Britanski fizi\u010dar i futurista Frimen Dajson tvrdi da vanzemaljski \u017eivot treba tra\u017eiti tamo gde ga je najlakše na\u0107i, \u010dak i kad ne postoje idealni uslovi za opstanak \u017eivota kakav mi poznajemo.<\/p>\n
Posebno, naglašava on, vasionski brodovi treba da tragaju za biljkama na ledenim mesecima (satelitima) i kometama u drugim galaksijama, sli\u010dnim biljkama i cve\u0107u kakvo se mo\u017ee na\u0107i u arkti\u010dkim podru\u010djima Zemlje.<\/p>\n
"Tvrdim da bi strategija ‘lova \u017eivota’ u kosmosu trebalo da traga za ne\u010dim što se mo\u017ee otkriti, a ne za ne\u010dim što mo\u017eda postoji", izjavio je Dajson na nedavno odr\u017eanom nau\u010dnom skupu u Kembrid\u017eu, Masa\u010dusets.<\/p>\n
"Me\u0111u teoreti\u010darima u ovoj oblasti postoji tendencija da naga\u0111aju šta je mogu\u0107e. \u010cinjenica je da su naša naga\u0111anja uglavnom pogrešna, jer mi jednostavno nemamo toliko stvaral\u010dke mašte kakvom raspola\u017ee priroda", uveren je Dajson.<\/p>\n
Po njegovom mišljenju, vasionske letelice treba da tragaju za znacima \u017eivota na ledom pokrivenom Jupiterovom mesecu Evropa, jer bi mogli da se na\u0111u upravo ne njemu.<\/p>\n
Na Jupiterovom satelitu Evropa, kako pretpostavljaju astrobiolozi, ispod ledene kore nalazi se okean te\u010dne vode za kojim ve\u0107 dugo tragaju, uvereni da bi unutrašnjost mogla biti pogodna i zdrava za razvoj \u017eivota.<\/p>\n
Ali bi kopanje duboko u ledenu koru Evrope moglo biti izuzetno teško, jer se procenjuje da bi se debljina leda mogla kretati od jednog do više od 100 kilometara.<\/p>\n
Znaci \u017eivota mogli bi biti vidljivi iz vasionske letelice koja orbitrira oko Evrope, ali pod uslovom da se na\u0111u u pukotinama u ledenoj kori Evrope, koja na neki na\u010din povezuje njegovu površinu sa unutrašnjoš\u0107u, smatra Dajson.<\/p>\n
Takav \u017eivot mogao bi imati oblik cve\u0107a paraboli\u010dkog oblika, koje fokusira bledu sun\u010devu svetlost koja na Evropi pada na unutrašnjost biljke. Cve\u0107e ovakvog oblika otkriveno je u arkti\u010dkim klimatskim podru\u010djima na Zemlji, u kojima su biljke evolucijom uspele da maksimalno koriste Sun\u010devu energiju.<\/p>\n
Cve\u0107e na Evropi moglo bi da se otkrije i preko fenomena pod imenom retrofleksija, pri \u010demu se svetlost vra\u0107a svom izvoru, uveren je Dajson.<\/p>\n
Ovaj opti\u010dki efekat vidljiv je u svetlosti koja se odbija od o\u010diju \u017eivotinja i koji je koriš\u0107en u dizajniranju saobra\u0107ajnih znakova i ogledala koje su na Mesecu ostavili astronauti sa Apola.<\/p>\n
Iako su Dajsonovi "suncokreti" za\u010deti na Evropi, mogli su da se za\u010dnu i prošire širom sun\u010devog sistema. "Mo\u017eete li zamisliti da bi cve\u0107e koje se hranilo iz neobi\u010dnih korena, moglo da se razvije u samostalnu biljku", pita se Dajson.<\/p>\n
Ako bi se biljke proširile na dva manja, mnogo udaljenija objekta u Sun\u010devom sistemu, "kometne-rezervoare" Kujperov pojas i Oort oblak, mogli bi biti manje zavisni od gravitacije pa se time i lakše razviti u biljku koja bi veli\u010dinom maksimalno sakupljala solarnu energiju.<\/p>\n
Evropa \u0107e biti jedan od dva meseca koji \u0107e biti detaljno istra\u017eeni u okviru planirane saradnje ameri\u010dke NASA i evropske ESA po\u010dev od 2026. godine – kad par orbitera stigne do Jupitera.<\/p>\n
FoNet<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Britanski fizi\u010dar i futurista Frimen Dajson tvrdi da vanzemaljski \u017eivot treba tra\u017eiti tamo gde ga je najlakše na\u0107i, \u010dak i kad ne postoje idealni uslovi za opstanak \u017eivota kakav mi poznajemo.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-49829","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49829","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=49829"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49829\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=49829"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=49829"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=49829"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}