Molekularni biolozi i patolozi sa Univerziteta Harvard otkrili su da jedan sastojak u crnom vinu ne samo da "produ\u017eava \u017eivot" pekarskom kvascu, ve\u0107 ima \u010dudesno dejstvo i na ljudsku \u0107eliju, \u010dine\u0107i je otpornom na radijaciju. <\/p>\n
Iako su ova istra\u017eivanja još uvek u po\u010detnoj fazi, nau\u010dnici veruju u mogu\u0107nost da \u0107e prona\u0107i lek koji \u0107e produ\u017eiti \u017eivot i spre\u010diti bolesti poznog \u017eivotnog doba. Otkriveni molekul, resveratrol, pripada dobro poznatoj grupi sastojaka u crnom vinu, vo\u0107u, povr\u0107u i maslinovom ulju. Ali najnovija otkri\u0107a najavljuju mogu\u0107nost da njegova korisna svojstva prelaze sada poznate granice. <\/p>\n
Neki od molekula, kako se \u010dini, aktiviraju "porodicu enzima" pod imenom sirtuins, za koju je dokazano da za 80 odsto produ\u017eavaju "\u017eivot" pekarskom kvascu i laboratorijskim larvama koje \u017eive na niskokalori\u010dnoj hrani. Poznato je da mnoga \u017eiva bi\u0107a \u017eive du\u017ee kad im se smanji uzimanje hrane, uklju\u010duju\u0107i i sisare kao što su miševi i pacovi. Jedno od objašnjenja moglo bi biti da "stres gladi" stimuliše molekul sirtuins da se pripremi za "pre\u017eivljavanje". <\/p>\n
Profesor dr Dejvid Sinkler ka\u017ee: "Uvereni smo da sirtuins \u0107elijama ‘kupuje vreme’ da se oporave od ošte\u0107enja. Sve su \u010deš\u0107i dokazi da se u odmaklom \u017eivotnom dobu \u017eivot produ\u017eava ako se blokira izumiranje \u0107elija – sve dok ono ne vodi oboljevanju od raka". <\/p>\n
U toku istra\u017eivanja, nau\u010dnici su otkrili 17 molekula koje stimulišu Sirt 1, jedan od sedam sirtuinsa u ljudskom organizmu, i enzim kvasca Sirt 2. Najsna\u017eniji molekul bio je resveratrol, jer je ovaj sastojak vina omogu\u0107io da \u0107elije pekarskog kvasca za 60 do 80 odsto du\u017ee \u017eive – mereno brojem "generacija". Na veliko iznena\u0111enje Sinklera i njegovih kolega, \u0107elije kvasca tretirane malim dozama resveratrola \u017eivele su u proseku 38 generacija, u pore\u0111enju sa 19 generacija u netretiranomm kvascu. <\/p>\n
Ustanovljeno je da molekuli deluju kroz poznate biohemijske procese u kojima je anga\u017eovan Sirt 2. U eksperimentima na ljudskim \u0107elijama, rasveratrol je aktivirao sli\u010dne sli\u010dne enzimu Sirt 1. Broj ljudskih \u0107elija koji je pre\u017eiveo "udar" gama radijacije porastao je izme\u0111u 10 i 30 odsto otkad je tretiran rasveratrolom. <\/p>\n
Druga istra\u017eivanja pokazala su da rasveratrol štiti od raka, zakre\u010denja arterija i drugih prate\u0107ih bolesti starosti. <\/p>\n
Smatra se da ova korisna svojstva mogu zahvaliti prisustvu antioksidanata koji spre\u010davaju da slobodni radikali kiseonika, destruktivni deli\u0107i atoma, ošte\u0107uju \u0107elije. <\/p>\n
FoNet <\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Molekularni biolozi i patolozi sa Univerziteta Harvard otkrili su da jedan sastojak u crnom vinu ne samo da "produ\u017eava \u017eivot" pekarskom kvascu, ve\u0107 ima \u010dudesno dejstvo i na ljudsku \u0107eliju, \u010dine\u0107i je otpornom na radijaciju. Iako su ova istra\u017eivanja još uvek u po\u010detnoj fazi, nau\u010dnici veruju u mogu\u0107nost da \u0107e prona\u0107i lek koji \u0107e produ\u017eiti […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-49875","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49875","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=49875"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49875\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=49875"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=49875"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=49875"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}