Zamislite kocku stranica dugih samo 10 cm, a tešku \u010dak 130 tona! <\/p>\n
Nau\u010dnici sa Univerziteta Getenburg u Švedskoj uspeli su da stvore supstancu koja je 100.000 puta te\u017ea od vode i guš\u0107a od jezgra Sunca i nadaju se da bi u budu\u0107nosti mogla da postane \u010dist i odr\u017eiv izvor energije. <\/p>\n
Merenja su pokazala da je udaljenost me\u0111u atomima te supstance znatno manja nego u obi\u010dnoj materiji. Ta supstanca, ina\u010de ultragusti deuterijum, stvorena je, zasad samo u mikroskopskim koli\u010dinama, u laboratoriji u Getenburgu. Ali profesor na Odeljenju za hemiju, Leif Holmlid, veruje da je to prvi korak ka komercijalnoj upotrebi gustog deuterijuma. <\/p>\n
Nova supstanca stvara se iz teškog vodonika poznatog kao deuterijum zbog \u010dega je nazvana ultragusti deuterijum. Veruje se da on ima va\u017enu ulogu u stvaranju zvezda i da ga ima u gigantskim planetama poput Jupitera. <\/p>\n
– On bi se mogao koristiti u laserskoj nuklearnoj fuziji. Mo\u0107nim laserima me\u0111u jezgrima deuterijuma mogu\u0107e je izazvati nuklearnu fuziju koja osloba\u0111a ogromne koli\u010dine energije – ka\u017ee prof. Holmlid. <\/p>\n
Laserska tehnologija ranije je testirana na smrznutom deuterijumu. Me\u0111utim, do sada je dala slabe rezultate. Ultragusti deuterijum je milion puta guš\u0107i od smrznutog, pa je u njemu znatno lakše izazvati proces fuzije. <\/p>\n
– Kad bismo mogli da proizvedemo velike koli\u010dine ultragustog deuterijuma, proces fuzije mogao bi postati izvor energije budu\u0107nosti. Verujemo tako\u0111e da mo\u017eemo tako da uredimo fuziju da proizvodi samo helijum i vodonik, koji su potpuno bezopasni. Na taj na\u010din ne\u0107emo morati da se bavimo radioaktivnim tricijumom koji bi se koristio u drugim budu\u0107im fuzijskim reaktorima. To, opet, zna\u010di da \u0107e laserska fuzija, kako je mi zamišljamo, biti odr\u017eivija i manje štetna za okolinu od metoda koje se trenutno razvijaju – tvrdi prof. Holmlid. <\/p>\n
Deuterijum je stabilni neradioaktivni izotop vodonika \u010dije se atomsko jezgro sastoji od protona i neutrona, za razliku od naj\u010deš\u0107e prisutnog izotopa vodonika \u010dije se jezgro sastoji samo od protona. U velikim koli\u010dinama nalazi se u vodi – na hiljadu atoma vodonika dolazi više od jednog atoma s jezgrom deuterijuma. Izotop se ozna\u010dava kao ‘2H’ ili ‘D’, a poznat je kao teški vodonik. Koristi se u konvencionalnim nuklearnim reaktorima u obliku teške vode (D2O), a verovatno \u0107e se koristiti kao gorivo u budu\u0107im fuzijskim reaktorima. <\/p>\n