Ose\u0107anja kao što su potištenost, tuga, nervoza, iscrpljenost i umor nisu strana nijednom \u010doveku. I potpuno je normalno da se svaki \u010dovek ponekad tako ose\u0107a. Pa ipak, ako ovo stanje traje više od nekoliko dana, to mo\u017ee da bude prvi simptom depresije. <\/p>\n
Depresija \u0107e, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, do 2020. godine postati vode\u0107i uzrok smrti i onesposobljenosti u \u017eenskoj populaciji, a posle kardiovaskularnih oboljenja drugi uzrok smrti u celokupnoj populaciji. <\/p>\n
\u010cak 450 miliona ljudi u svetu boluje od depresije, a više od dve tre\u0107ine samoubistava izvrše osobe koje se nalaze u teškoj depresiji – objašnjava za „Blic" prof. dr Miroslava Jašovi\u0107-Gaši\u0107, direktorka Klinike za psihijatriju Klini\u010dkog Centra Srbije. <\/p>\n
Rezultati sprovedenih istra\u017eivanja pokazuju da u Srbiji minimum 250.000 ljudi ima neki od simptoma depresije: neraspolo\u017eenje koje traje nedeljama i mesecima, nemogu\u0107nost odlaska na posao i obavljanje osnovnih dnevnih aktivnosti, nedostatak sna, povremeni ili stalni strah – dodaje ona. <\/p>\n
<\/p>\n
Duboka tuga i bezna\u0111e <\/p>\n
Kao niz psihofizi\u010dkih poreme\u0107aja depresija je stanje koje karakteriše poreme\u0107aj raspolo\u017eenja. Potištenost, tuga, nervoza, iscrpljenost i umor, svaki \u010dovek se ponekad ovako ose\u0107a, ali ovakvo raspolo\u017eenje pro\u0111e za nekoliko dana. Depresija je mnogo više od \u017ealosti i o\u010daja, ona traje najmanje nedelju dana i potpuno preuzima kontrolu nad \u017eivotom. Utu\u010denost je prisutna ve\u0107inu vremena, a sve stvari koje su obi\u010dno podizale raspolo\u017eenje više nemaju pozitivan uticaj. Kod \u010doveka koji pati od depresije mo\u017ee se promeniti na\u010din razmišljanja. Svet se vidi druga\u010dije, obi\u010dno u negativnom svetlu, uti\u010de na porodi\u010dni i profesionalni \u017eivot, tako da mo\u017ee da prouzrokuje socijalnu izolaciju. Mo\u017ee da se krije iza ose\u0107aja iscrpljenosti, a \u010desto je maskirana drugim smetnjama, kao što 1 hroni\u010dna anksioznost ili poreme\u0107aj u ishrani. <\/p>\n
<\/p>\n
Stres i samo\u0107a glavni uzroci <\/p>\n
Depresivno stanje se mo\u017ee javiti usled samo\u0107e, teške bolesti, nakon gubitka drage osobe, teških uslova \u017eivota, smanjenog kretanja, a tako\u0111e mo\u017ee biti posledica genetskog nasle\u0111a. Neke teorije tako\u0111e ka\u017eu da depresija mo\u017ee da se javi i kod preosetljivih osoba koje se usled velikog stresa jednostavno slome iznutra. <\/p>\n
Kako ta\u010dno nastaje nauka do danas nije uspela da objasni. Prema najnovijim teorijama, smatra se da je pojava depresije povezana sa smanjenjem aktivnosti nekih neurotransmitera, serotonina, noradrenalina i dopamina koji imaju prirodnu antidepresivnu funkciju. Drugi bitan faktor za nastanak depresije je prekomerno lu\u010denje stresnih hormona, poput kortizola. Izlo\u017eenost hroni\u010dnom stresu menja funkciju mozga, tako da se mnoge depresije mogu objasniti akumulacijom štetnog delovanja stresa. <\/p>\n
<\/p>\n
Le\u010denje <\/p>\n
Prvi korak u le\u010denju depresije je pravilno postavljanje dijagnoze. Dijagnozu depresije nije teško postaviti, jer se vrlo jednostavno na osnovu razgovora sa pacijentom mo\u017ee proveriti koje simptome ima i koliko dugo. Uzalud je o\u010dekivati da \u0107e depresija sama pro\u0107i snagom volje i pozitivnim razmišljanjem. To se doga\u0111a retko, jer upravo su volja i optimizam nestali kod bolesnika, a on je nemo\u0107an da ih povrati. Najva\u017enije je da se pacijent na vreme javi lekaru opšte prakse, koji \u0107e proceniti da li je potrebno konsultovanje sa psihijatrom i koja \u0107e se terapija primeniti – da li antidepresivi, psihoterapija ili oba pristupa. Za le\u010denje depresije koriste se antidepresivi nove generacije, me\u0111u kojima je „citalopram", lek sa kojim je le\u010denje depresije postalo uspešnije, jednostavnije i sa manje rizika. <\/p>\n
Pored ovoga, veoma je va\u017eno i da osoba koja boluje od depresije promeni i na\u010din ishrane. Naime, tokom ove bolesti veoma je bitno da uzima namirnice koje podsti\u010du lu\u010denje serotonina. <\/p>\n
Poslednja, ali ne i manje va\u017ena stvar je da se obolelom pru\u017ei dosta pa\u017enje, ljubavi i podrške kako bi se izle\u010dio i izašao iz mraka koji ga okru\u017euje. <\/p>\n
<\/p>\n
Osnovni simptomi <\/p>\n
– nedostatak \u017eivotne radosti, intenzivna tuga, samosa\u017ealjenje, <\/p>\n
napadi pla\u010da <\/p>\n
– strah, nemir, zabrinutost, strepnja <\/p>\n
– osetljivost ranjivost, razdra\u017eljivost <\/p>\n
– usamljenost, bezvoljnost <\/p>\n
– oslabljena koncentracija i poreme\u0107aj pam\u0107enja <\/p>\n
– nesanica ili velika potreba za snom <\/p>\n
– umor, iscrpljenost, manjak energije <\/p>\n
– zna\u010dajno smanjen ili pove\u0107an apetit <\/p>\n
– somatski bolovi koji nemaju fizi\u010dke uzroke <\/p>\n
– \u017eelja i razmišljanje o smrti ili planiranje samoubistva<\/p>\n
<\/p>\n