnjaci tvrde da se poslednjih 100 godina broj levorukih gotovo u\u010detvorostru\u010dio i smatra se da oko 12 odsto stanovništva danas piše levom rukom.<\/p>\n
Na sre\u0107u skoro niko ne pokušava da ih natera da pišu desnom rukom, ve\u0107 pokušavaju da razumeju kako to izgleda \u017eiveti u svetu "dešnjaka", a nekada anatemisani kao smotani i nevešti, ljudi koji pišu i ve\u0107inu poslova obavljaju levom rukom svoj dan obele\u017eavaju 13. avgusta.<\/p>\n
Nau\u010dnici se bave razlozima nastanka, ispitivanjima psiholoških karakteristika – kako funkcioniše mozak i motorika, a s druge strane \u010dak i industrija i trgovina se uklju\u010duju – prave se makaze za levoruke i mnogi drugi instrumenti.<\/p>\n
U zabavnim tekstovima u mnogim \u010dasopisima navode se slavne osobe koje su levoruke, pri \u010demu obi\u010dno taj spisak po\u010dinje sa Leonardom da Vin\u010dijem, Mikelan\u0111elom, Betovenom, Bahom, \u010carlijem \u010caplinom, Polom Makartnijem ili vojskovo\u0111ama Cezarom, Aleksandrom Makedonskim, Napoleonom, a ko voli nau\u010dnike ne zaobilazi Ajnštajna ili Maksvela.<\/p>\n
Pitaju\u0107i se kako je nastala tolika razlika u korist dešnjaka, nau\u010dnici su pokušavali da na\u0111u odgovor upore\u0111uju\u0107i istra\u017eivanja koja su se bavila \u017eivotinjama, ali i razli\u010ditim podacima o broju levorukih osoba, zavisno od zemlje u kojoj su se rodili i odrasli.<\/p>\n
Interesantna su istra\u017eivanja na \u017eivotinjama, naro\u010dito na papagajima, od kojih oko 60 odsto njih kada jede koristi desnu no\u017eicu, a 40 odsto levu.<\/p>\n
Sli\u010dno je otkriveno prilikom pra\u0107enja ponašanja miševa i kokošaka.<\/p>\n
Stru\u010dnjaci su utvrdili da levoruki muškarci \u010dine osam odsto, a \u017eene oko šest odsto anglosaksonskog podru\u010dja, levorukih Japanaca ima nešto više od \u010detiri odsto i malo više od dva odsto Japanki, dok samo 1,5 odsto Kineza piše i jede levom rukom.<\/p>\n
O\u010digledno, levorukost – desnorukokost nije stvar samo motorike šake i funcionisanja mozga, ve\u0107 i tradicije, verovanja, vaspitnih postupaka.<\/p>\n
Obi\u010dno se postavlja pitanje šta je uzrok levorukosti, ali nau\u010dnici nemaju jedinstven odgovor.<\/p>\n
Stru\u010dnjaci smatraju da se levorukost – desnorukost odre\u0111uje još u prenatalnom periodu, jer se zna da se u porodicama koje imaju bar jednog levorukog roditelja 10 do 12 puta \u010deš\u0107e ra\u0111aju levoruka deca.<\/p>\n
Deca vrlo rano pokazuju svoju opredeljenost da li su dešnjaci ili levaci, ali ima i slu\u010dajeva da se ta sklonost uo\u010dava kod neke dece i kasnije, me\u0111utim re\u0111e posle \u010detvrte, odnosno pete godine.<\/p>\n
Me\u0111utim, ve\u0107ina \u017eivotnih aktivnosti se obavlja koriš\u0107enjem obe ruke, ali obi\u010dno jedna ruka pridr\u017eava predmet, a druga preciznije i veštije obavlja odre\u0111ene aktivnosti.<\/p>\n
U igri i \u017eivotu, ne skre\u0107u\u0107i pa\u017enju deteta, mo\u017ee se proveriti kojom rukom dete crta, dr\u017ei \u010detkicu za zube, kojom rukom se \u010dešlja, deli karte, stavlja kocke, pravi kulu, gura aut\u0107, obla\u010di lutku, briše gumicom, koju ruku prvu stavlja u rukav kada se obla\u010di…<\/p>\n
Ako dete u devet od deset takvih situacija koristi levu ruku, mo\u017ee se pretpostaviti da je levoruk.<\/p>\n
Ima dece i odraslih koji ravnomerno koriste obe ruke, pa \u0107e se njima desiti da neke aktivnosti rade jednom, a druge drugom rukom.<\/p>\n
Ukoliko je potrebno, pravo testiranje mo\u017ee obaviti specijalista, jer je poznato da mozak \u010doveka ima dve polovine koje nisu indenti\u010dne.<\/p>\n
Ako je razvijenija leva polovina mozga, osoba je dešnjak, a ako je razvijenija desna strana mozga, on je levoruk.<\/p>\n
Naše polovine mozga odgovorne su ne samo za suprotne strane tela, ve\u0107 i za karakter naših aktivnosti.<\/p>\n
