Vitamin D igra klju\u010dnu ulogu u zdravlju viših \u017eivotinja, pa i \u010doveka; ljudi kojima nedostaje vitamin D skloniji su arterijskim obolenjima. Pomanjkanje, \u010dak, izaziva sve više samoubistava! <\/p>\n
Koliko je opasan izostanak sun\u010danja?<\/strong><\/p>\n Ljudi kojima nedostaje vitamin D skloniji su arterijskim obolenjima (za\u010depljenje krvnih sudova i ote\u017eani dotok krvi i kiseonika u noge i ruke). Manjak sunca, dakle, boli – obelodanili su nedavno nau\u010dnici sa Medicinskog fakulteta Albert Ajnštajn (Univerzitet Ješina) u Njujorku (SAD).<\/p>\n Bolesti perifernih arterija (PAD), naj\u010deš\u0107e, uzrokuje slabiji protok krvi nogama koja izaziva bol i utrnulost i ote\u017eava hodanje, a u nekim slu\u010dajevima završava odsecanjem-amputacijom uda. Nastaje kada se masne naslage nakupe na unutrašnjim zidovima. Zaklju\u010dak je utemeljen na istra\u017eivanju ameri\u010dke vlade koje obuhvatilo 4.839 odraslih ispitanika: mereni su koli\u010dina vitamina u krvi i snimana je proto\u010dnost arterija u nogama.<\/p>\n Grupa s najni\u017eim iznosom bila je 80 odsto više naklonjena obolevanju od grupe s najvišom koli\u010dinom! Ali, Majkl Melamid koji je predvodio istra\u017eiva\u010de upozorava da je prerano za savet da uzimaju zamene, valja sprovesti dodatna prou\u010davanja koja bi trebalo da doka\u017eu takvo zaštitno delovanje.<\/p>\n Deluje na 36 organa<\/strong><\/p>\n Vitamin igra klju\u010dnu ulogu u zdravlju viših \u017eivotinja, pa i \u010doveka, utvrdili su saradnici Univerziteta Rivesajd (SAD), predvo\u0111eni Entonijem Normanom, na izmaku prošle godine; osobito za odbranu organizma (uro\u0111eni imuni sistem), lu\u010denje i usmeravanje insulina, sr\u010dani i krvni pritisak, ja\u010dinu miši\u0107a i rad mozga. Ako se pridoda u manjim koli\u010dinama, sni\u017eava izglede za pojavu raka.<\/p>\n Doti\u010dni nau\u010dnik je pobrojao 36 organa u ljudskom telu \u010dije se \u0107elije ispoljavaju biološki odovor na vitamin D: koštana sr\u017e, grudi, debelo crevo, tanko crevo, bubrezi, plu\u0107a, prostata, ko\u017ea, mre\u017enja\u010da, stomak i materica.<\/p>\n Pomanjkanje kod odraslih dovodi do osteoporoze, a kod dece do rahitisa. U ko\u017ei se mo\u017ee stvoriti pod uticajem ultraljubi\u010dastih zraka iz provitamina ili unositi hranom. Najviše ga ima u ribljem ulju i mesu, mleku i mle\u010dnim proizvodima i \u017eumancetu. Pre \u010detiri decenije preporu\u010divano je 200 me\u0111unarodnih jedinica svakodnevno do pedesete, dvostruko više (400) za uzrast od 50 do 70, a trostruko više (600) za starije od 70 godina; danas se, \u010dak, savetuje 2.000 za odrasle! Najviše sme da se unese 10.000 jedica, a da ne škodi zdravlju.<\/p>\n Stanovnici Finske, ina\u010de, pate od manjka, a \u017eitelji Grenlanda od viška osun\u010davanja. Iako se \u010dini da u kišnim danima od viška sun\u010devih zraka glava ne boli, nau\u010dnici su nedavno otkrili da je – suprotno. Dugi sun\u010dani dani izazivaju nesanicu i psihi\u010dke tegobe koji mogu dovesti do samoubistva! Doskora se smatralo da broj samoubica ve\u0107i u jesen i ranu zimu zbog kra\u0107ih dana i tmurnog vremena, nova saznanja upu\u0107uju da je verovatnmo\u0107a jednaka i u krajevima u kojima su dani du\u017ei.<\/p>\n Muškarci samoubice<\/strong><\/p>\n Švedski stru\u010dnjaci su prou\u010davali je sezonska odstupanja u broju samoubistava na Grenlandu od 1968. do 2002. godine, iz \u010dega je proizašlo da ih je veoma mnogo po\u010dinjeno u letnih mesecima. Naro\u010dito na severu ostrva, na kojem sunce ne zalazi od kraja aprila do kraja avgusta. Naime, u severnim predlima zabele\u017eeno je 82 odsto slu\u010dajeva dizanja ruku na sebe u toku dugih dana; naj\u010deš\u0107e (95 posto) su to \u010dinili muškarci – puškom, vešanjem i skokom s visine.<\/p>\n Pretpostavlja se da je svetlost poremetila ravnote\u017eu serotonina, hemikalije zaslu\u017ene za raspolo\u017eenje, što je u sprezi sa neispavanoš\u0107u dovelo do nepromišljenog \u010dina. U vreme dugotrajne izlo\u017eenosti dnevnom svetlu klju\u010dno je zadr\u017eati cirkadijanlni ritam (24-\u010dasovni) i priuštiti dovoljno sna neophodnog za mentalno zdravlje, objašnjava KarinSparing Bjorksten iz Instituta Karolinska u Stokholmu.<\/p>\n Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), 877.000 ljudi svake godine po\u010dini samoubistvo, a na svako dolazi još 10 do 40 pokušaja. Do sada se naga\u0111alo da je izostanak sna povezan s pove\u0107anom verovatno\u0107om oduzimanja \u017eivota kod psihijatrijskih bolesnika i maloletnika, ali nije bilo jasno koliko je to uticalo na sveukupno stanovništvo.<\/p>\n Nedostatak vitamina za 26 odsto pove\u0107ava verovatno\u0107u smrtnosti, pokazalo je izu\u010davanje na Medicinskom fakultetu D\u017eon Hopkins (SAD) u drugoj polovini minule godine na uzorku od 13.000 muškaraca i \u017eena koji su ro\u0111eni zdravi. Podaci nedvosmileno upu\u0107uju na povezanost izme\u0111u malih iznosa vitamina u krvi i pove\u0107anja raka dojke i pojave potištenosti (depresije) kod starijih osoba.<\/p>\n