Za bebe koje na svet do\u0111u pre vremena potrebni su inkubatori, ali oni se retko mogu na\u0107i u Senegalu, a i bolni\u010dka nega je preskupa za mnoge porodice u toj afri\u010dkoj zemlji. <\/p>\n
Lekari jedne klinike nedaleko od senegalskog glavnog grada Dakara po\u010deli su zato da primenjuju "kengur" ili "ko\u017ea-na-ko\u017eu" metodu, koja daje dobre rezulatate. <\/p>\n
Majke svojim bebama spasavaju \u017eivote na na\u010din koji je pozajmljen iz prirode, odnosno od kengura, tako što bebe dr\u017ee uz svoja gola prsa ceo dan. <\/p>\n
I no\u0107u deca spavaju uz grudi majke. Ovo metodom ne samo da se odr\u017eava neophodna telesna temperatura bebe, nego se i otkucaji maj\u010dina srca "uskla\u0111uju" s otkucajima bebinog. <\/p>\n
Metoda je inspirirana kengurima, \u017eivotinjama koje ra\u0111aju jako malu mladun\u010dad, nakon samo 30 dana trudno\u0107e. <\/p>\n
Inkubatore je teško odr\u017eavati i ve\u0107ina klinika u Senegalu je bez njih. Osim toga lekari smatraju da je maj\u010dina toplina efikasnija od mašine, a i besplatna je. <\/p>\n
Va\u017ena "beneficija" od kengir metode je i privr\u017eenost koju bebe dobiju s majkama, a koja se ne mo\u017ee dobiti u inkubatoru. Ovo je jako bitno, jer studije pokazuju da su deca koja odrastaju uz maj\u010dine dodire manje stresna i razvijaju se bolje, ka\u017eu lekari. <\/p>\n
Ova metoda je prvi put isprobana u Kolumbiji, a u Senegalu je po\u010dela da se primenjuje u januaru, kao deo programa UNICEF-a i ministrastva za zdravlje ove afri\u010dke dr\u017eave. <\/p>\n
Do sada su sva novoro\u0111en\u010dad na kojima je primenjena "kengur" metoda – pre\u017eivela. <\/p>\n
Senegalski lekari ka\u017eu da planiraju da ovu metodu uvedu širom zemlje. Ali klju\u010dno je, isti\u010du, da \u017eene prenose jedna drugoj svoja iskustva. <\/p>\n
Pogotovo što u Africi svaki dan umire alarmantan broj novoro\u0111en\u010dadi. U tom smislu ni Senegal nije izuzetak. <\/p>\n
Smrtnost je prevelika zbog premale te\u017eine beba koje su ro\u0111ene prerano i majki koje \u010desto boluju od malarije, anemije i neuhranjenosti. Afrika ima najve\u0107u smrtnost novoro\u0111en\u010dadi u svetu. <\/p>\n
Oko \u010detiri miliona beba umre svake godine u svom prvom mesecu \u017eivota, a više od polovine tih smrtnih slu\u010dajeva desi se u prva 24 sata. Mnoge od ovih beba umru kod ku\u0107e bez osnovnih zdravstvenih usluga koje bi mogle da im spasu \u017eivote. <\/p>\n
Zbog svetske recesije \u0107e umreti 700.000 dece u Africi, smatra glavni ekonomista Svetske banke za Afriku Šantajanan Devarajan. <\/p>\n
"U Evropi \u0107e sve biti u redu kad se završi recesija. Ali u Africi pad rasta od dva do tri odsto ima dramati\u010dne posledice", tvrdi ovaj stru\u010dnjak, navode\u0107i pogoršanu ishranu, sve ve\u0107i nedostatak pitke vode i sve manje prisutne zdravstvene slu\u017ebe. <\/p>\n
U Africi tako\u0111e \u017eene naj\u010deš\u0107e umiru tokom trudno\u0107e ili prilikom poro\u0111aja. Stopa smrtnosti je \u010dak 300 puta ve\u0107a nego u razvijenim zemljama. U Africi strada svaka 76. trudnica, dok u razvijenim zemljama takvi slu\u010dajevi se dešavaju jednom u 8.000 trudno\u0107a.<\/p>\n
Beta<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Za bebe koje na svet do\u0111u pre vremena potrebni su inkubatori, ali oni se retko mogu na\u0107i u Senegalu, a i bolni\u010dka nega je preskupa za mnoge porodice u toj afri\u010dkoj zemlji. Lekari jedne klinike nedaleko od senegalskog glavnog grada Dakara po\u010deli su zato da primenjuju "kengur" ili "ko\u017ea-na-ko\u017eu" metodu, koja daje dobre rezulatate. Majke […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-49871","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49871","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=49871"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49871\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=49871"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=49871"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=49871"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}