Profesor ekonomije na Univerzitetu Mejson u Vašingtonu, Piter Lison, smatra da gusari nisu samo svirepi razbojnici i plja\u010dkaši, ve\u0107 i avangarda kapitalisti\u010dke demokratije. Gusari su od vajkada imali ustav, odr\u017eavali su izbore i u\u017eivali u blagodetima socijalnog osiguranja<\/p>\n
Gusari se uglavnom smatraju svirepim razbojnicima koji krstare morima i plja\u010dkaju trgova\u010dke i putni\u010dke brodove, ali o tome ima i sasvim druga\u010dijih mišljenja, poput onoga koji je ovih dana izneo ameri\u010dki profesor Piter Lison.<\/p>\n
Po njemu, gusari su zapravo bili avangarda kapitalisti\u010dke demokratije, imali su ustav, odr\u017eavali izbore i u\u017eivali u blagodetima socijalnog osiguranja! <\/p>\n
Lison, profesor ekonomije na Univerzitetu Mejson u Vašingtonu, \u010dovek koji je sebi dao nezahvalan zadatak da poboljša imid\u017e gusara, ka\u017ee da je našao dokaze da su se pojedine piratske dru\u017eine iz 18. veka dr\u017eale pisanih pravila i principa koji \u0107e decenijama kasnije u\u0107i u ameri\u010dki ustav. <\/p>\n
"Imamo sa\u010duvana tri do \u010detiri piratska ustava", izjavio je Lison ameri\u010dkim medijima, navode\u0107i da su gusari delovali poštuju\u0107i demokratska pravila koja su sami postavljali i po kojima su donosili odluke, delili plen i uspostavljali sistem socijalne zaštite. <\/p>\n
Jedan takav tekst, koji se dovodi u vezu s kapetanom Bartolomejom Robertsom (poznatijim po nadimku Crni Bart), velškim gusarom koji je harao Karibima tokom 18. veka, daje nam prili\u010dno jasan uvid u strukturu piratskog društva.<\/p>\n
"Imali su pravila o pušenju, pi\u0107u i kocki kao i, naravno, niz normalnih pravila ponašanja kojima se štiti svaki društveni poredak, poput zabrane nasilja i kra\u0111e, a bile su predvi\u0111ene i mere za njihovo sprovo\u0111enje u delo", objasnio je Lison. <\/p>\n
"Gusarsko društvo se razlikuje od drugih kriminalnih organizacija", kazao je on, navode\u0107i primer hijerarhijski postavljene sicilijanske mafije. <\/p>\n
"Na gusarskom brodu je bilo sasvim druga\u010dije nego u mafiji. Vo\u0111e su, na primer, bile vo\u0111e samo zato što su ih njihovi ljudi izabrali", piše Lison u svojoj knjizi "Nevidljiva kuka". <\/p>\n
Po njenu, ekonomija, naro\u010dito ona koju je zagovarao pionir politi\u010dke ekonomije, Škotlan\u0111anin Adam Smit (1723-1790), još bolje objašnjava njihovo ustrojstvo.<\/p>\n
"Oni su se dr\u017eali utvr\u0111enih pravila zato što su im ona jednostavno omogu\u0107avala ve\u0107u zaradu", objasnio je Lison.<\/p>\n
To je funkcionisalo po sistemu: "Obojica smo lopovi, jer ti voliš da kradeš, a volim i ja. Obojica smo nasilnici, jer ti voliš da ubijaš ljude, a volim i ja. Zato je neophodno da me\u0111u lopovima bude uspostavljen kodeks \u010dasti". <\/p>\n
Postojale su kazne – i to veoma stroge, poput bi\u010devanja koje se \u010desto primenjivalo, ali bilo je i pokušaja da se podsti\u010de "dobro" vladanje. <\/p>\n
Da bi se posada navela da pru\u017ei sve od sebe tokom bitke, došlo se na ideju da bude uspostavljen sistem nadoknade za minuli rad i za privremenu nesposobnost zbog bolesti ili povrede. Tako su povre\u0111eni i stariji gusari dobijali deo plena iako više nisu mogli da u\u010destvuju u napadima. <\/p>\n
Lison je upozorio da i današnji somalijski gusari razvijaju sli\u010dan sistem koji je piratima sa Kariba svojevremeno omogu\u0107io da budu me\u0111u najuspešnijim kriminalcima u istoriji.<\/p>\n
Tanjug<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Profesor ekonomije na Univerzitetu Mejson u Vašingtonu, Piter Lison, smatra da gusari nisu samo svirepi razbojnici i plja\u010dkaši, ve\u0107 i avangarda kapitalisti\u010dke demokratije. Gusari su od vajkada imali ustav, odr\u017eavali su izbore i u\u017eivali u blagodetima socijalnog osiguranja<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-49860","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49860","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=49860"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49860\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=49860"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=49860"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=49860"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}