Leva polovina mozga obra\u0111uje informacije, sistemati\u010dno i postepeno, a zahvaljuju\u0107i toj polovini mozga mi razumemo smisao re\u010di, apstraktne pojmove, sposobni smo da svet koji nas okru\u017euje klasifikujemo, planiramo svoje aktivnosti uklju\u010duju\u0107i logi\u010dko zaklju\u010divanje i \u010dinjenice.<\/p>\n
Zato nam se \u010desto \u010dini da dešnjaci zaklju\u010duju crno-belo, logi\u010dno i racionalno, organizovani su, završavaju jednu obavezu i prelaze na slede\u0107e, prvo planiraju, pa su onda u akciji, teško im je da promene odluke.<\/p>\n
Desna polovina mozga obra\u0111uje informacije intuitivno, trenutno, sa puno emocija, kreativno.<\/p>\n
"Obi\u010dan" \u010dovek nema problema kad treba da odredi koja mu je desna ruka, dok za levorukog to nije baš jednostavno.<\/p>\n
Teško\u0107e u prostornoj orijentaciji u \u017eivotu i na papiru \u010desta su odlika levorukih.<\/p>\n
Verovatno\u0107a da se pojavi pisanje kao u ogledalu je preko 80 odsto kod levoruke dece uzrasta od pet do sedam godina, pri \u010demu je poznato da je Leonardo da Vin\u010di pisao kao u ogledalu i s leva na desno.<\/p>\n
Stru\u010dnjaci savetuju odrasle da ne treba da pokazuju odnos prema levorukosti, jer to ozbiljno mo\u017ee da ugrozi de\u010dje zdravlje, obi\u010dno se u takvim situacijama najbr\u017ee primeti po\u010detak mucanja takvog deteta.<\/p>\n
Vode\u0107a ruka se odredi prirodno do \u010detvrte, odnosno pete godine i pri tom je potrebno pa\u017eljivo pra\u0107enje levorukog deteta – uo\u010davanje promena raspolo\u017eenja, prepoznavati uzroke detetove radosti ili tuge, razumeti njegove probleme i pomo\u0107i mu da ih prevazi\u0111e.<\/p>\n
Levoruki su temperamentni, nestrpljivi i \u010desto rade, a da ne promisle i imaju potrebu za smenjivanjem aktivnosti, jer teško izdr\u017eavaju prisilu.<\/p>\n
Levoruki ljudi u stanju su da razmišljaju br\u017ee kada, naprimer, igraju kompjuterske igre ili se bave nekim sportom, a uspostavljanje veza izme\u0111u leve i desne mo\u017edane hemisfere br\u017ee je kod levorukih, utvrdili su australijski nau\u010dnici.<\/p>\n
Nasuprot tome, testovi sprovedeni na 80 dešnjaka pokazali su da postoji sna\u017ena korelacija izme\u0111u brzine prenosa informacija sa leve na desnu mo\u017edanu hemisferu i obrnuto i brzine prepoznavanja odgovaraju\u0107ih slova.<\/p>\n
Me\u0111utim, kada je u test uklju\u010deno 20 levorukih dobrovoljaca ustanovljeno je da su oni bili br\u017ei u procesuiranju informacija u obema mo\u017edanim hemisferama.<\/p>\n
Osobe koje su u svemu koristile isklju\u010divo levu ruku bile su za 43 milisekunde br\u017ee u prepoznavanju slova u levom i desnom vidnom polju od dešnjaka.<\/p>\n
Nau\u010dnici su konstatovali da ljudi koriste obe mo\u017edane hemisfere za vrlo brze ili vrlo teške zadatke koji zahtevaju interpretaciju brojnih istovremenih informacija, poput na primer kompjuterskih igara, vo\u017enje automobila kada je saobra\u0107aj izuzetno gust ili tokom igranja nekog sporta.<\/p>\n
Tanjug<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Stru\u010dnjaci tvrde da se poslednjih 100 godina broj levorukih gotovo u\u010detvorostru\u010dio i smatra se da oko 12 odsto stanovništva danas piše levom rukom. Na sre\u0107u skoro niko ne pokušava da ih natera da pišu desnom rukom, ve\u0107 pokušavaju da razumeju kako to izgleda \u017eiveti u svetu "dešnjaka", a nekada anatemisani kao smotani i nevešti, ljudi […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-49882","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49882","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=49882"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49882\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=49882"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=49882"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=49882"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}