Ptice rugalice prili\u010dno li\u010de na ljude u mnogo \u010demu, i mogu da razlikuju likove ljudi, kao i da prili\u010dno brzo reaguju na one koji im se ne svi\u0111aju. <\/p>\n
One su, tako\u0111e, u stanju da zapamte i prepoznaju ljude koji su prethodno ugrozili njihova gnezda, da zapište u znak upozorenja i \u010dak napadnu te osobe, dok ostale koji se nalaze u blizini potpuno ignorišu. <\/p>\n
"Pokazalo se da te ptice mnogo bolje zapa\u017eaju svoju okolinu nego što su ljudi mislili", objasnio je Daglas Levi, profesor zoologije sa Univerziteta Florida, koji je istra\u017eivanje o pticama rugalicama objavio u Zborniku Nacionalne akademije nauka. <\/p>\n
Nau\u010dnici su objasnili da je njihova studija o pticama rugalicama bila deo napora za bolje shvatanje toga kako se vrste prilago\u0111avaju urbanizaciji. <\/p>\n
Sa sve ve\u0107im širenjem gradova i oblasti koje se pretvaraju u naselja, ispostavilo se da se najbolje novim \u017eivotnim uslovima prilago\u0111avaju one \u017eivotinje koje posebno dobro zapa\u017eaju svoju \u017eivotnu sredinu, dodao je Levi. <\/p>\n
"Ne mislimo da su ptice rugalice razvile posebnu sposobnost u reagovanju na ljude. Skloniji smo da mislimo da ptice rugalice imaju prirodnu sposobnost zapa\u017eanja svoje \u017eivotne sredine, posebno mogu\u0107ih pretnji njihovim gnezdima", objasnio je Levi. <\/p>\n
On je objasnio da neko mo\u017ee "mirno da šeta dok ga ptice nadle\u0107u i da misli da one gledaju svoja posla. Ali ukoliko je njihovo gnezdo u blizini, onda je taj šeta\u010d njihov posao". <\/p>\n
Jedan student, koji je tokom istra\u017eivanja nadgledao pti\u010dja gnezda, primetio je da kad god bi se više puta za kratko vreme pribli\u017eio gnezdu, ptice bi proizvodile zvuke koji su najavljivali uzbunu i napadali ga, dok su potpuno ignorisale ljude koji su se u blizini bavili, recimo, baštovanstvom, naveo je Levi. <\/p>\n
Pokazalo se, \u010dak, da su ptice prepoznavale i njegov automobil, te je tako posle nekog vremena morao da se parkira na drugom mestu. <\/p>\n
Tim istra\u017eiva\u010da je nakon toga odlu\u010dio da sprovede sopstvene testove u kojima bi ljudi prilazili gnezdima ptica rugalica oko univerzitetskog kampusa, dodirivali gnezdo i potom se udaljavali. <\/p>\n
U istra\u017eivanju je u\u010destvovalo destoro ljudi razli\u010dite starosne dobi, pola, du\u017eine kose, koji su se razli\u010dito obla\u010dili razli\u010ditih dana, objasnio je Levi. <\/p>\n
Oni su u razli\u010dito doba dana, iz razli\u010ditih pravaca prilazili gnezdima, kojih je ukupno bilo 24. <\/p>\n
Jedan u\u010desnik bi tokom \u010detiri dana prilazio gnezdu i dodirivao ga, posle \u010dega bi odlazio. Ptice su po\u010dinjale da reaguju na njega po\u010dev od tre\u0107eg dana – napuštaju\u0107i gnezdo, kri\u010de\u0107i u znak uzbune i obrušavaju\u0107i se na njega. <\/p>\n
Istra\u017eiva\u010di su, po re\u010dima Levija, bili iznena\u0111eni brzom i dramati\u010dnom reakcijom ptica. <\/p>\n
Kada je petog dana gnezdu prišao drugi student, ptica rugalica ne bi odreagovala uopšte, niti je u me\u0111uvremenu "prime\u0107ivala" šeta\u010de koji nisu ugro\u017eavali njeno gnezdo. <\/p>\n
To bi se mo\u017eda moglo o\u010dekivati od vrana, gavranova i papagaja, za koje se zna da su veoma inteligentni, ali ne i od ptica peva\u010dica koje \u017eive u prirodnom okru\u017eenju, smatra Levi. <\/p>\n
Beta<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Ptice rugalice prili\u010dno li\u010de na ljude u mnogo \u010demu, i mogu da razlikuju likove ljudi, kao i da prili\u010dno brzo reaguju na one koji im se ne svi\u0111aju. <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-49833","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49833","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=49833"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49833\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=49833"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=49833"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=49833"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}