Od poslednjeg spuštanja ameri\u010dkih astronauta na Mesec prošlo je 40 godina. Najnovija sonda, lansirana prošle nedelje, nema ljudsku posadu ali je zato na\u010di\u010dkana senzorima za detekciju vode i podru\u010dja pogodnih za spuštanje. Plan je da se do 2020. ljudi ponovo spuste na Mesec. <\/p>\n
U istoriji je ostao zabale\u017een 20. juli 1969. Toga dana, ameri\u010dki astronaut Nil Armstrong postao je prvi \u010dovek koji je kro\u010dio na Mesec. Profesor aeronautike i astronautike, Lorens Jang, ka\u017ee da je taj uspeh postignut uprkos okolnostima. <\/p>\n
"Bila je to velika avantura, u vreme velikih teško\u0107a u zemlji – Vijetnamskog rata i masovnih protesta njegovih protivnika. Šezdesete godine bile su neobi\u010dne svuda u svetu. Jedina aktivnost koja se izdvajala po hrabrosti, odva\u017enosti i uzbudljivosti bilo je spuštanje na Mesec", ka\u017ee Jang, sada profesor aeronautike i astronautike na masa\u010dusetskom institutu za tehnologiju. <\/p>\n
Me\u0111utim, nije mali broj onih koji ne vide prednost u povratku na Mesec. <\/p>\n
"Bojim se da ne postoji dobar komercijalni razlog za osnivanje kolonije na Mesecu" ka\u017ee Baz Oldrin, drugi \u010dovek koji je stupio na Mesec. <\/p>\n
Oldrin veruje da bi NASA trebalo da se usmeri ka ekonomski isplativim istra\u017eivanjima, kao što su potencijalni izvori minerala na asteroidima ili na Marsu, na kome je ve\u0107 otkrivena voda. <\/p>\n
"Da li \u017eelimo da budemo poznati po tome što smo se, posle 50 godina, vratili na Mesec iako ne znamo ko \u0107e da plati za to osim ameri\u010dkih poreskih obveznika? Mislim da bi boravak ljudi na Mesecu trebalo da bude ekonomski isplativ", ka\u017ee Oldrin. <\/p>\n
Ali uz dva rata, recesiju i skupe doma\u0107e planove predsednika Obame, budu\u0107nost istra\u017eivanja svemira nije osigurana, navodi Glas Amerike. <\/p>\n
Lunarna misija mogla bi da košta više od sto milijardi dolara, pa je Obama naredio reviziju tog plana. Njegov savetnik za nauku i tehnologiju, D\u017eon Holdren, ka\u017ee da su Sjedinjene Dr\u017eave ipak predane istra\u017eivanjima svemira. <\/p>\n
"Smatramo da \u0107e biti mogu\u0107e da NASA sprovede najva\u017enije programe i odr\u017ei vode\u0107u ulogu SAD u tome". isti\u010de Holdren. <\/p>\n
Ograni\u010denost sredstava ipak pokre\u0107e pitanja o isplativosti povratka ljudi na Mesec. Profesor Jang, koji se ranije zalagao za odlazak na Mars, sada je promenio mišljenje. <\/p>\n
"Poslednje što \u017eelimo je da pošaljemo posadu na Mars bez mera za odr\u017eavanje njihove fizi\u010dke kondicije. Ne \u017eelimo da se ti ljudi vrate sa kostima i miši\u0107ima toliko slabim da ne mogu da nose ni sebe niti svoja svemirska odela. To se mora izbe\u0107i po svaku cenu, a Mesec je mesto na kome mo\u017eemo da nau\u010dimo više o tome", ka\u017ee Jang. <\/p>\n
Mladi nau\u010dnici, kao Ali Anderson, sa Masa\u010dusetskog instituta za tehnologiju ipak se nadaju da \u0107e budu\u0107nost doneti nova istra\u017eivanja. <\/p>\n
"Za mog \u017eivota \u017eelela bih da vidim koloniju na Mesecu, mnogo posla na Medunarodnoj svemirskoj stanici i da barem jedna osoba kro\u010di na Mars", isti\u010de Ali Anderson. <\/p>\n
Komisija koja razmatra ameri\u010dki svemirski program podne\u0107e svoj izveštaj predsedniku Obami u avgustu. <\/p>\n
Beta<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Od poslednjeg spuštanja ameri\u010dkih astronauta na Mesec prošlo je 40 godina. Najnovija sonda, lansirana prošle nedelje, nema ljudsku posadu ali je zato na\u010di\u010dkana senzorima za detekciju vode i podru\u010dja pogodnih za spuštanje. Plan je da se do 2020. ljudi ponovo spuste na Mesec. U istoriji je ostao zabale\u017een 20. juli 1969. Toga dana, ameri\u010dki astronaut […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-49877","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49877","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=49877"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49877\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=49877"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=49877"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=49877"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}