Samari\u0107ani, iako gotovo tri hiljade godina \u017eive u nekoj vrsti izolacije, ne prezaju od "dobrobiti" savremenog sveta da bi produ\u017eili \u017eivot zajednice. <\/p>\n
Pošto im nedostaju mlade \u017eene sposobne da zajednici udahnu novi \u017eivot, Samari\u0107ani su krenuli na upoznavanje preko Interneta, ugovaranje brakova na daljinu, ali i genetske testove. <\/p>\n
Nekada davno više od milion Samari\u0107ana molilo se na hebrejskom i aramejskom jeziku, na brdu Gerizim, u blizini Nablusa na Zapadnoj obali. <\/p>\n
Danas ih je samo 750 i jedna su od najmanjih zajednica u svetu.<\/p>\n
Polovina ih \u017eivi u Kirijat Luzi, na Zapadnoj obali, a druga polovina je u izraelskom gradu Holonu, u blizini Tel Aviva. <\/p>\n
Samari\u0107ani veruju da je Gerizim a ne Jerusalim sveto mesto koje je izabrao Bog. Dr\u017ee se svoje rigidne tradicije kada je u pitanju ishrana ili brak. Posle poro\u0111aja \u017eena mora da ostane izolovana i to 40 dana ako rodi de\u010daka ili 80 dana ako rodi devoj\u010dicu. <\/p>\n
Imaju svoju verziju Tore ali su im praznici kao jevrejski. Za re\u010d Samari\u0107anin ka\u017eu da zna\u010di \u010duvar zakona i zato su im pravila tako stroga. <\/p>\n
Husni Koen, jedan od 12 sveštenika po nasle\u0111u, navodi da su Samari\u0107ani potomci Jevreja koji su izbegli prisilno preseljenje u Vavilon kada su Asirci zauzeli to podru\u010dje 721. godine pre nove ere, veoma religiozni, ali i moderni. <\/p>\n
Potreba da ne be\u017ee od savremenog sveta nametnula se pre sto godina, kada je zajednica spala na samo 146 \u010dlanova. Tada su u\u010destali brakovi bliskih srodnika i sredinom prošlog veka sedam procenata Samari\u0107ana imalo je uro\u0111ene fi\u017ei\u010dke deformacije. <\/p>\n
Visoki samari\u0107anski sveštenik Elazer Sadaka, koji ka\u017ee da je direktan potomak Mojsijevog brata Arona i tvrdi da njegova porodica tu \u017eivi 150 generacija, saglasan je da se, kako bi se spasla zajednica, Samari\u0107anima dozvoli da se \u017eene i udaju van zajednice. <\/p>\n
U zajednici, u kojoj na \u010detiri pripadnika ja\u010deg pola dolaze tri pripadnice ne\u017enijeg, sada je 25 nekadašnjih jevrejki, pet hriš\u0107anki i tri muslimanke koje su samari\u0107anski momci upoznali preko Interneta. <\/p>\n
Ipak, stroga pravila i dalje va\u017ee i \u017eene moraju da se preobrate pre stupanja u brak i obave\u017eu da \u0107e poštovati religiozna propise nezamislive u nekom drugom delu sveta. <\/p>\n
Pored ostalog, strogim pravilima je predvi\u0111en šestomese\u010dni "probni period" za \u017eenu koja se uda u zajednici. \u017denu za to vreme testiraju da li mo\u017ee da usvoji samari\u0107anske obi\u010daje, ali i ona istovremeno testira pripadnike zajednice. <\/p>\n
Kada je re\u010d o "sitnicama" va\u017enim za \u017eene, Samari\u0107anke se uglavnom sportski obla\u010de, u "zapadnom" stilu, i ne pokrivaju kosu, a tradicionalnu ode\u017edu nose samo za Sabat. <\/p>\n
Brak sa pripadnicima izvan zajednice, iako je opstanak u pitanju, ne prihvataju svi. Neki Samari\u0107ani, mada ka\u017eu da poštuju stavove visokog sveštenika, planiraju da pokušaju da sinove, kada za to do\u0111e vreme, odvrate od braka sa devojkama koje nisu Samari\u0107anke. <\/p>\n
Kader Adel Koen smatra da mu je du\u017enost da sinovima ponudi alternativu za \u017eene iz "spoljnog" sveta. On je spreman \u010dak i da ih razbaštini ako ne na\u0111u supruge u zajednici. <\/p>\n
"Ako ne na\u0111u \u017eene, moja sestra ima tri \u0107erke i moja ro\u0111aka ima tri \u0107erke. Naravno, prvo \u0107emo ih testirati zbog genetskih mutacija", ka\u017ee Koen. <\/p>\n
On je otac tri de\u010daka koji \u017eive kao i njihovi vršnjaci u svetu – surfuju\u0107i svako ve\u010de do kasno na Internetu. <\/p>\n
Beta <\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Samari\u0107ani, iako gotovo tri hiljade godina \u017eive u nekoj vrsti izolacije, ne prezaju od "dobrobiti" savremenog sveta da bi produ\u017eili \u017eivot zajednice. <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-49846","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49846","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=49846"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49846\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=49846"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=49846"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=49846"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}